Henrik Sjemiracki
Henrik Sjemiracki (polj. Henryk Hektor Siemiradzki; Novobjelgorod, 15. novembar 1843 — Stržalkovo, 23. avgust 1902) bio je poljski[1][2] slikar 19. veka, koji je bio aktivan u periodu Podele Poljske, i poznat je po monumentalnim delima rađenim u stilu akademizma. On je posebno poznat po svojim opisima scena iz antičke Grčke i Rima, kao i opisima scena iz Novog zaveta.
| Henrik Sjemiracki | |
|---|---|
 Henrik Sjemiracki u kasnijem životu | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Henrik Hektor Sjemiracki |
| Datum rođenja | 24. oktobar 1843. |
| Mesto rođenja | Novobjelgorod, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 23. avgust 1902. (58 god.) |
| Mesto smrti | Stržalkov, Ruska Imperija (danas Poljska) |
| Nacionalnost | poljska |
| Obrazovanje | Član Akademije umetnosti (1873) Profesor (1877) |
| Univerzitet | Imperijalna akademija umetnosti (1871) |
| Umetnički rad | |
| Polje | slikarstvo |
| Pokret | akademizam |
| Nagrade |  |
Biografija
urediSjemiracki je rođen u porodici oca Ipolita Sjemiradskog, poljskog plemića i oficira carske ruske armije (general pd 1871) i Mihaline (devojačko prezime Proszinska) u Belgorodu (danas Čuhujevski okrug, Harkovska oblast, Ukrajina),[3][4] blizu grad Harkov, gde je bio stacioniran puk njegovog oca.[5] Porodica je poreklom iz radomske zemlje, a ime je dobila po selu Siemiradž. Jedan od ogranaka porodice nastanio se u blizini Navagrudaka krajem 17. veka. Henrikov deda je obavljao dužnosti u Novogradskom okrugu. Njegovi roditelji su bili bliski prijatelji sa porodicom Adama Mickjeviča.
Studirao je u Harkovskoj gimnaziji gde je prvo učio slikanje kod mesnog školskog učitelja, D. I. Bezperčija, bivšeg učenika Karla Brujlova. Išao je u fizičko-matematičku školu Harkovskog univerziteta i tamo je studirao prirodne nauke ali je nastavio i da slika.[6][7]
Umro je u Strzalkovu 1902. godine i prvobitno je sahranjen u Varšavi, ali su kasnije njegovi ostaci premešteni u nacionalni Panteon na Skalki u Krakovu.
Galerija moderne umetnosti Harkovskog nacionalnog univerziteta V. N. Karazin u Harkovu je imenovana po njemu.[8]
Galerija
uredi-
Talisman -
Hristos i Samarićanka, 1890. -
Reference
uredi- ^ „Obrazy Henryka Siemiradzkiego w Muzeum Śląskim” (na jeziku: poljski). Muzeum Śląskie. 2009. Arhivirano iz originala 2016-03-11. g. Pristupljeno 2016-09-09.
- ^ Ewa Micke-Broniarek (decembar 2004). „Henryk Siemiradzki”. Adam Mickiewicz Institute (na jeziku: engleski). Culture.pl. Arhivirano iz originala 2020-07-23. g. Pristupljeno 2016-09-09.
- ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
- ^ Stanisław Lorentz. The National Museum in Warsaw: painting. Arkady Publishers. 1990. p. 50.
- ^ Paweł Klimow "Jest on, rzecz jasna, Polakiem i Polakiem pozostanie".* Kilka uwag do biografii Henryka Siemiradzkiego. "Nacjonalizm w sztuce i historii sztuki 1789-1950". Instytut Sztuki PAN. 1998. p. 129.
- ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
- ^ Tomasz Rozum, Henryk Hektor Siemiradzki. Magazyn Informator. No. 89, 2006.
- ^ „Toržestvennыe meropriяtiя, posvящennыe vыdaющemusя hudožniku, vospitanniku universiteta Genrihu Semiradskomu”. Karazin University.
