Анизол
Анизол (метоксибензен) је органско једињење са формулом CH3OC6H5. Он је безбојна течност са мирисом сличном семену аниса. Многи од његових деривата су присутни у природним и вештачким мирисима. Ово једињење се углавном прави синтетички и служи као прекурзор у синтези других једињења.
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
metoksibenzen
| |||
Други називи
феноксиметан
фенил метил етар | |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.002.615 | ||
КЕГГ[1] | |||
УНИИ | |||
| |||
Својства | |||
C7H8O | |||
Моларна маса | 108,14 g/mol | ||
Агрегатно стање | безбојна течност | ||
Густина | 0,995 g cm−3 | ||
Тачка топљења | −37 °C (−35 °F; 236 K) | ||
Тачка кључања | 154 °C (309 °F; 427 K) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Припрема
уредиАнизол се припрема Вилијамсоновом етарском синтезом, реакцијом натријум феноксида са метил бромидом и сродним метилирајућим реагенсима:[2]
- C6H5O−Na+ + CH3Br → CH3OC6H5 + NaBr
Примена
уредиАнизол је прекурзор парфема, инсектних феромона, и лекова.[3] На пример, синтетички анетол се припрема из анизола.
Безбедснот
уредиАнизол је релативно нетоксичан, са ЛД50 вредношћу од 3700 mg/kg kod pacova.[4]
Референце
уреди- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth.; Coll. Vol., 1, стр. 58
- ^ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a19_313. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Интернационална карта хемијске безбедности 1014
- Pherobase pheromone database entry