Међународне санкције против Русије 2014. године
Године 2014. након кризе на Криму и оружане ескалације која је довела до рата у источној Украјини, бројне државе и владе увеле су санкције појединцима и предузећима у Русији или на Криму. То су биле САД, ЕУ, Канада, Јапан, Норвешка, Црна Гора, Албанија, Швајцарска, Молдавија, Исланд, Нови Зеланд и Аустралија, као и сама Украјина. Русија је узвратила забраном увоза хране из тих земаља и организација.
Хронологија санкција
уредиПрви круг санкција САД и ЕУ уведен је 17. марта. 2014. године, због руске анексије Крима: уведена је забрана путовања и замрзнута имовина против 21 званичника Русије или Крима. [1]
У априлу догодила се друга рунда санкција: САД су увеле забрану пословних трансакција за 7 руских држављана и седамнаест руских компанија. Истог дана, ЕУ је увела забрану путовања за додатних 15 руских појединаца. [2]
Трећи круг санкција догодио се 17. јула, када су САД увеле забрану пословања двема великим руским енергетским компанијама, Росњефту и Новатеку, док је ЕУ саветовала Европску инвестициону банку да више не улаже у руске пројекте. [3] Руска берза РТС је тада забележила пад вредности акција од четири одсто, док су акције Росњефта пале за пет, а Новатека за 11 одсто. [4] ЕУ је 29. јула први пут увела санкције руским нафтним компанијама, банкама и војним компанијама: забрана приступа финансијским тржиштима ЕУ, забрана продаје оружја, осетљивих енергетских технологија и производа двоструке намене, као и цивилних и ратних. Замрзнута је и имовина четворице руских бизнисмена блиских Владимиру Путину, који су били оптужени да имају користи од анексије Крима или да активно подржавају дестабилизацију источне Украјине. [5]
Четврту рунду још горих санкција ЕУ је увела 18. децембра. Према новим мерама, забрањено је било какво улагање или финансирање на Криму од стране европских компанија и компанија и тиме постало нелегално, а европским туристичким агенцијама и јахтама такође је забрањен улазак у било коју луку на полуострву. Такође је забрањен извоз одређених добара и технологија на Крим, посебно оних везаних за транспорт, телекомуникације, енергетски сектор или индустрију производње нафте, гаса и минерала. [6] Сједињене Државе су 9. децембра увеле још нових санкција, укључујући највећу руску банку Сбербанк, док су замрзле имовину пет руских одбрамбених технолошких компанија и забраниле извоз робе, услуга или технологија које подржавају истраживање или производњу за руско дубоко море, арктичку обалу или пројекте који имају потенцијал за производњу нафте, а то највише погађа пет компанија – Гаспром, Гаспром њефт, Лукоил, Сургутнефтегас и Росњефт. [7]
Аустралија је 3. септембра одлучила да укине продају уранијума Русији у знак протеста због политике Москве према Украјини. [8]
Поред тих мера, Русија је искључена из Г-8 [9] и Савета Европе као чланица. [10]
Економски губици
уредиРуски министар финансија Антон Силуанов рекао је да су 2014. године санкције и пад цене нафте за преко 30 одсто коштали Русију 140 милијарди долара. [11] До краја 2014. године руска рубља је пала за 50 % према долару, те је 16.12. Руска централна банка је 2014. године одлучила да повећа кључну каматну стопу у Русији са 10,5 на 17 %, што је обичном становнику Русије био велики терет. [12]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ BBC News (17. 3. 2014). „Ukraine crisis: EU and US impose sanctions over Crimea”. bbc.co.uk.
- ^ BBC News (28. 4. 2014). „Ukraine crisis: US and EU to intensify Russia sanctions”. bbc.co.uk.
- ^ BBC News (17. 7. 2014). „Ukraine crisis: US and EU boost sanctions on Russia”. bbc.co.uk.
- ^ BBC News. „Russian shares fall on Ukraine sanctions boost”. bbc.co.uk.
- ^ „EU i SAD uveli nove sankcije Rusiji; Merkel: To je bilo neizbježno”. Slobodna Dalmacija. 29. 7. 2014.
- ^ „Crimea and Sevastopol: Further EU sanctions approved” (PDF). Vijeće Europe. 18. 12. 2014.
- ^ „Announcement of Expanded Treasury Sanctions within the Russian Financial Services, Energy and Defense or Related Materiel Sectors”. US Department of the Treasury. 9. 12. 2014.
- ^ „Australija prestaje prodavati uran Moskvi”. Slobodna Dalmacija. 3. 9. 2014.
- ^ Abby Ohlheiser (24. 3. 2014). „After Kicking Out Russia, the G8 Is Now The G7”. Wire. Архивирано из оригинала 2015-01-10. г. Приступљено 2014-09-08.
- ^ Luka Harding (10. 4. 2014). „Russia delegation suspended from Council of Europe over Crimea”. Guardian.
- ^ Olga Tanas (24. 11. 2014). „Russia Sees $140 Billion Annual Loss From Oil, Sanctions”. Bloomberg.
- ^ BBC News (16. 12. 2014). „Russia makes drastic rate rise to 17% to stem rouble decline”.
Спољашње везе
уреди- Европске компаније збрајају цену санкција Русији
- Русија се суочава са санкцијама и падом цена нафте Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2014) Москов Тајмс
- Ефекат санкција на Русију и Европу Економист
- Путинове санкције Русији Њујоркер
- Савет Европе ; Званична листа свих санкција Русији