Хенрик Сјемирацки
Хенрик Сјемирацки (пољ. Henryk Hektor Siemiradzki; Новобјелгород, 15. новембар 1843 — Стржалково, 23. август 1902) био је пољски[1][2] сликар 19. века, који је био активан у периоду Поделе Пољске, и познат је по монументалним делима рађеним у стилу академизма. Он је посебно познат по својим описима сцена из античке Грчке и Рима, као и описима сцена из Новог завета.
| Хенрик Сјемирацки | |
|---|---|
 Хенрик Сјемирацки у каснијем животу | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хенрик Хектор Сјемирацки |
| Датум рођења | 24. октобар 1843. |
| Место рођења | Новобјелгород, Руска Империја |
| Датум смрти | 23. август 1902. (58 год.) |
| Место смрти | Стржалков, Руска Империја (данас Пољска) |
| Националност | пољска |
| Образовање | Члан Академије уметности (1873) Професор (1877) |
| Универзитет | Империјална академија уметности (1871) |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство |
| Покрет | академизам |
| Награде |  |
Биографија
уредиСјемирацки је рођен у породици оца Иполита Сјемирадског, пољског племића и официра царске руске армије (генерал пд 1871) и Михалине (девојачко презиме Просзинска) у Белгороду (данас Чухујевски округ, Харковска област, Украјина),[3][4] близу град Харков, где је био стациониран пук његовог оца.[5] Породица је пореклом из радомске земље, а име је добила по селу Сиемираџ. Један од огранака породице настанио се у близини Навагрудака крајем 17. века. Хенриков деда је обављао дужности у Новоградском округу. Његови родитељи су били блиски пријатељи са породицом Адама Мицкјевича.
Студирао је у Харковској гимназији где је прво учио сликање код месног школског учитеља, Д. И. Безперчија, бившег ученика Карла Брујлова. Ишао је у физичко-математичку школу Харковског универзитета и тамо је студирао природне науке али је наставио и да слика.[6][7]
Умро је у Стрзалкову 1902. године и првобитно је сахрањен у Варшави, али су касније његови остаци премештени у национални Пантеон на Скалки у Кракову.
Галерија модерне уметности Харковског националног универзитета В. Н. Каразин у Харкову је именована по њему.[8]
Галерија
уреди-
Талисман -
Христос и Самарићанка, 1890. -
Референце
уреди- ^ „Obrazy Henryka Siemiradzkiego w Muzeum Śląskim” (на језику: пољски). Muzeum Śląskie. 2009. Архивирано из оригинала 2016-03-11. г. Приступљено 2016-09-09.
- ^ Ewa Micke-Broniarek (децембар 2004). „Henryk Siemiradzki”. Adam Mickiewicz Institute (на језику: енглески). Culture.pl. Архивирано из оригинала 2020-07-23. г. Приступљено 2016-09-09.
- ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
- ^ Stanisław Lorentz. The National Museum in Warsaw: painting. Arkady Publishers. 1990. p. 50.
- ^ Paweł Klimow "Jest on, rzecz jasna, Polakiem i Polakiem pozostanie".* Kilka uwag do biografii Henryka Siemiradzkiego. "Nacjonalizm w sztuce i historii sztuki 1789-1950". Instytut Sztuki PAN. 1998. p. 129.
- ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
- ^ Tomasz Rozum, Henryk Hektor Siemiradzki. Magazyn Informator. No. 89, 2006.
- ^ „Торжественные мероприятия, посвященные выдающемуся художнику, воспитаннику университета Генриху Семирадскому”. Karazin University.
