Бернхард Шварц, (Рајнсфорд код Грајца 12. августа 1844Висбаден 8. фебруара 1901) њемачки протестантски свјештеник, путописац, приповједач и професор земљописа.

Бернхард Шварц
Датум рођења(1844-08-12)12. август 1844.
Место рођењаРајнсдорф
 Краљевина Саксонија
Датум смрти8. фебруар 1901.(1901-02-08) (56 год.)
Место смртиВисбаден
 Немачко царство

Био је протестантски свјештеник у Фрајбергу, у Саксонији, али га је велико интересовање за земљопис одвело на далека свјетска путовања, на којима је провео највећи дио свог живота, трудећи се да сакупи што више земљописног материјала. Објављивао је своје записе са путовања као прилоге у часописима и новинама, а чинио је то на веома успјешан и дескриптиван начин, тако да је у књижевним лексиконима уз његово име, поред ознаке да је био путописац, забиљежено да је био и приповједач. Пропутовао је Европу, Сјеверну Африку, Блиски Исток, а неколико година пред смрт био је и у Сибиру, остављајући и о овом путовању путопис (Qуер дурцх Сибириен, 1898). С обзиром на то да је за вријеме својих путовања прикупио значајан земљописни метаријал и на тај начин стекао стручну репутацију, од 1880. године предавао је земљопис на Академији за рударство у Фрајбергу. Иако његова земљописна открића и његови радови из те области данас немају неки већи значај, његово име је запамћено као име значајног путописца и књижевника. Када је 1885. годин, по налогу Њемачког министарства за иностране послове, био постављен за вођу експедиције у тадашњу њемачку колонију Камерун, а три године касније (1888) за члана експедиције од Јужне Африке (Кејптаун) до Намибије (Дамараланд), у потрази за налазиштима злата, Шварц је тај период овјековјечио у литерарним остварењима: Камерун. Путовање у залеђе колоније, Мимбо и Мимба. Мисионарски роман из Камеруна, У њемачкој земљи злата, Слике са путовања о југозападним афричким колонијама, Славујев гроб, Роман из живота црнаца у Африци.

Дио својих европских путовања описао је у књизи Са Истока, Писма са путовања у Мађарску, Трансилванију, Влашку, Турску и Малу Азију, која је објављена 1876. године.

Опис Црне Горе уреди

Долази у Црну Гору 1880. године на мјесец дана, како би обавио земљописна истраживања. Његов путопис Црна Гора, опис путовања кроз унутрашњост са нацртом земљописа земље, спада у најопсежније њемачке путописе о Црној Гори, у којем показује веома велику наклоност према овој земљи и њеним људима. Путопис се састоји из два дијела. У првом дијелу је опис путовања по унутрашњости Црне Горе, а у другом је презентовао земљописна истраживања тада истакнутих њемачких научника (Барт, Титце, Кипер Битнер, Мојсовић). Супроставља се устаљеном виђењу Црне Горе која је до тада међу Нијемцима приказивана са доста предрасуда и злонамјерности.

У првом дијелу путописа описује путовање возом од Дрездена до Беча, преко Љубљане за Ријеку, а одатле бродом до Котора, када ступа на црногоско тло и упућује се у унутрашњост земље. На свом путовању он упознаје свог сапутника, чувеног историчара, слависту, етнолога и земљописца Павла Ровинског, доброг познаваоца Црне Горе. Упознао се с њим на Цетињу: "Тако сам овом приликом упознао господина Ровинског, који ће на мом путовању по земљи одиграти главну улогу." Због непознавања језика, на приједлог владе Црне Горе, Ровински је прихватио да му буде пратилац током овог једномјесечног путовања. [1]

Посјетио је: Ријеку Црнојевића, Бар, Улцињ, Скадар, Подгорицу, Спуж, Даниловград, Никшић, Шавник, Колашин, Манастир Морачу...

О овом путопису од 21.априла до 10.маја 1881. писао је Глас Црногорца. [2]

Сусрет са Кнезом Николом уреди

Након обиласка Црне Горе Шварц је имао пријем код Кнеза Николе:

Наравно, вијест о мом срећном повратку већ је стигла до двора. Појавио се један ађутант и пренио ми је порукуда Књаз коће да ме прими у три сата поподне... Нисам дуго чекао. Зачуо се тром бат корака, завјесе су се подигле и појавило се његово височанство. Књаз Никола је висок, мишићав човјек, као и већина Црногораца, али је прилично пуначак. Његове оштре црте лица оавале су интелигенцију и хаброст, али и благост и пријатељство. Према обичају у овој земљи, он носи бркове, али и залиске. Обучен је у народну ношњу, само што је она бољег материјала и богатије украшена. Његово височанство Књаз био је веома милостив према мени стално је понављао наду да ће и убудуће долазити још њемачких научника да истражују његову земљу са свих аспеката. Одбио је моју молбу да разговарамо на њемачком језику и, уз осмијех, напоменуо да се служи њемачким језиком, али се устручава да то учини у присуству оних којима је њемачки језик матерњи. Као знак потпуне добродошлице понудио ми је цигарету, што, као што је познато, чини владар на Златном рогу (у Цариграду) само када некога веома уважава. Према жељи његовог височанства, причао сам му на француском језику о мом путовању и хвалио сам оно што је било вриједно хвале, а тога је било доста. Нисам се устручаво ни да кажем шта ми се не свиђа и шта би се, по мом мишљењу, могло поправити. Његово височанство се сложило са мном у свему, али је указао на оне прилике у земљи које су се поправљале веома споро. Владар "црних планина" ме је отпустио уз чврст стисак руке и са жељом да ме опет види у Црној Гори. А било је и крајње вријеме да кренем. Сат је већ показивао 5 часова послије подне, а сунце је нагињало ка хоризонту.

[3]

Занимљивости уреди

У овом опису путовања у Црну Гору нека тадашња спорадична запажања су из данашњег аспекта промијењених друштвено-политичких околности, постала занимљива. Карлобаг је најјужнија од већих хрватских насеобина,[4]Шћепан Мали је назван Хрватом,[5] црногорску мушку ношњу је овако описао: "Остали дијелови одјеће представљају три старе српске боје на такав начин да је прслук црвен попут скерлета, панталоне су плаве, а чарапе бијеле." [6] Дјеца у школама поред осталих предмета имају и предмете: српски језик и српска историја, а изостанак са црквене службе се морао правдати као и изостанак из школе [7] Територијално проширење Црне горе на обале мора Шварц поздравља овим ријечима: "Нека се изнад далеке слане бујице, коју су чежњиво посматрали годинама, кроз будуће вјекове лепрша тробојка старог српског цара..." [8] Његош му је најзначајнији српски пјесник. [9] Подгорица му је албански град (албански Лајпциг),[10]Проклетије на више мјеста назива горње-албанским Алпама, док су му сјевернији Арнаути словенског поријекла а Албанци су, за разлику од Црногораца, без националне свијести. [11] Замјера и Спиридону Гопчевићу што је скандалозно оклеветао Црногорце у својој књизи о њима. Запажа да у тадашњој Црној Гори нема пијанаца, дебелих људи, проституције, наплаћивања гостопримства, просјачења (примање милостиње им је испод части), али и замјера готово ропску улогу жене која ради и мушке послове. У опису села Враке поред Скадра, које није обишао, само наводи да ту живе веома лоши људи. Не наводи нјихову етничку припадност нити разлоге за овакав став, а разлог је тај што су у то српско село у Албанији избјегли протјерани Кадићи, због атентата (освета за Данилово насиље над једном попадијом на Острогу) на кнеза Данила 1860. године. Црногорци су огранак Срба, потомци хришћанских ратника које је кнез Лазар предводио у несрећној бици на Косову пољу 15. јуна 1389. Овај дан нестанка једног великог царства истовремено је био дан рађања црногорске нације. [12]

Референце уреди

  1. ^ Шварц, Бернхард (2014). Црна Гора, опис путовања кроз унутрашњост са нацртом земљописа земље пп. 423. Подгорица: ЦИД. 
  2. ^ Глас Црногорца, Путовање др Бернарда Шварца по Црној Гори, број 20. Цетиње. 1881. Архивирано из оригинала 09. 03. 2016. г. Приступљено 12. 03. 2016. 
  3. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 303. Подгорица: ЦИД. 
  4. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 23. Подгорица: ЦИД. 
  5. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 392. Подгорица: ЦИД. 
  6. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 397. Подгорица: ЦИД. 
  7. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 412. Подгорица: ЦИД. 
  8. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 420. Подгорица: ЦИД. 
  9. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 66. Подгорица: ЦИД. 
  10. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 334. Подгорица: ЦИД. 
  11. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 335. Подгорица: ЦИД. 
  12. ^ Шварц, Бернхард (2014). Исто дјело, пп. 388. Подгорица: ЦИД.