Туларе је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 162 становника (према попису из 2002. било је 166 становника).

Туларе
Село виђено са Мркоњског виса.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2011.162
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И / 42.789166° С; 21.455333° И / 42.789166; 21.455333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина649 m
Туларе на карти Србије
Туларе
Туларе
Туларе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16247
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Овде се налазе Манастир Брајина и Туларска бања.

Овде се налази Запис клен код цркве (Туларе).

Географски положај и тип села уреди

Насеље је подигнуто у северозападном делу истоимене котлинице (555 m), на морфолошкој граници и споју котлинског дна и обода, у подножју Ђаловог (845 m) и Мркоњског виса (1 017 m), огранака Гољака (1 181 m). Туларска котлиница је део долине Туларске реке, леве саставнице Јабланице. Туларе је лоцирано у средњем току Туларске реке, удаљено 63 кm југозападно од Лесковца, седишта Јабланичког округа, односно 24 кm од варошице Медвеђе, седишта општине којој припада.

Спада у рурална насеља разбијеног типа (џематског варијетета).

Клима уреди

Туларе има одлике жупне микроклиме због његове знатне надморске висине, положаја у котлиници и заштићености од ветрова. Његово поднебље је свеже, погодно за одмор и разне видове рекреације. Због знатне надморске висине падавине су повећане, а за летње доба године карактеристични су чести пљускови.

Хидрографске карактеристике уреди

Кроз село протиче Туларска река.

Највећа туристичка вредност Тулара су његови термоминерални извори. Они се одликују јаком минерализацијом и важнијим физичко-хемијским својствима, те омогућују шире лечилишне индикације, те и комбиновано лечење.[1]

Демографија уреди

У насељу Туларе живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,4 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 460
1953. 544
1961. 548
1971. 479
1981. 351
1991. 244 232
2002. 166 198
2011. 162
Национални састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
117 70,48%
Црногорци
  
47 28,31%
непознато
  
1 0,60%
Национални састав према попису из 2011.
Срби
  
153 94,4%
Црногорци
  
8 4,9%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 75. ISBN 86-83481-30-1. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди