Anizol (metoksibenzen) je organsko jedinjenje sa formulom CH3OC6H5. On je bezbojna tečnost sa mirisom sličnom semenu anisa. Mnogi od njegovih derivata su prisutni u prirodnim i veštačkim mirisima. Ovo jedinjenje se uglavnom pravi sintetički i služi kao prekurzor u sintezi drugih jedinjenja.

Anizol
Nazivi
IUPAC naziv
metoksibenzen
Drugi nazivi
fenoksimetan
fenil metil etar
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.615
KEGG[1]
UNII
  • O(c1ccccc1)C
  • COc1ccccc1
Svojstva
C7H8O
Molarna masa 108,14 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
Gustina 0,995 g cm−3
Tačka topljenja −37 °C (−35 °F; 236 K)
Tačka ključanja 154 °C (309 °F; 427 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Priprema

уреди

Anizol se priprema Vilijamsonovom etarskom sintezom, reakcijom natrijum fenoksida sa metil bromidom i srodnim metilirajućim reagensima:[2]

C6H5ONa+ + CH3Br → CH3OC6H5 + NaBr

Anizol je prekurzor parfema, insektnih feromona, i lekova.[3] Na primer, sintetički anetol se priprema iz anizola.

Bezbedsnot

уреди

Anizol je relativno netoksičan, sa LD50 vrednošću od 3700 mg/kg kod pacova.[4]

Референце

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ G. S. Hiers and F. D. Hager (1941). „Anisole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 1, стр. 58 
  3. ^ Helmut Fiege, Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus “Phenol Derivatives“ in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2002, . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a19_313.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ MSDS; its main hazard is its flammabiliy.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2010)

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди