Самоједски народи

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.

Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века;
Географска распрострањеност у 20. веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века.

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. самодин) или самојед (рус. самоеды), што је према неким изворима увредљив термин,[1] а према другим то није.[2]

Народи

уреди

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Референце

уреди
  1. ^ Balzer 1999
  2. ^ Arctic Institute of North America (1961). "Anthropology of the North: Translations from Russian Sources."

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди