Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу
Спомен музеј Парохијског дома у Вранићу се налази у црквеној порти у Вранићу. Настао је захваљујући великом, вишедецнијском труду, знању и посвећености вранићког пароха и протојереја-ставрофора Радивоја Митровића. У порти се налазе две цркве: црква Светог Илије и црква брвнара Светих Четрдесет мученика.
Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу | |
---|---|
Оснивање | 1995. |
Локација | Вранић Србија |
Врста | Црквена ризница |
Осим цркава и Парохијског дома налазе још и стари надгробници, стара кућа породице Матић, једина је до данас идентификована устаничка кућа на београдском подручју и поповска кућа, па цео комплекс данас представља немерљиво значајно споменичко наслеђе.[1][2]
Музејска поставка
уредиМузеј је подељен на два нивоа и више специјализованих одаја. На горњем нивоу се налазе предмети из најстаријег периода. Датирају из доба неолита: остаци мамутових зуба, винчанских идола, посуде и оружје из римског периода, келтски, византијски, римски новац и новац средњевековне Србије и др. На нижем нивоу су експонати из скорије прошлости: богослужбени предмети, одежде, свете сасуде, велики број икона, богослужбене књиге и записи, старе народне ношње и предмети за свакодневну употребу.
Међу најлепша уметничка дела спада Хаџи-Рувимов крст, израђен око 1800-те године.[3]
Иконостас и највећи број икона потичу из Цркве брвнаре у Вранићу, која је у фази реконструкције.
Од богослужбених књига највредније су Октоих, осмогласник, штампан у манастиру Дермани, септембра 1604. године, затим Октоих, штампан у Москви 1756. године, Триод, штампан у Москви 1796. године, Јеванђеље, штампано у Москви 1794. године, Псалтир, штампан у Кијевско-печерској лаври 1790. године, Пентикостар, штампан у Москви 1795. године, Требник, штампан у Москви 1796. године и многе друге настале у 18. и 19. веку.[4] Спомен музеј предеставља сведочанство о целокупној историји и култури Вранића.
Галерија
уреди-
Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу
-
Улаз у Спомен музеј
-
Дарохранилица
-
Хаџи Рувимов крст
-
Пергамент јеврејске Торе из 16. века
-
Инсигније и одежда шумадијског епископа Саве
-
Одежда владике Валеријана, првог епископа епархије шумадијске
-
Дрвено постоље за свећњак или рипиде
-
Витрина са остацима предмета из Неолита нађених на тлу Вранића
-
Хладно оружје из 19. века
-
Преслице
-
Дрвена шкриња за спрему из 1846.године
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Живковић, Нада. „Отварање изложбе „Црквена порта у Вранићу“”. Званична презентација. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 18. 9. 2018.
- ^ Живковић 2016, стр. 3-5
- ^ Недељковић, Милена. Крст у времену. Барајево, 2015. стр. 175—211. ISBN 978-86-80466-00-2.
- ^ Приређивач :Јованчевић, Негослав. Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда. Крагујевац, 2015: "Каленић". стр. 94—108. ISBN 978-86-84-183-90-5.
Литература
уреди- Nada, Živković (2016). Kuća porodice Matić u Vraniću (PDF). Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. ISBN 978-86-89779-28-8. Приступљено 9. 6. 2018.COBISS.SR 226807564