Целобиоза је дисахарид са формулом [HOCH2CHO(CHOH)3]2O. Целобиоза се састоји од два молекула глукозе повезана β(1→4) везом. Она се може ензиматски хидролизовати до глукозе. Хиролиза алтернативно може да буде посредована киселином.[4]. Целобиоза садржи осам слободних алкохолних (OH) група, једну ацеталну везу и једну хемиацеталну везу, које доприносе јачим интер- и интра-молекулским водоничним везама. Она се може добити ензиматском или киселинском хидролизом целулозе и целулозом богатих материјала као што су памук, јута, и папир.

Целобиоза
Целобиоза
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ДругБанк
ЕЦХА ИнфоЦард 100.007.670
КЕГГ[1]
  • О[C@Х]2[C@Х](О[C@@Х]1О[C@Х](ЦО)[C@@Х](О)[C@Х](О)[C@Х]1О)[C@Х](ОЦ(О)[C@@Х]2О)ЦО
Својства
C12H22O11
Моларна маса 342,30 г·мол−1
12 g/100mL
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Третманом целулозе са ацет анхидридом и сумпорном киселином, добија се целобиозни октоацетат, који не може да формира водоничне везе и који је стога растворан у неполарним органским растварачима.[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Дадацх Зин-Еддине; Пинто Q. ЈОСé-Хенрјqуе; Серге Калиагуине (1994). „Ацид хyдролyсис оф целлулосе. парт ии: Стоцхастиц симулатион усинг а монте царло тецхниqуе”. Тхе Цанадиан Јоурнал оф Цхемицал Енгинееринг. 72 (1): 106—112. 
  5. ^ Браун, Г. (1943). „α-Целлобиосе Оцтаацетате” (ПДФ). Органиц Сyнтхесес. Цоллецтед Волуме 2: 124. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 05. 06. 2011. Приступљено 15. 08. 2012.  анд Браун, Г. (1937). „α-Целлобиосе Оцтаацетате”. Органиц Сyнтхесес. 17: 36. 

Спољашње везеУреди