Сто (намештај)

Сто или стол, је комад намештаја који има радну површину за обављање разних активности. Састоји се од ногара (ножица) или носача и радне површине.^[1]^[2] Углавном је сто намењена за више особа али може бити и за једну особу. Столови имају ноге (најчешће четири) на којима стоји радна површина, тако да је он подигнут од пода. Столови су делови намештаја који могу да се померају али постоје и столови који су фиксирани за под или за зид. Да би се користили столови обично се око њих распоређују столице за седење а могу бити столови поред којих се стоји.

Шематски приказ једног четвороногог стола:
1) плоча стола
2) ноге стола

Столови могу бити разних величина па и склапајући (за камповање и сл.). За сто се негде још користи назив астал (од мађ. asztal), а за мале столове се каже сточић. Столови се деле према намени или према материјалу од кога су направљени.

Етимологија

Енглеска реч table је изведена од староенглеске речи tabele, изведене из латинске речи tabula („даска, равна горња површина“), која је заменила староенглеску реч bord;^[3] њен тренутни правопис одражава утицај француске речи table.

Историја

Римски трпезаријски сто: mensa lunata

Велики енглески склопиви столови из 17. века

Стари Египћани^[4] су направили и користили неке веома ране столове око 2500. године пре нове ере, користећи дрво и алабастер.^[5] Често су били нешто више од камених платформи које су се користиле за држање предмета изнад пода, иако је неколико примера дрвених столова пронађено у гробницама. Храна и пиће су се обично стављали на велике тањире постављене на постоље за јело. Египћани су користили разне мале столове и повишене даске за игру. Кинези су такође креирали веома ране столове како би се бавили уметношћу писања и сликања, као што су то учинили људи у Месопотамији, где су коришћени разни метали.^[4]

Грци и Римљани су чешће користили столове, посебно за јело, иако су грчки столови гурани под кревет након употребе. Грци су измислили комад намештаја веома сличан геридону. Столови су били направљени од мермера или дрвета и метала (обично од легура бронзе или сребра), понекад са богато украшеним ногама. Касније су већи правоугаони столови прављени од засебних платформи и стубова. Римљани су такође увели у Италију велики, полукружни сто, mensa lunata. Плутарх помиње употребу „столова“ од стране Персијанаца.^[6]

Намештај у средњем веку није толико познат као онај из ранијих или каснијих периода, а већина извора показује врсте које је користило племство. У Источном римском царству, столови су били направљени од метала или дрвета, обично са четири стопе и често повезани носилима у облику слова „X”. Столови за јело били су велики и често округли или полукружни. Комбинација малог округлог стола и направе попут говорнице је веома популарна као сто за писање.^[7] У западној Европи, инвазије и међусобни ратови довели су до губитка већине знања наслеђеног из класичног доба. Као резултат неопходне покретљивости, већина столова су били једноставни столови, иако су се мали округли столови направљени са дрвеним ногарима поново појавили током 15. века и надаље. У доба готике, шкриње су постале широко распрострањен и често се користиле као столови.

Врсте столова по намени

Барски сто
Баштенски сто
Билијарски сто^[8]^[9]^[10]
Ђачки сто
Канцеларијски сто
Карташки сто^[11]^[12]^[13]
Катедра
Кафански сто
Рачунарски сто
Конференцијски сто
Кројачки сто
Кухињски сто
Монтажни сто
Ноћни сточић
Округли сто
Операциони сто
Сто за масажу
Пијачни сто (тезга)
Писаћи сто
Радни сто
Склапајући сто^[14]
Сто за камповање
Сто за клуб гарнитуру
Сто за стони тенис^[15]^[16]^[17]
Трпезаријски сто
Тоалетни сточић
Цртаћи сто
Шаховски сто
Школски сто

Врсте столова по материјалу од кога су направљени

Дрвени сто
Мермерни сто
Метални сто
Дрвено-метални сто
Сто стакло-дрво
Сто стакло-метал
Пластични сто
Пластични сто са металним ногарима
Сто од прућа
Сто од бамбуса

Галерија

Римска богато украшена нога стола
Шик сто у Иранској палати
Дрвени трпезаријски сто и столице
Трпезаријски сто Антонија Гаудија
Сто са чврстом стакленом плочом на отвореном дворишту
Сто на отвореном са шаховском таблом уграђеном у њему
Модеран бразилски сто од нерђајућег челика направљен од еукалиптуса са FSC сертификатом
Модернистички столић Алвара Алта
Површина стола са постољем се може склопити у путничком возу
Резбарени дрвени сто из непознатог века у Музеју Франца Мајера у Мексико Ситију
Метални сто за ручавање и столице на тераси
Сто за виолину

Столови на постољу

Једноструко постоље
Мали појединачни постоље
Једнокрилно постоље
Овалнo једнострукo постоље
Вишеструки пиједестал

Референце

^ „Table”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 2012-05-08. г. Приступљено 2012-05-18.
^ „table, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). 2008. Архивирано из оригинала 20. 10. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2016.
^ „Etymonline”. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2006-03-07.
^ ^а ^б „Ancient Egyptian Furniture: History & Design”. Архивирано из оригинала 2020-06-20. г. Приступљено 2020-04-30.
^ Extraordinary Origins of Everyday Things. Reader's Digest. 27. 11. 2009. стр. 13. ISBN 978-0276445699.
^ Plutarch, "Plutarch's Morals", GEORGE BELL AND SONS, 1898, translated by "Arthur Richard Shilleto", online access, "[Persians] nor use their tables [for that purpose]".
^ Heyward, стр. 20
^ Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards (rev. ver. of The Story of Billiards and Snooker [1979] изд.). Haywards Heath, England: Partridge Press. стр. 8—11. ISBN 1-85225-013-5.
^ „BCA Equipment Specifications”. Billiard Congress of America. Архивирано из оригинала 4. 4. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007 — преко BestBilliard.com.
^ „Pool Table Cushion Replacement”. PoolFelt.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г.
^ Landon, Eugene E. (1991). „Making a Hepplewhite Card Table”. Ур.: Burrows, Dick. The Best of Fine Woodworking: Traditional Furniture Projects. Newtown, Conn.: Taunton Press. ISBN 9780942391930.
^ Taylor, Lonn; Warren, David B. (2012). Texas Furniture: The Cabinetmakers and Their Work, 1840-1880. Austin, Tex.: University of Texas Press. ISBN 9780292739420.
^ Zimmerman, Philip D.; Butler, Tom; Hutchins, Catherine E. (2004). American Federal Furniture and Decorative Arts from the Watson Collection. Columbus, Ga.: Columbus Museum. ISBN 9781882650170.
^ Wood and Wood Products: The National Authority on Wood & Applied Products Management and Operations (на језику: енглески). Vance Publishing Corporation. 1942. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2017-07-03.
^ International Table Tennis Federation 2011, index 2.1
^ „ITTF Technical Leaflet T1: The Table” (PDF). ITTF. мај 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2013. г.
^ Kaminer, Ariel (27. 3. 2011). „The Joys of Ping-Pong in the Open”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.

Литература

Kenny, Peter M.; Brown, Michael K.; Bretter, Frances F.; Thurlow, Matthew A. (2011). Duncan Phyfe: Master Cabinetmaker in New York. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780300155112.
Davidson, Richard (2000). Miller's Antiques Checklist: Furniture . Miller's. ISBN 1-84000-277-8.
Heyward, Helena (1980). Grande Encyclopédie Illustrée des Meubles (на језику: French). Paris: Flammarion. ISBN 2-85961-073-1.
Adlin, Jane (2013). Vanities : art of the dressing table. New York: The Metropolitan Museum of Art.
Bailey, Gauvin Alexander (2012). Baroque & Rococo. Phaidon. ISBN 978-0-7148-5742-8.
Blakemore, Robbie G. (2006). History of interior design & furniture: from ancient Egypt to nineteenth-century Europe. J. Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-46433-4.
Bucătaru, Marina (1991). Stiluri și Ornamente la Mobilier (на језику: румунски). Editura Didactică și Pedagogică. ISBN 973-30-1079-0.
Gadalla, Moustafa (2007). The Ancient Egyptian Culture Revealed. Tehuti Research Foundation. ISBN 978-1-931446-27-3.
Litchfield, Frederick (2011). Illustrated History of Furniture. Arcturus Publishing. ISBN 978-1-84837-803-2.
Lucie-Smith, Edward (1979). Furniture: A Concise History. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-18173-7.
Metropolitan Museum of Art (1999). Egyptian Art in the Age of the Pyramids. New York: Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-87099-907-9.
Richter, G.M.A. (1966). The Furniture of the Greeks, Etruscans, and Romans . Phaidon.
Roebuck, Carl (1966). The World of Ancient Times. New York: Charles Schribner's Sons Publishing.
Smardzewski, Jerzy (2015). Furniture Design. Springer. ISBN 978-3-319-19533-9.
Solodow, Joseph B. (2010). Latin Alive: The Survival of Latin in English and the Romance Languages. Cambridge University Press. ISBN 978-1-139-48471-8.
Weekley, Ernest (2013). An Etymological Dictionary of Modern English. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-12287-8.
Wanscher, Ole (1980). Sella Curulis: The Folding Stool, an Ancient Symbol of Dignity. Copenhagen: Rosenkilde and Bagger.
„NMSU: Designing a Hobby Center”. aces.nmsu.edu. Архивирано из оригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено 22. 11. 2007.
Rosenkrantz, Linda (октобар 1994). „The Sewing Table”. American Heritage. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2016.
„Your Guide to Buying an Antique Sewing Table”. eBay. Архивирано из оригинала 2022-09-29. г. Приступљено 2016-01-13.
„The History Museum » Singer Sewing Machine Company”. historymuseumsb.org. Архивирано из оригинала 2016-02-02. г. Приступљено 2016-01-13.
„Official Rules of the Games of Snooker and English Billiards” (PDF). The World Professional Billiards & Snooker Association Limited. новембар 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 7. 2016. г. Приступљено 1. 7. 2016.
„Rules of the Game of Snooker”. Reims, France: International Billiards and Snooker Federation. 2011. Архивирано из оригинала 1. 1. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2011.

Спољашње везе

History of Table
Antike Tisch-Kultur.de (German) - Galleries of ancient tables
National Museum of Australia - First Fleet table Архивирано 2011-03-17 на сајту Wayback Machine - Pembroke table

[1] „Table”. Merriam-Webster. Архивирано из оригинала 2012-05-08. г. Приступљено 2012-05-18.

[2] „table, n.”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). 2008. Архивирано из оригинала 20. 10. 2022. г. Приступљено 29. 5. 2016.

[3] „Etymonline”. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2006-03-07.

[RD-4] а ^б „Ancient Egyptian Furniture: History & Design”. Архивирано из оригинала 2020-06-20. г. Приступљено 2020-04-30.

[5] Extraordinary Origins of Everyday Things. Reader's Digest. 27. 11. 2009. стр. 13. ISBN 978-0276445699.

[6] Plutarch, "Plutarch's Morals", GEORGE BELL AND SONS, 1898, translated by "Arthur Richard Shilleto", online access, "[Persians] nor use their tables [for that purpose]".

[7] Heyward, стр. 20

[Everton_1986-8] Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards (rev. ver. of The Story of Billiards and Snooker [1979] изд.). Haywards Heath, England: Partridge Press. стр. 8—11. ISBN 1-85225-013-5.

[BCA_Equip._Spec.-9] „BCA Equipment Specifications”. Billiard Congress of America. Архивирано из оригинала 4. 4. 2007. г. Приступљено 5. 5. 2007 — преко BestBilliard.com.

[10] „Pool Table Cushion Replacement”. PoolFelt.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г.

[11] Landon, Eugene E. (1991). „Making a Hepplewhite Card Table”. Ур.: Burrows, Dick. The Best of Fine Woodworking: Traditional Furniture Projects. Newtown, Conn.: Taunton Press. ISBN 9780942391930.

[12] Taylor, Lonn; Warren, David B. (2012). Texas Furniture: The Cabinetmakers and Their Work, 1840-1880. Austin, Tex.: University of Texas Press. ISBN 9780292739420.

[13] Zimmerman, Philip D.; Butler, Tom; Hutchins, Catherine E. (2004). American Federal Furniture and Decorative Arts from the Watson Collection. Columbus, Ga.: Columbus Museum. ISBN 9781882650170.

[14] Wood and Wood Products: The National Authority on Wood & Applied Products Management and Operations (на језику: енглески). Vance Publishing Corporation. 1942. Архивирано из оригинала 2022-10-20. г. Приступљено 2017-07-03.

[ITTF2.1-15] International Table Tennis Federation 2011, index 2.1

[16] „ITTF Technical Leaflet T1: The Table” (PDF). ITTF. мај 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2013. г.

[17] Kaminer, Ariel (27. 3. 2011). „The Joys of Ping-Pong in the Open”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 7. 2017. г. Приступљено 23. 2. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]