Samojedski narodi

Samojedski narodi su porodica naroda starosedelaca ruskog zapadnog Sibira. Jezici ovih naroda pripadaju samojedskoj porodici jezika, koja sa ugro-finskim jezicima čini uralsku grupu jezika.

Približna geografska rasprostranjenost samojedskih naroda u 17. veku (šrafirano):
a) Šrafirano i siva pozadina - oblast iz koje su od 17. do 20. veka nestali,
b) Šrafirano i svetlocrvena pozadina - oblast u kojoj su opstali od 17. do 20. veka;
Geografska rasprostranjenost u 20. veku (crvena):
a) Svetlocrvena - oblast u kojoj su opstali od 17. do 20. veka,
b) Tamnocrvena - oblast u koju su se proširili od 17. do 20. veka.

Ime

Ime porodice naroda Samojedi potiče od ruske reči samodin (rus. самодин) ili samojed (rus. самоеды), što je prema nekim izvorima uvredljiv termin, a prema drugim to nije.

Narodi

• Samojedi:
  • Severni Samojedi:
    • Nganasani
    • Enci (Eneci )
    • Nenci (Neneci)
    • Jurati
  • Južni Samojedi:
    • Selkupi
    • Sajanski Samojedi:
      • Kamasinci (Kamasi, Kamasini)
        • Kamasinci (u užem smislu)
        • Kojbali (Kojbalci)
      • Matori (Matorci, Motori, Motorci)
        • Matori (u užem smislu)
        • Karagasi
        • Tajgijci (Tajgi)
      • Sojoti

Samo 4 samojedska naroda su opstala do 21. veka, to su: Nenci, Enci, Nganasani i Selkupi. Ostale narode su asimilovali Rusi, turkijski narodi (većinu su asimilovali Hakasi), Burjati (asimilovali su Sojote) i Nenci (asimilovali su Jurate).

Literatura

• Balzer, Marjorie (1999). The Tenacity of Ethnicity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00673-4. 
• Arctic Institute of North America (1961). Anthropology of the North: Translations from Russian Sources. University of Toronto Press. str. 219.