Хронологија Априлског рата 8. април 1941.
8. април 1941. је био трећи дан Априлског рата, сукоба између сила Осовине и Краљевине Југославије у Другом светском рату.
8. април 1941. | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Априлског рата (Други светски рат) | |||||||||
Правци наступања немачких снага током Априлског рата. | |||||||||
|
Ток операција
уредиСрбија
уредиНа фронту 5. армије
уредиНемачка прва оклопна група (3 дивизије) прешла је у напад из Бугарске у 5 сати и 30 минута: Топличка дивизија није издржала напад и уз тешке губитке повлачила се пред 11. оклопном дивизијом која је заузела Пирот. Немачка 294. пешадијска дивизија и 4. брдска дивизија после тешких борби заузеле су утврђене положаје северно од друма Цариброд-Пирот, заробивши већи део Топличке дивизије и принудивши остатке да се повуку према Сврљигу.
Због изузетно лошег стања на фронту, командант југословенске 5. армије наредио је да се у ноћи 8. априла, 5. армија повуче на леву обалу Јужне Мораве. Штаб 5. армије је под окриљем ноћи измештен из Нишке Бање у Крушевац.[1]
Македонија
уредиНемачка 9. оклопна дивизија заузела је Стари Качаник и Тетово, а 73. пешадијска дивизија заузела је Прилеп, док се СС моторизована дивизија Адолф Хитлер пребацила у Велес. За то време 2. оклопна дивизија продрла је поред Дојранског језера у Грчку и заузела Килкис. Остаци југословенске војске (Брегалничка и Шумадијска дивизија) делом су одступили у Грчку или према Битољу, а делом су заробљени.
Качаник
уредиУ клисури Качаника, јужно од Куманова, 1. бомбардерски пук југословенског РВ напао је колону 9. оклопне дивизије. 12 југословенских лаких бомбардера Бристол Бленим је полетело из Бијељине и дејствовало по немачкој оклопној дивизији код Страцина и тада су непријатељу нанети велики губици, који га ипак нису успели зауставити.
У самоубилачком нападу на немачке тенкове погинули су:
- пуковник Фердо Градишник (1899—1941)[2], командант пука
- пилот-извиђач поручник Ђорђе Стевановић (1909—1941)[2], командант 204. ескадриле
- пилот-наредник Живан Јовановић.[3]
Албански фронт
уредиНа фронту према Албанији, изузев Вардарске дивизије која је због пада Скопља и угрожености позадине обуставила напад, југословенска офанзива се наставила: Зетска дивизија продрла је друмом Подгорица-Скадар 10 км у дубину албанске територије, Комски одред је прешао Проклетије и продро у Албанију где је заузео село Пуку, а Косовска дивизија је широким фронтом избила на Дрим. Због брзог продора немачких трупа код Скоплља, команда југословенске 3. армије није успела да успостави везу са Вардарском, Ибарском и Шумадијском дивизијом.
Словенија и Хрватска
уредиНа фронту 4. армије
уредиНа делу фронта који је држала Славонска дивизија, немачке снаге су у ноћи 7/8. априла форсирале реку Драву и одбациле 393. резервни пук према Вировитици, заузевши при том село Басју. Војници 108. пешадијског пука Славонске дивизије су се побунили и заједно са јединицама 4. допунског пука самовољно напустили положај и повукли се ка Бјеловару где су преузели власт.[4] На сектору Савске дивизије предузет је безуспешни контранапад у правцу Ђекењеша. Дефетизам који је захватио Славонску дивизију, захватио је и 36. пешадијски пук Савске дивизије из кога су, до краја дана, дезертирала два батаљона. Немачка 14. оклопна дивизија заузела је Вировитицу.
На фронту 7. армије
уреди132. пешадијска дивизија заузела је Марибор. Грађани Марибора су са одушевљењем дочекали немачке јединице.[5] Југословенска војска порушила је све мостове у Марибору, а срушен је и мост у Орможу. Италијанска 3. алпска група заузела је Крањску Гору.[6] У Ратном дневнику немачке 2. армије, дана 8. априла 1941.год., приликом процене снаге југословенских јединица које су биле насупрот 2. армији, уписано је следеће: "Непријатељским трупама које се налазе према 2. армији је јако умањена борбена вредност због присутности великог броја Хрвата и Словенаца у јединицама."[7]
Референце
уреди- ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 1 „Операцијски дневник Штаба врховне команде Југословенске војске од 6. до 14. априла 1941.год." стр. 823.
- ^ а б Гажевић 1974, стр. 274 (књига 3) harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
- ^ Босанац 1964, стр. 74–76
- ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 1 „Операцијски дневник Штаба врховне команде Југословенске војске од 6. до 14. априла 1941.год." стр. 826.
- ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник немачке 2. армије од 28.марта до 24.априла 1941.год." стр. 919.
- ^ Гажевић 1974, стр. 189 (књига 1) harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFГажевић1974 (help)
- ^ Априлски рат 1941, Зборник докумената, Књига 2, Војноисторијски институт, Београд, 1987, Прилог бр. 4 „Ратни дневник немачке 2. армије од 28.марта до 24.априла 1941.год." стр. 921.
Литература
уреди- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 189.
- Босанац, Мирко (1964). Udar na Jugoslaviju : dvanaest dana aprilskog rata 1941. godine. Београд: Седма сила.COBISS.SR 32004871
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 274.