Анизол (метоксибензен) је органско једињење са формулом CH3OC6H5. Он је безбојна течност са мирисом сличном семену аниса. Многи од његових деривата су присутни у природним и вештачким мирисима. Ово једињење се углавном прави синтетички и служи као прекурзор у синтези других једињења.

Анизол
Називи
IUPAC назив
metoksibenzen
Други називи
феноксиметан
фенил метил етар
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.615
КЕГГ[1]
УНИИ
  • O(c1ccccc1)C
  • COc1ccccc1
Својства
C7H8O
Моларна маса 108,14 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 0,995 g cm−3
Тачка топљења −37 °C (−35 °F; 236 K)
Тачка кључања 154 °C (309 °F; 427 K)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Припрема

уреди

Анизол се припрема Вилијамсоновом етарском синтезом, реакцијом натријум феноксида са метил бромидом и сродним метилирајућим реагенсима:[2]

C6H5ONa+ + CH3Br → CH3OC6H5 + NaBr

Примена

уреди

Анизол је прекурзор парфема, инсектних феромона, и лекова.[3] На пример, синтетички анетол се припрема из анизола.

Безбедснот

уреди

Анизол је релативно нетоксичан, са ЛД50 вредношћу од 3700 mg/kg kod pacova.[4]

Референце

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58 
  3. ^ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a19_313.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

Види још

уреди

Спољашње везе

уреди