Википедија

Haiti (ostrvo)

острво у Карипском мору

Haiti[1][2][3][4][5] ili Hispaniola, Hispanjola (šp. La Española)[6][7][8][9] je veliko ostrvo u Karipskom moru.[10][11] Deo je ostrvlja Veliki Antili,[1] koje pripada karipskoj grupi ostrva. Na njemu se nalaze dve države — Haiti i Dominikanska Republika. Nalazi se između Kube na zapadu i Portorika na istoku, tačno u pojasu uragana.[12] Ostrvo je najpoznatije po prvim evropskim kolonijama u Novom svetu, koje je osnovao Kristifor Kolumbo. Haiti je deseto ostrvo po naseljenosti na svetu i najnaseljenije ostrvo u Amerikama, kao i 22. ostrvo po veličini u svetu.

Haiti

Hispanjola je mesto jednog od prvih evropskih naselja u Americi, La Navidad (1492–1493), kao i prvog pravog grada, Isabela (1493–1500), i prvog stalnog naselja, sadašnje prestonice Dominikanske Republike, Santo Domingo (prema proceni formirane 1498). Ova naselja su osnovana sukcesivno tokom svakog od prva tri putovanja Kristofora Kolumba.[13][14][15][16]

Istorija uredi

Prekolumbovska istorija uredi

Za više informacija pogledajte: Prekolumbovski Haiti
 
 
 
Pećine Pomier su niz od 55 pećina koje se nalaze severno od San Kristobala u Dominikanskoj Republici. One sadrže najveću kolekciju 2.000 godina stare kamene umetnosti na Karibima, koju je prvenstveno napravio Taino narod, ali i narodi Kariba i Igneri.

Ljudi iz arhajskog doba stigli su sa kopna pre oko 6.000 ili 7.000 godina.[17] Primarna starosedelačka grupa na ostrvu Hispanjola je bio narod Taino.[18] Pleme Aravak je nastalo u delti Orinoka, šireći se iz današnje Venecuele.[18] Oni su stigli na Hispanjolu oko 1200. godine.[19] Svako društvo na ostrvu je bilo malo nezavisno kraljevstvo sa poglavarom poznatim kao kasik.[20] Godine 1492, koja se smatra vrhuncom Taina, na ostrvu je postojalo pet različitih kraljevstava,[18] Haragva, Igvej (Kejzčimu), Magva (Huhabo), Sigvajos (Kajabo ili Magvana) i Marien (Bajnoa).[20] Mnogo različitih taino jezika je takođe postojalo u ovom vremenskom periodu.[21] Još uvek postoji žestoka debata o populaciji Taino naroda na ostrvu Hispanjola 1492. godine, ali se procene kreću od ne više od nekoliko desetina hiljada, prema genetskoj analizi iz 2020. godine,[22][23] do više od 750.000.[24]

Taino dom se sastojao od kružne zgrade sa krovom od tkane slame i palminog lišća.[20] Većina pojedinaca je spavala u popularnim visećim mrežama, ali su se koristili i travnati kreveti.[18] Kasik je živeo u drugačijem objektu sa većim pravougaonim zidovima i tremom.[20] Selo Taina je takođe imalo ravan teren koji se koristio za igre loptom i festivale.[20] U pogledu religije, narod Taino je bio politeističan, a njihovi bogovi su se zvali Zemi.[20] Versko bogosluženje i ples su bili uobičajeni, a lekari ili sveštenici su takođe konsultovali Zemije za savet tokom javnih ceremonija.[20]

Za hranu, Taino su se oslanjali na meso i ribu kao primarni izvor proteina;[19] neki mali sisari na ostrvu su lovljeni, uključujući pacove, patke, kornjače, zmije i slepe miševe, kao uobičajeni izvor hrane.[20] Taino su se takođe oslanjali na poljoprivredu kao primarni izvor hrane.[19] Autohtoni narod Hispanjole uzgajao je useve koristeći konuko, što je velika humka puna lišća i fiksnih useva da bi se sprečila erozija.[20] Neki od uobičajenih poljoprivrednih useva bili su manioka, kukuruz, tikve, pasulj, paprika, kikiriki, pamuk i duvan, koji se koristio kao aspekt društvenog života i verskih obreda.[20]

Narod Taino je često putovao i koristio udubljene kanue sa veslima kada su bili na vodi radi pecanja ili zbog migracije,[20] i više od 100 ljudi moglo je da stane u neke od većih kanua.[18] Taino su često dolazili u kontakt sa Karibima, još jednim domorodačkim plemenom.[20] Narod Taino je u borbi koristio lukove i strele sa otrovnim vrhovima, kao i ratne toljage.[20] Kada se Kolumbo iskrcao na Hispanjolu, mnoge Taino vođe su želele zaštitu od Kariba.[20]

Reference uredi

  1. ^ a b Milenko Mastilović, dipl. inž. kartograf (urednik atlasa) i saradnici (1992). Geografski atlas za V, VI, VII i VIII razred osnovne škole. Beograd: Izdavačka ustanova zavod za kartografiju:„GEOKARTA”. str. 71. 
  2. ^ Milovanović, Vid; mentor Prof. dr Vidoje Stefanović. „Master rad „EKONOMSKI ASPEKTI TURISTIČKIH POTENCIJALA KUBE” - 1.GEOGRAFSKI POLOŽAJ” (PDF). UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU. str. 3. 
  3. ^ „„Metju“ zaista izgleda monstruozno!”. Radio Televizija Srbije. 
  4. ^ „Uragan „Sendi” prijeti Americi”. Radio Televizija Republike Srpske. 
  5. ^ „„ZLA IRMA” DONELA PUSTOŠ Ostrva razorena, deset mrtvih, 100.000 ljudi BEŽI IZ MAJAMIJA”. Blic. 
  6. ^ „Hispaniola”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  7. ^ „Hispaniola”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  8. ^ „Hispaniola”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  9. ^ „Hispaniola”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2020-12-02. g. 
  10. ^ Anglería, Pedro Mártir de (1949). Décadas del Nuevo Mundo, Tercera Década, Libro VII (na jeziku: španski). Buenos Aires: Editorial Bajel. 
  11. ^ Las Casas, Fray Bartolomé de (1966). Apologética Histórica Sumaria (na jeziku: španski). Mexico: UNAM. 
  12. ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. cia.gov. Arhivirano iz originala 13. 6. 2007. g. 
  13. ^ „Embassy of the Dominican Republic, in the United States”. Arhivirano iz originala 24. 5. 2007. g. Pristupljeno 27. 2. 2009. 
  14. ^ „Haiti”. Central Intelligence Agency. 6. 10. 2021 — preko CIA.gov. 
  15. ^ Davies, Arthur (1953). „The Loss of the Santa Maria Christmas Day, 1492”. The American Historical Review: 854—865. doi:10.1086/ahr/58.4.854. 
  16. ^ Maclean, Frances (januar 2008). „The Lost Fort of Columbus”. Smithsonian Magazine. Pristupljeno 24. 1. 2008. 
  17. ^ Lawler, Andrew (23. 12. 2020). „Invaders nearly wiped out Caribbean's first people long before Spanish came, DNA reveals”. National Geographic. 
  18. ^ a b v g d Poole, Robert (2011). „What Became of the Taíno?”. Smithsonian. 70. ProQuest 897718111. 
  19. ^ a b v Cook, Noble David (2005). „Taino (Arawak) Indians”. Encyclopedia of Genocide and Crimes Against Humanity. 3 — preko GVRL. 
  20. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Corbett, Bob (1995). „The History of Haiti”. Pristupljeno 20. 11. 2018. 
  21. ^ Berman, Mary (2008). „The Greater Antilles and Bahamas”. Encyclopedia of Archaeology. doi:10.1016/B978-012373962-9.00391-5 — preko Credo. 
  22. ^ Reich, David; Patterson, Orlando (2020-12-23). „Opinion | Ancient DNA Is Changing How We Think About the Caribbean”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-12-24. 
  23. ^ Fernandes, Daniel M.; Sirak, Kendra A.; Ringbauer, Harald; Sedig, Jakob; Rohland, Nadin; Cheronet, Olivia; Mah, Matthew; Mallick, Swapan; Olalde, Iñigo; Culleton, Brendan J.; Adamski, Nicole (2020-12-23). „A genetic history of the pre-contact Caribbean”. Nature (na jeziku: engleski). 590 (7844): 103—110. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-020-03053-2. 
  24. ^ Holguín (2010). 21st Century Anthropology: A Reference Handbook. Thousand Oaks, CA, USA: Sage Publications. ISBN -9781412957380. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Haiti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаити_(острво)&oldid=27556639”