Википедија

Хаити (острво)

острво у Карипском мору

Хаити[1][2][3][4][5] или Хиспаниола, Хиспањола (шп. La Española)[6][7][8][9] је велико острво у Карипском мору.[10][11] Део је острвља Велики Антили,[1] које припада карипској групи острва. На њему се налазе две државе — Хаити и Доминиканска Република. Налази се између Кубе на западу и Порторика на истоку, тачно у појасу урагана.[12] Острво је најпознатије по првим европским колонијама у Новом свету, које је основао Кристифор Колумбо. Хаити је десето острво по насељености на свету и најнасељеније острво у Америкама, као и 22. острво по величини у свету.

Хаити

Хаити је место једног од првих европских насеља у Америци, Ла Навидад (1492–1493), као и првог правог града, Исабела (1493–1500), и првог сталног насеља, садашње престонице Доминиканске Републике, Санто Доминго (према процени основаног 1498). Ова насеља су основана сукцесивно током сваког од прва три путовања Кристофора Колумба.[13][14][15][16]

Историја

уреди

Преколумбовска историја

уреди
За више информација погледајте: Преколумбовски Хаити
 
 
 
Пећине Помиер су низ од 55 пећина које се налазе северно од Сан Кристобала у Доминиканској Републици. Оне садрже највећу колекцију 2.000 година старе камене уметности на Карибима, коју је првенствено направио Таино народ, али и народи Кариба и Игнери.

Људи из архајског доба стигли су са копна пре око 6.000 или 7.000 година.[17] Највећи староседелачки народ на острву Хаити у време првог сусрета са Европљанима били су Таини (Острвски Араваци).[18] Народ Аравак је настао у делти Оринока, ширећи се из данашње Венецуеле.[18] Они су стигли на Хаити око 1200. године.[19] Свако друштво на острву је било мало независно краљевство са поглаваром познатим као касик.[20] Године 1492, која се сматра врхунцом Таина, на острву је постојало пет различитих краљевстава,[18] Харагва, Игвеј (Кејзчиму), Магва (Хухабо), Сигвајос (Кајабо или Магвана) и Мариен (Бајноа).[20] Много различитих таинских језика је такође постојало у овом временском периоду.[21] Још увек постоји жестока дебата о величини популације народа Таино на острву Хаити 1492. године, али се процене крећу од не више од неколико десетина хиљада, према генетској анализи из 2020. године,[22][23] до више од 750.000.[24]

Таински дом се састојао од кружне зграде са кровом од ткане сламе и палминог лишћа.[20] Већина појединаца је спавала у популарним висећим мрежама, али су се користили и травнати кревети.[18] Касик је живео у другачијем објекту са већим правоугаоним зидовима и тремом.[20] Село Таина је такође имало раван терен који се користио за игре лоптом и фестивале.[20] У погледу религије, народ Таино је био политеистичан, а њихови богови су се звали Земи.[20] Верско богослужење и плес су били уобичајени, а лекари или свештеници су такође консултовали Земије за савет током јавних церемонија.[20]

У својој исхрани, Таини су се ослањали на месо и рибу као примарни извор протеина;[19] на копну ловили су мале сисаре, укључујући пацове и слепе мишеве, али и змије, а у језерима и мору патке и корњаче.[20] Таинои су се такође ослањали на пољопривреду као основни извор хране.[19] Да би се спречила ерозија аутохтони народ Хаитија узгајао је усеве користећи конуко, што је велика хумка пуна лишћа и фиксних усева.[20] Неки од уобичајених пољопривредних усева били су маниока, кукуруз, тиква, пасуљ, паприка, кикирики, памук и дуван, који се користио као аспект друштвеног живота и верских обреда.[20]

Таини су често путовали, ради риболова или због сеоба, за путовања по воденим површинама (рекама и морем) користили су удубљене кануе са веслима.[20] Више од 100 људи могло је да стане у неке од већих кануа.[18] Таинои су често долазили у контакт са Карибима, још једним домородачким народом.[20] Народ Таино је у борби користио лукове и стреле са отровним врховима, као и ратне тољаге.[20] Када се Колумбо искрцао на Хаити, многе таинске вође су желеле заштиту од Кариба.[20]

Извори

уреди
  1. ^ а б Миленко Мастиловић, дипл. инж. картограф (уредник атласа) и сарадници (1992). Географски атлас за V, VI, VII и VIII разред основне школе. Београд: Издавачка установа завод за картографију:„ГЕОКАРТА”. стр. 71. 
  2. ^ Миловановић, Вид; ментор Проф. др Видоје Стефановић. „Мастер рад „EKOНОМСКИ АСПЕКТИ ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА КУБЕ” - 1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ” (PDF). УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ. стр. 3. 
  3. ^ „„Метју“ заиста изгледа монструозно!”. Радио Телевизија Србије. 
  4. ^ „Ураган „Сенди” пријети Америци”. Радио Телевизија Републике Српске. 
  5. ^ „„ЗЛА ИРМА” ДОНЕЛА ПУСТОШ Острва разорена, десет мртвих, 100.000 људи БЕЖИ ИЗ МАЈАМИЈА”. Блиц. 
  6. ^ „Hispaniola”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 22. 7. 2019. 
  7. ^ „Hispaniola”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 22. 7. 2019. 
  8. ^ „Hispaniola”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 22. 7. 2019. 
  9. ^ „Hispaniola”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2020-12-02. г. 
  10. ^ Anglería, Pedro Mártir de (1949). Décadas del Nuevo Mundo, Tercera Década, Libro VII (на језику: шпански). Buenos Aires: Editorial Bajel. 
  11. ^ Las Casas, Fray Bartolomé de (1966). Apologética Histórica Sumaria (на језику: шпански). Mexico: UNAM. 
  12. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. cia.gov. Архивирано из оригинала 13. 6. 2007. г. 
  13. ^ „Embassy of the Dominican Republic, in the United States”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2007. г. Приступљено 27. 2. 2009. 
  14. ^ „Haiti”. Central Intelligence Agency. 6. 10. 2021 — преко CIA.gov. 
  15. ^ Davies, Arthur (1953). „The Loss of the Santa Maria Christmas Day, 1492”. The American Historical Review: 854—865. doi:10.1086/ahr/58.4.854. 
  16. ^ Maclean, Frances (јануар 2008). „The Lost Fort of Columbus”. Smithsonian Magazine. Приступљено 24. 1. 2008. 
  17. ^ Lawler, Andrew (23. 12. 2020). „Invaders nearly wiped out Caribbean's first people long before Spanish came, DNA reveals”. National Geographic. 
  18. ^ а б в г д Poole, Robert (2011). „What Became of the Taíno?”. Smithsonian. 70. ProQuest 897718111. 
  19. ^ а б в Cook, Noble David (2005). „Taino (Arawak) Indians”. Encyclopedia of Genocide and Crimes Against Humanity. 3 — преко GVRL. 
  20. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Corbett, Bob (1995). „The History of Haiti”. Приступљено 20. 11. 2018. 
  21. ^ Berman, Mary (2008). „The Greater Antilles and Bahamas”. Encyclopedia of Archaeology. doi:10.1016/B978-012373962-9.00391-5 — преко Credo. 
  22. ^ Reich, David; Patterson, Orlando (2020-12-23). „Opinion | Ancient DNA Is Changing How We Think About the Caribbean”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-24. 
  23. ^ Fernandes, Daniel M.; Sirak, Kendra A.; Ringbauer, Harald; Sedig, Jakob; Rohland, Nadin; Cheronet, Olivia; Mah, Matthew; Mallick, Swapan; Olalde, Iñigo; Culleton, Brendan J.; Adamski, Nicole (2020-12-23). „A genetic history of the pre-contact Caribbean”. Nature (на језику: енглески). 590 (7844): 103—110. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-020-03053-2. 
  24. ^ Holguín (2010). 21st Century Anthropology: A Reference Handbook. Thousand Oaks, CA, USA: Sage Publications. ISBN -9781412957380. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Хаити на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаити_(острво)&oldid=28429987”