Самоједски народи

Самоједски народи су породица народа староседелаца руског западног Сибира. Језици ових народа припадају самоједској породици језика, која са угро-финским језицима чини уралску групу језика.

Приближна географска распрострањеност самоједских народа у 17. веку (шрафирано):
а) Шрафирано и сива позадина - област из које су од 17. до 20. века нестали,
б) Шрафирано и светлоцрвена позадина - област у којој су опстали од 17. до 20. века;
Географска распрострањеност у 20. веку (црвена):
а) Светлоцрвена - област у којој су опстали од 17. до 20. века,
б) Тамноцрвена - област у коју су се проширили од 17. до 20. века.

Име

Име породице народа Самоједи потиче од руске речи самодин (рус. самодин) или самојед (рус. самоеды), што је према неким изворима увредљив термин, а према другим то није.

Народи

• Самоједи:
  • Северни Самоједи:
    • Нганасани
    • Енци (Енеци )
    • Ненци (Ненеци)
    • Јурати
  • Јужни Самоједи:
    • Селкупи
    • Сајански Самоједи:
      • Камасинци (Камаси, Камасини)
        • Камасинци (у ужем смислу)
        • Којбали (Којбалци)
      • Матори (Маторци, Мотори, Моторци)
        • Матори (у ужем смислу)
        • Карагаси
        • Тајгијци (Тајги)
      • Сојоти

Само 4 самоједска народа су опстала до 21. века, то су: Ненци, Енци, Нганасани и Селкупи. Остале народе су асимиловали Руси, туркијски народи (већину су асимиловали Хакаси), Бурјати (асимиловали су Сојоте) и Ненци (асимиловали су Јурате).

Литература

• Balzer, Marjorie (1999). The Tenacity of Ethnicity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00673-4. 
• Arctic Institute of North America (1961). Anthropology of the North: Translations from Russian Sources. University of Toronto Press. стр. 219.