Арчибалд Кронин
Арчибалд Џозеф Кронин (енгл. A. J. Cronin; Archibald Joseph Cronin; Кардрос, 19. јул 1896 — Монтре, 6. јануар 1981) био је шкотски лекар и књижевник.[1] Кронин је писац у чијим је делима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе.
| Арчибалд Џозеф Кронин | |
|---|---|
 Кронин 1931. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Арчибалд Џозеф Кронин |
| Датум рођења | 19. јул 1896. |
| Место рођења | Кардрос, Шкотска |
| Датум смрти | 6. јануар 1981. |
| Место смрти | Монтре, Швајцарска |
| Занимање | |
| Образовање | Универзитет у Глазгову |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Шеширџијин замак |
Детињство и младост уреди
Арчибалд Кронин рођен је у Кардросу у Шкотској, од оца Патрика Кронина, који је био католик, и мајке Џеси Кронин (рођена Монтгомери), која је по вероисповести била протестант. Када му је било седам година, отац му је умро од туберкулозе, а недуго затим су он и мајка напустили Хеленсбург у коме су до тада живели и отпутовали у Дамбартон, где је његова мајка добила посао здравственог инспектора. У школи у Дамбартону показао се као одличан ђак, али је и поред тога био добар спортиста (бавио се фудбалом и голфом). Године 1914. добио је стипендију и уписао се на медицину Универзитета у Глазгову, који је на кратко напустио због службе у морнарици у периоду 1916—1917. Године 1919. завршио је медицину као један од најбољих студената. Исте године отпутовао је у Индију, а на броду на коме је путовао, био је хирург. Године 1925. је докторирао са радом Историја анеуризме.
Породица уреди
Арчибалд Кронин је током студија медицине упознао своју будућу супругу Агнес Мери Гипсон, такође судента медицине. Венчали су се 31. августа 1921. године. Имали су три сина — Винсента, Патрика и Ендруа. Пошто су неке његове приче добиле екранизацију, Арчибалд се са породицом преселио у Сједињене Америчке Државе, где је живео од 1939. до 1945. године. Арчибалд Кронин се непрестано селио након доласка из Америке, те је тако живео на Бермутским острвима, у Француској, Ирској... На крају се скрасио у Швајцарској, где је и умро 6. јануара 1981. године. Након студија медицине Кронин се изјашњавао као агностик.[2]
Медицинска каријера уреди
Током Првог Светског Рата служио је као хирург-поднаредник у Волонтерској Резерви Краљевске Морнарице пре него сто је завршио медицинску школу. Након рата обучавао се у болницама које су укључивале болницу Беллахоустон и болницу Лигхтбурн у Гласгову и болницу Ротунда у Дублину. 1924. године именован је за медицинског инспектора рудника за Велику Британију. Његово истраживање медицинских прописа у каменолозима и његови извештаји о корелацији између удисања угљене прашине и плућних болести објављени су у наредних неколико година. Кронин се ослањао на своје медицинско искуство и истраживање о опасностима на радним местима рударске индустрије за своје касније романе - Цитаделу, смештену у Велсу, и Звезде које гледају надоле, смештене у Нортхумберланду. Након тога се преселио у Лондон, гдје је отворио сопствену медицинску праксу у у Ноттинг Хилл.
Дела уреди
Његово прво дело био је роман Шеширџијин замак (енгл. Hatter's Castle) који је написао 1931. године. Затим је уследио роман Звезде гледају с неба, који прати успон једног човека од рудара до посланика у парламенту. Поред ових романа написао је још и:
- Велики канаринац
- Шеширџијин замак
- Цитадела
- Шпански вртлар
- Госпођа са каранфилима
- Три љубави
- Прегршт ражи
- Херојске године
- Јудино дрво
- Песма шест пенија
- Друга страна
- Северно светло
- Кључеви краљевства
Драме уреди
- Јупитер се смеје
Мемоари уреди
- Пустоловине у два света
Референце уреди
- ^ „Тхе Университy оф Гласгоw Сторy: Биограпхy оф АЈ Цронин”. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 16. 09. 2017.
- ^ Цронин, А. Ј. Адвентурес ин Тwо Wорлдс, Цхаптер 40 ("Wхy I Белиеве ин Год," ин Тхе Роад то Дамасцус. Волуме IV: Роадс то Роме, едитед бy Јохн О'Бриен. Лондон: Пиннацле Боокс, 1955, пп. 11–18)
.svg){kind=small}