Туларе је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 104 становника.

Туларе
Село виђено са Мркоњског виса.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ОпштинаМедвеђа
Становништво
 — 2022.104
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И / 42.789166° С; 21.455333° И / 42.789166; 21.455333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина649 m
Туларе на карти Србије
Туларе
Туларе
Туларе на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16247
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Овде се налазе Манастир Брајина, Туларска бања и запис клен код цркве.

Географски положај и тип села

уреди

Насеље је подигнуто у северозападном делу истоимене котлинице (555 m), на морфолошкој граници и споју котлинског дна и обода, у подножју Ђаловог (845 m) и Мркоњског виса (1 017 m), огранака Гољака (1 181 m). Туларска котлиница је део долине Туларске реке, леве саставнице Јабланице. Туларе је лоцирано у средњем току Туларске реке, удаљено 63 кm југозападно од Лесковца, седишта Јабланичког округа, односно 24 кm од варошице Медвеђе, седишта општине којој припада.

Спада у рурална насеља разбијеног типа (џематског варијетета).

Клима

уреди

Туларе има одлике жупне микроклиме због његове знатне надморске висине, положаја у котлиници и заштићености од ветрова. Његово поднебље је свеже, погодно за одмор и разне видове рекреације. Због знатне надморске висине падавине су повећане, а за летње доба године карактеристични су чести пљускови.

Хидрографске карактеристике

уреди

Кроз село протиче Туларска река.

Највећа туристичка вредност Тулара су његови термоминерални извори. Они се одликују јаком минерализацијом и важнијим физичко-хемијским својствима, те омогућују шире лечилишне индикације, те и комбиновано лечење.[1]

Демографија

уреди

У насељу Туларе живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,4 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 460
1953. 544
1961. 548
1971. 479
1981. 351
1991. 244 232
2002. 166 198
2011. 162
2022. 104


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Национални састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
117 70,48%
Црногорци
  
47 28,31%
непознато
  
1 0,60%
Национални састав према попису из 2022.[5]
Срби
  
92 88,4%
Црногорци
  
10 9,6%

Референце

уреди
  1. ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 75. ISBN 86-83481-30-1. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org. 

Спољашње везе

уреди