Мијат Мијатовић
Мијат Мијатовић (Београд, 3. фебруар 1887 — Београд, 25. јун 1937) био је српски адвокат и певач популарне и народне музике.[1] Матурирао је у Београду и дипломирао на Правном факултету. Радио је прво као судски писар, затим као секретар суда у Министарству правде, до пензије и на крају као адвокат. Овај надалеко познати весељак и певач севдалинки, умро од последица прогресивне склерозе и срчаних тегоба.[2][3]
Мијат Мијатовић | |
|---|---|
 Мијат Мијатовић | |
| Датум рођења | 3. фебруар 1887. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 25. јун 1937. (50 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Прву плочу је снимио још пре Првог светског рата. Прославио се извођењем песама које су и данас познате:
- Другар ми се жени (1932, уз цигански оркестар Паје Тодоровића),
- Саградићу шајку (1928),
- Дано данче (1928),
- Бацио сам удицу (1927),
- Синоћ сам пио из бокала (1910, уз циганску капелу Јове Јарета) и многе друге.
Један је од првих у свету користио технику наснимавања, на плочи Прошетала Ана Пеливана (1929).
Композитор Станислав Бинички је његова извођења записао у збирци Мијатовке (издање Геце Кона, 1925). Збирка садржи песме:
- Послала ме стара мајка
- Кад сум бил мори Ђурђо
- Разболе се бело доне
- Певнула Јана
- Посла Ванка на вода
- За што Сике, за што
- Циганчица
Дискографија уреди
Претпоставља се да је Мијат Мијатовић снимио преко стотину наслова за различите издавачке куће попут His Master's Voice, Edison Bell Penkala, Gramophone, Concert Gramophone Record, Homocord Electro, Victor и друге.
Списак плоча по издавачима:
- HMV: AM827-AM837, AM1095-AM1099, AM2107-AM2109
- Edison Bell Penkala: Z1124, Z1125, Z1127-Z1129, z1137, z1234, z1235, z1412, z1413, z1654, z1702, z2118-z2122
- Gramophone: 10-12801, 10-12802
- Columbia: D8672, D8674, D8675, D30986-D30988, F1121
- Victor: V-3050, 80511
- Odeon: A192602, A192605, A192624, A192588, A192625, A192685, A192715, A192777
- Homocord Electro: Se 4-0175, Se 4-026
Неки снимци су за сада познати само као преснимци на архивским магнетофонским тракама, тако да је за поједина извођења готово немогуће установити оригиналне бројеве матрица и издаваче плоча, осим уколико се не пронађу идентичне плоче и упореде са преснимцима.
Референце уреди
- ^ „Mijat Mijatović”. www.discogs.com.
- ^ "Политика", Београд 26. јун 1937. године
- ^ "Време", 26. јун 1937
Литература уреди
- Станислав Бинички, Мијатовке, Геца Кон, 1925.
- Списак нових српских снимака на стоваришту Јевте Павловића и компанија, Београд, без године издања
- Време, 26. јун 1937.
- Емисија Силуете — Мијатово Златно Грло, Радио-телевизија Београд, аутори Нинослав Миленковић, Божидар Пантић, Михаило Вукобратовић, 1984?
- Емисија Код два бела голуба, Радио Београд 1. програм, ауторка Дубравка Стаменковић, емитовано 2. марта 1990.
Спољашње везе уреди
- Дигитална Народна библиотека Србије — Музикалије и фонодокументи
- Мијат Мијатовић и Пеција Петровић први пут у тон филму из 1933.
- Фотографија Мијата Мијатовића снимљеног у бањи Мариенбад (Mariánské Lázně), око 1925. године. У руци држи стаклену чашу са сребрним поклопцем и лековитом бањском водом. Сматра се да је управо овако изгледао у време снимања својих најзначајнијих песама. Фотографију можете пронаћи на следећем линку: [1][мртва веза]
