Алфа-2 адренергички рецептор

Алфа-2 (α2) адренергички рецептор (или адреноцептор) је Г протеин-спрегнути рецептор који везује Gi хетеротримерни Г протеин. Постоје три високо хомологна подтипа, α-, α2B-, и α2C- адренергички рецептор. Неке врсте такође изражавају четврти α2D-адренергички рецептор.[1] Катехоламини као што су норепинефрин (норадреналин) и епинефрин (адреналин) преносе сигнал кроз α2-адренергички рецептор у централном и периферном нервном систему.

Ефекти

уреди

α2-адренергички рецептор везује оба норепинефрин кога ослобађају симпатичка постганглиона влакна и епинефрин (адреналин) кога отпушта адренална медула. Он везује епинефрин са нешто већим афинитетом. Он има неколико општих функција које су заједничке са α1-адренергичким рецептором, а такође има и низ специфичних ефеката.

Општи

уреди

Општи ефекти су:

Индивидуални

уреди

Индивидуална дејства α2 рецептора су:

Лиганди

уреди
Агонисти
Антагонисти

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Руусканен ЈО, Xхаард Х, Марјамäки А, Саланецк Е, Салминен Т, Yан YЛ, Постлетхwаит ЈХ, Јохнсон МС, Лархаммар D, Сцхеинин M (2004). „Идентифицатион оф дуплицатед фоуртх алпха2-адренергиц рецептор субтyпе бy цлонинг анд маппинг оф фиве рецептор генес ин зебрафисх”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 21 (1): 14—28. ПМИД 12949138. дои:10.1093/молбев/мсг224. 
  2. ^ Гоодман Гилман, Алфред. Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс. Тентх Едитион. МцГраw-Хилл (2001): Паге 140.
  3. ^ Wоодман ОЛ, Ватнер СФ (1987). „Цоронарy васоцонстрицтион медиатед бy α1- анд α2-адреноцепторс ин цонсциоус догс”. Ам. Ј. Пхyсиол. 253 (2 Пт 2): Х388—93. ПМИД 2887122. Архивирано из оригинала 17. 05. 2010. г. Приступљено 11. 02. 2011. 
  4. ^ Сун D, Хуанг А, Митал С, Кицхук МР, Марбое CC, Аддонизио Љ, Мицхлер РЕ, Коллер А, Хинтзе ТХ, Калеy Г (2002). „Норепинепхрине елицитс бета2-рецептор-медиатед дилатион оф исолатед хуман цоронарy артериолес”. Цирцулатион. 106 (5): 550—5. ПМИД 12147535. [мртва веза]
  5. ^ Еллиотт Ј (1997). „Алпха-адреноцепторс ин еqуине дигитал веинс: евиденце фор тхе пресенце оф ботх α1 анд α2-рецепторс медиатинг васоцонстрицтион”. Ј. Вет. Пхармацол. Тхер. 20 (4): 308—17. ПМИД 9280371. дои:10.1046/ј.1365-2885.1997.00078.x. 
  6. ^ Саграда А, Фаргеас МЈ, Буено L (1987). „Инволвемент оф α1 анд α2 адреноцепторс ин тхе постлапаротомy интестинал мотор дистурбанцес ин тхе рат”. Гут. 28 (8): 955—9. ПМЦ 1433140 . ПМИД 2889649. дои:10.1136/гут.28.8.955. 
  7. ^ а б Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ИСБН 978-0-443-07145-4. 
  8. ^ Wригхт ЕЕ, Симпсон ЕР (1981). „Инхибитион оф тхе липолyтиц ацтион оф бета-адренергиц агонистс ин хуман адипоцyтес бy алпха-адренергиц агонистс”. Ј. Липид Рес. 22 (8): 1265—70. ПМИД 6119348. Архивирано из оригинала 23. 03. 2009. г. Приступљено 11. 02. 2011. 
  9. ^ Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ИСБН 978-0-87893-725-7. 
  10. ^ Кхан ЗП, Фергусон ЦН, Јонес РМ (1999). „алпха-2 анд имидазолине рецептор агонистс. Тхеир пхармацологy анд тхерапеутиц роле”. Анаестхесиа. 54 (2): 146—65. ПМИД 10215710. дои:10.1046/ј.1365-2044.1999.00659.x. 
  11. ^ а б Хаенисцх Б, Wалстаб Ј, Херберхолд С, Боотз Ф, Тсцхаикин M, Рамсегер Р, Бöнисцх Х (2010). „Алпха-адреноцептор агонистиц ацтивитy оф оxyметазолине анд xyлометазолине”. Фундам Цлин Пхармацол. 24 (6): 729—39. ПМИД 20030735. дои:10.1111/ј.1472-8206.2009.00805.x. 

Литература

уреди
  • Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ИСБН 978-0-87893-725-7. 
  • Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ИСБН 978-0-443-07145-4. 

Спољашње везе

уреди
  • „Адреноцепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 12. 01. 2015. г.