Космај

планина у Србији

Космај је планина у Србији, у околини Сопота и Младеновца. После Авале (506 m) је најнижа планина у Шумадији са својих 626 m надморске висине. На њему се истичу три врха: Мали, Голи и Рутави. Главни гребен Космаја полумесечастог је облика и пружа се у правцу југозапад-североисток. Иако је Космај ниска планина, ипак својим изгледом у виду острва доминира у овом делу ниске Шумадије, изнад валовитог неогеног побрђа, рашчлањеног благим речним долинама.

Космај
Поглед на излазак сунца иза Космаја
Географске карактеристике
Ндм. висина626 m
Координате44° 27′ 57″ С; 20° 33′ 52″ И / 44.465833° С; 20.564444° И / 44.465833; 20.564444 44° 27′ 57″ С; 20° 33′ 52″ И / 44.465833° С; 20.564444° И / 44.465833; 20.564444
Географија
Космај на карти Србије
Космај
Космај
Државе Србија
ОбластШумадија
МасивШумадијске планине
ГрупаОстрвске планине

Назив Космај настао је од келтске речи cos (шума) и прединдоевропске речи maj (планина). Међутим, Римљани су Космај прилагодили митологији јер је добио значење casa Maiac — станиште богиње Маје. У римској епохи, Космај је био значајно рударско средиште. Сматра се да се руда гвожђа ископавала на Космају и пре доласка Римљана.

Читав пејзаж је под вегетацијом. Наиме, стрмије стране обрасле су шумом (претежно буковом и храстовом, а местимично и четинарском). Благе падине су под травнатом вегетацијом, а подножје под воћњацима и њивама, док су заравни претежно са пропланцима.

На Космају има и разне дивљачи од значаја за ловни туризам (зечеви, срне, фазани, јаребице, лисице и препелице, а некада давно и вукови).[1]

Космају се од 1930-тих указује већа пажња као излетишту,[2][3] пред крај 1936. је изграђена планинска кућа са 18 постеља.[4]

Галерија

уреди
Космај (панорама)

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди