Нови вијек је, по историографској категоризацији, период од пада Цариграда (1453) до краја Првог светског рата (1918). За почетак новог вијека узима се 1453. година (тј. пад Византије), а за крај новог вијека узима се Први свјетски рат (19141918).

Писаној историји човечанства претходила је његова праисторија, почев од палеолитског доба („старо камено доба“), а затим неолитског доба („ново камено доба“). У неолиту је започела пољопривредна револуција, између 10.000 и 5.000 п. н. е, у Плодном полумесецу Блиског истока. Током овог периода, људи су започели систематско узгајање биљака и животиња.[1] Како је пољопривреда напредовала, већина људи је прешла из номадског у устаљени начин живота као пољопривредници у сталним насељима. Релативна сигурност и повећана продуктивност коју пружа пољопривреда омогућили су заједницама да се прошире у све веће јединице, подстакнуте напретком у транспорту.

Било у праисторијско или историјско доба, људи су увек обитавали у близини поузданих извора питке воде. Насеља су се развила већ 4.000. п. н. е. у Ирану,[2][3][4][5][6] у Месопотамији,[7] у долини реке Инд на Индијском потконтиненту,[8] на обалама египатске реке Нил,[9][10] и дуж кинеских река.[11][12] Како се пољопривреда развијала, пољопривреда житарица постајала је софистикованија и подстакла је поделу рада ради складиштења хране између узгојних сезона. Радне поделе су довеле до пораста доконе више класе и развоја градова, што је представљало темељ за цивилизацију. Све већа сложеност људских друштава захтевала је системе рачуноводства и писања. Хиндуизам се развио у касно бронзано доба на Индијском потконтиненту. Аксијално доба било је сведок увођења религија као што су будизам, таоизам, конфучијанство и џаинизам.

Основне одлике уреди

 
Колумбо у Новом свијету. Овим догађајем је почео нови вијек.

Нови вијек почиње открићима у области науке, технике, привреде и упознавања сопствене планете. Нова техничка открића као што су проналазак компаса и дурбина или изградња каравела, нове врсте бродова, омогућила су и убрзала географска открића.

Значајни научници уреди

Наука у Новом вијеку није више под директним утицајем цркве. Истичу се математичари и астрономи Никола Коперник, Јохан Кеплер, Галилео Галилеј и Ђордано Бруно. Најпознатији филозофи су Рене Декарт и Франсис Бејкон.

Култура уреди

Развија се капитализам чији је носилац грађанска класа. Број писмених људи повећава се захваљујући Јохану Гутенбергу, изумитељу штампарске машине.

Референце уреди

  1. ^ Tudge 1998, стр. 30–31.
  2. ^ Muscarella, Oscar White (2013-01-01). „Jiroft and 'Jiroft-Aratta': A Review Article of Yousef Madjidzadeh, Jiroft: The Earliest Oriental Civilization”. Archaeology, Artifacts and Antiquities of the Ancient Near East. BRILL. стр. 485–522. ISBN 978-90-04-23669-1. doi:10.1163/9789004236691_016. 
  3. ^ Muscarella, Oscar White. (2013). Archaeology, artifacts and antiquities of the ancient Near East : sites, cultures, and proveniences. Brill. ISBN 978-90-04-23669-1. OCLC 848917597. 
  4. ^ Maǧīdzāda, Y. (2003). Jiroft: The earliest oriental civilization. Tehran: Organization of the Ministry of Culture ans Islamic Guidance.
  5. ^ People, "New evidence: modern civilization began in Iran", 10 Aug 2007 Архивирано 24 фебруар 2021 на сајту Wayback Machine, retrieved 1 October 2007
  6. ^ Xinhua, "New evidence: modern civilization began in Iran" Архивирано 23 новембар 2016 на сајту Wayback Machine, xinhuanet.com, 10 August 2007
  7. ^ McNeill 1999, стр. 13–15.
  8. ^ Chakrabarti 2004, стр. 11.
  9. ^ Baines & Malek 2000, стр. 8.
  10. ^ Bard 2000, стр. 64–65.
  11. ^ Lee 2002, стр. 15–42.
  12. ^ Teeple 2006, стр. 14–20.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  Радови везани за чланак Историја Новога века на Викизворнику