Милош Шестић

српски фудбалер

Милош Шестић (Милосавци, код Лакташа, 8. август 1956) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача. Упамћен је по својој брзини и дриблинзима. Шестић је наступао за Црвену звезду, Олимпијакос и Војводину. Са Црвеном звездом је освојио четири првенства и један куп Југослвије, док је са Војводином био првак државе 1989. године.

Милош Шестић
Милош Шестић, 2017. године
Лични подаци
Пуно име Милош Шестић
Надимак Шеле
Датум рођења (1956-08-08)8. август 1956.(68 год.)
Место рођења Милосавци, код Лакташа, НР БиХ,
ФНР Југославија
Држављанство СФРЈ
Висина 1,68 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Јединство Стара Пазова
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1972—1974
1974—1984
1985—1987
1987—1989
1989—1990
1990—1991
Јединство
Црвена звезда
Олимпијакос
Војводина
Земун
ОФК Београд
?
216
50
74
18
10
(?)
(44)
(11)
(14)
(3)
(2)
Репрезентативна каријера
1979—1985 Југославија 21 (2)

Фудбалска каријера

уреди

Фудбалску каријеру Шестић је започео 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где се задржао две године. Пажњу на себе привукао је као омладинац на првенству југословенских република и покрајина играјући за селекцију Војводине. Вујадин Бошков је одмах након тог турнира био на корак од довођења Шестића у новосадску Војводину, али је тренер Црвене звезде Миљан Миљанић успео да Војводини преотме Шестића.[1]

Црвена звезда

уреди

За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године, заменивши Јована Аћимовића против Олимпије, у Љубљани. Миљанић је на крају те сезоне постао тренер Реал Мадрида, а Шестићев стил игре се није уклапао у тактику Миљанићевих наследника Милована Ћирића и Гојка Зеца, па није био у првом плану. После сезоне 1977/78, Шестић је био близу одласка из Црвене звезде, али се код новог тренера Бранка Станковића изборио за статус стандардног првотимца. Један од најпознатијих голова Шестић је те сезоне дао у вечитом дербију на Дан републике, када је голман Партизана Петар Борота спустио лопту на земљу, мислећи да је судија досудио прекршај над њим, а Шестић је искористио прилику и лопту шутнуо у гол. Те сезоне у Купу Уефа Шестић је постиогао голове против Вест Бромбич албиона у четвртфиналу и Херте у полуфиналу. Био је стрелац првог гола у финалу Купа УЕФА 1979. против Борусије из Менхенгладбаха.

У дресу Црвене звезде одиграо је 441 утакмицу и постигао 108 голова, освојивши четири титуле првака земље (1977, 1980, 1981, 1984) и један трофеј купа Југославије (1982).[2] Последњу утакмицу за Црвену звезду је одиграо против Сарајева 9. децембра 1984. године.

Олимпијакос

уреди

У децембру 1984. године, пирејски Олимпијакос поднео је званичан предлог за куповину Шестића, који је прихватила управа Црвене звезде и сам Шестић. Шестић је у Олимпијакосу остао око две године. Није успео да освоји титулу са грчким тимом, али је уписао 50 утакмица и постигао 11 голова.

Војводина

уреди

У фудбалски клуб Војводина дошао је 1987. године и са Војводином је успео за три године, од статуса друголигаша освојити шампионску титулу 1989. године. За Војводину је одиграо 114 утакмица и постигао 32 гола.

Играо је и за ФК Вождовац 1992. године.[3]

Референце

уреди
  1. ^ „Nesuđena Zvezdina zvezda”. 8. avg 2020.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Милош Шестић, www.reprezentacija.rs
  3. ^ „Интервју: Милош Шестић”. Темпо (1358). 4. 3. 1992. стр. 14. 

Спољашње везе

уреди