Цесаревна
Цесаревна (рус. цесаревна, од лат. Caesar) била је титула супруге цесаревића (престолонасљедника) у Руској Империји од 1797. године.
Пуна титула је гласила: Њено императорско височанство цесаревна и велика кнегиња (рус. Её Императорское Высочество Цесаревна и Великая Княгиня).
Историја уреди
Титула цесаревне се појавила у Руској Империји прије него титула цесаревића. Титулу је увео император Петар Велики, дана 23. децембра 1721, а носитељке титуле су биле његове кћерке Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна (ниједна није била насљедник престола). Супруга императора Катарина Алексејевна је добила титулу „императорке или цесареве“ (рус. императрица или цесарева).[1] Од тада је из употребе нестала титула царевне (посљедње царевне су биле кћерке цара Ивана V Алексејевича).
Титула „цесаревне и велике кнегиње“ је по породичном правилнику за чланове Императорског дома (рус. Учреждение о Императорской Фамилии) постала званична титула за супругу цесаревића (престолонасљедника). Кћерке императора су имале титулу „велике кнегињице“ (рус. великая княжна).[2]
Цесаревне уреди
Једине цесаревне, као кћерке императора сверуског, биле су: Ана Петровна, Јелисавета Петровна и Наталија Петровна. Све су биле кћерке Петра Великог.
Цесаревне, супруге цесаревића:
- Наталија Алексејевна (прва супруга цесаревића Павла Петровича);
- Марија Фјодоровна (друга супруга Павла Петровича);
- Јелисавета Алексејевна (супруга цесаревића Александра Павловича);
- Ана Фјодоровна (супруга цесаревића Константина Павловича);
- Марија Александровна (супруга цесаревића Александра Николајевича);
- Марија Фјодоровна (супруга цесаревића Александра Александровича).
Од руских императорки у 19. вијеку титулу цесаревне није носила Александра Фјодоровна, супруга Николаја I Павловича (јер и сам није имао титулу цесаревића) и Александра Фјодоровна, супруга Николаја II Александровича (јер се оженио након крунисања).