Црес (град)

За друге употребе, погледајте Црес (вишезначна одредница).

Црес је град у Хрватској у Приморско-горанској жупанији. Према попису из 2011. град Црес је имао 2.879 становника. Град се налази на истоименом острву.

Црес
Црес
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Приморско-горанска
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	2.289
Агломерација (2011.)	2.879
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 38″ С; 14° 24′ 33″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	1.103,65 km² само копно 291,6 km2
Црес Црес на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Кристијан Јурјако
Поштански број	51557 Црес
Регистарска ознака	RI

Географија

Црес на северном крају добро заштићеног залива, на западној страни острва. У околини су најплоднији делови острва. Пропадање винограда на почетку 20. вијека убрзало је исељавање. Водовод из Вранског језера и модернизована уздужна цеста омогућили су туристичко валоризовање и препород града.

Старо језгро града збијено је унутар утврђеног простора. Очувани су делови зидина, врата и одбрамбене куле (обална кула са сатом). Касније се град ширио према југу и западу дуж обале. Паралелно са ширењем града уређивана је и лука.

Историја

На мјесту данашњег града Цреса налазила се у праисторијска градина, касније античко утврђење (Crepsa). До доласка Хрвата Црес је настањен Либурнима, али постоје трагови грчке, римске и византијске прошлости.

У 9. вијеку Хрвати господаре цијелим острвом и уз повремене млетачке окупације, Црес је у саставу Хрватске до 1409. године. Црески статут датира из 1332. године. Најзнаменитија средњовјековна цреска личност је филозоф Фране Петрић.

До 1797. налази се под влашћу Венеције, од 1805. до 1814. под окупацијом је Француске, а након тога до 1918. у саставу Аустроугарске. Након Првог свјетског рата окупира га Италија, а након пропасти фашистичког режима 1943. године и краћег раздобља хрватске народне власти, Црес запосједа њемачка војска. У априлу 1945. Црес је коначно ослобођен и реинтегрисан у Хрватску и преко ње у Југославију.

Град Црес

Град Црес, центар Општине Црес, је административна јединица која обухвата сјеверни и средишњи дио острва Цреса, док јужни дио потпада под град Мали Лошињ. Према попису из 2001. године, броји 2.959 становника. За вријеме Југославије, једно вријеме био је у саставу Општине Црес-Лошињ са сједиштем у Малом Лошињу.

На подручју општине Црес налазе се насеља: Порозина, Филозићи, Драгозетићи, Ивање, Свети Петар, Бели, Предошћица, Водице, Мераг, Црес, Лознати, Крчина, Валун, Подол, Лубенице, Збичина, Пернат, Орлец, Врана, Храста, Грмов, Стиван, Михолашћица, Мартиншћица, Видовићи.

Археолошка налазишта

Црес је према предримском (илирском ?) топониму Crespa или {Crexi}, предантичко насеље, чему у прилог говоре околне зидине (Св. Бартоломеј и друге), са налазиштима из старијег гвозденог доба. У римско доба, у време најранијег Царства, можда већ за Августа, становници стичу грађанско право (ius Italicum), а насеље добија муниципалну организацију са дуумвирима на челу.

За цара Тиберија град добија важне управне и друге јавне зграде (curia porticus), можда и бедеме чији су остаци такође констатовани. Из ранохришћанског периода сачувани су остаци базилике (VI век) на локалитету Ловрешки.

Куплтурно-историјски споменици

Најстарији споменици у граду, предроманички капители, датирају из VII—VIII века. Из средњег века је и црква Св. Сидра (Исидора) са раманичком апсидом. Већина уметничког инвентара потиче из XV и XVI века, ложа, тробродна црква с богатим порталом и пластиком, патрицијске палате, бројне готичка. У Цресу је локални музеј и лапидариј.

Становништво

На попису становништва 2011. године, град Црес је имао 2.879 становника, од чега у самом Цресу 2.289.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Црес је имало 2.234 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			1.725	77,21%
Срби			120	5,37%
Италијани			99	4,43%
Југословени			71	3,17%
Муслимани			43	1,92%
Албанци			22	0,98%
Словенци			10	0,44%
Мађари			4	0,17%
Немци			1	0,04%
Словаци			1	0,04%
Црногорци			1	0,04%
Чеси			1	0,04%
остали			3	0,13%
неопредељени			104	4,65%
регион. опр.			10	0,44%
непознато			19	0,85%
укупно: 2.234

Литература

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.