Бета-каротен

β-Каротен је јак црвено-наранџасти пигмент који је присутан у обилним количинама у биљкама и воћу. Он је органско једињење које је хемијски класификовано као угљоводоник и терпеноид (изопреноид). β-Каротен се биосинтетише из геранилгеранил пирофосфата.[5] Он је члан групе каротена, који су тетратерпени, биохемијски синтетисани из осам изопренских јединица тако да имају 40 угљеника. У општој класи каротена, β-каротени су пропознатљиви по бета-прстеновима на оба краја молекула. Апсорпција β-каротена је побољшана ако се конзумирају са масноћама, јер су каротени растворни у мастима.

β-Каротен
Скелетал формула
Спаце-филлинг модел
Називи
ИУПАЦ назив
бета,бета-Каротен
Други називи
Бетакаротен

β-Каротен[1]

1,1'-(3,7,12,16-Тетраметил-1,3,5,7,9,11,13,15,17-оцтадеканонаен-1,18-диил)бис[2,6,6-триметилциклохексен]
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.027.851
Е-бројеви Е160а (боје)
УНИИ
  • CC(Ц=CC=Ц(C)Ц=ЦЦ1=C(Ц)ЦЦЦЦ1(C)Ц)=CC=ЦЦ=C(Ц)C=ЦЦ=C(Ц)C=ЦЦ1=C(Ц)ЦЦЦЦ1(C)Ц
Својства
C40H56
Моларна маса 536,89 г·мол−1
Агрегатно стање Тамно наранџасти кристали
Густина 0.94(6) g cm-3
log P 14.764
Опасности
Тачка паљења 103°Ц[4]
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Каротен је супстанца у шаргарепи који јој даје наранџасту боју. β-Каротен је најчешћи каротен у биљкама. Кад се користи као прехрамбена боја он има Е број Е160а.[6]п119

Структуру каротена је први одредио Карер са сарадницима 1930.[7] У природи, β-каротен је прекурзор (неактивна форма) витамина А која се формира посредством бета-каротен 15,15'-монооксигеназе.[5]

Изолација β-каротена из воћа се често изводи применом хроматографије. Сепарација β-каротена из смеше са другим каротеноидима је базирана на поларности једињења. β-каротен није поларно једињење, те се одваја неполарним растварачом попут хексана.[8] β-каротен је угљоводоник без функционалних група, те је веома липофилан.

РеференцеУреди

  1. ^ а б „СциФиндер - ЦАС Регистрy Нумбер 7235-40-7”. Приступљено 21. 10. 2009. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „22040 β-Царотене БиоЦхемика, пурум, ≥97,0% (УВ)”. Приступљено 21. 10. 2009. 
  5. ^ а б Сусан D. Ван Арнум (1998). „Витамин А ин Кирк-Отхмер Енцyцлопедиа оф Цхемицал Тецхнологy” (45). Неw Yорк: Јохн Wилеy: 99—107. дои:10.1002/0471238961.2209200101181421.а01. 
  6. ^ Милне, Георге W. А. (2005). Гарднер'с цоммерциаллy импортант цхемицалс: сyнонyмс, траде намес, анд пропертиес. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-73518-2. 
  7. ^ П. Каррер; А. Хелфенстеин; Х. Wехрли; А. Wеттстеин (1930). „Пфланзенфарбстоффе XXV. Üбер дие Конститутион дес Лyцопинс унд Царотинс”. Хелветица Цхимица Ацта. 13: 1084—1099. дои:10.1002/хлца.19300130532. 
  8. ^ Мерцаданте, А.З.; Стецк, А.; Пфандер, Х. (1999). „Царотеноидс фром Гуава (Псидиум гуајава L.): Исолатион анд Струцтуре Елуцидатион”. Ј. Агриц. Фоод Цхем. 47 (1): 145—151. ПМИД 10563863. дои:10.1021/јф980405р. 

ЛитератураУреди

  • Милне, Георге W. А. (2005). Гарднер'с цоммерциаллy импортант цхемицалс: сyнонyмс, траде намес, анд пропертиес. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 978-0-471-73518-2. 

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).