Ансерин
Ансерин (бета-аланил-N-метилхистидин) је дипептид присутан у скелеталним мишићима и мозгу сисара[4] анд бирдс.
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
(2S)-2-[(3-Amino-1-oksopropil)amino]-3-(3-metil-4-imidazolil)propanoinska kiselina
| |
Други називи
бета-Аланил-Н(пи)-метил-L-хистидин
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.008.679 |
КЕГГ[1] | |
| |
Својства | |
C10H16N4O3 | |
Моларна маса | 240,25904 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Он је антиоксиданс (око 5 пута јачи од карнозина). pKa вредност имидазолног прстена хистидина у ансерину је 7,04. Из тог разлога је арсерин ефективан буфер на физиолопком pH.[5]
Референце
уреди- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Qуантитативе студиес оф царносине анд ансерине ин маммалиан мусцле. 1938 (пдф)
- ^ Биоцхемистрy, Гарретт & Грисхам