Домаћинство

Домаћинство се састоји од једне или више особа које живе у истом дому и имају заједничке оброке. Такође се може састојати од једне породице или друге групе људи.^[1] Сматра се да стан садржи више домаћинстава ако се оброци или животни простори нису заједнички. Домаћинство је основна јединица анализе у многим социјалним, микроекономским и државним моделима, и важно је за економију и наслеђе.^[2]

Модели домаћинстава укључују породице, мешане породице, заједничко становање, групне домове, пансионе, куће са вишеструким поседом (УК) и једнокреветне станове (УС). У феудалним друштвима, краљевско домаћинство и средњовековна домаћинства богатих укључивали су послугу и друго особље.

Владине дефиниције уреди

У статистичке сврхе у Уједињеном Краљевству, домаћинство је дефинисано као „једна особа или група људи којима је смештај једино или главно пребивалиште, а група, или дели бар један оброк дневно или дели животни смештај, односно дневну собу или седећу собу.”^[3] Увођење закона о контроли кућа вишеструког смештаја у британском Закону о становању (2004)^[4] захтевало је строжу дефиницију једног домаћинства. Људи се могу сматрати домаћинством ако су у сродству: пуно- или полу-крвно, хранитељ, пастор/дете, тазбина (и еквивалент за невенчане парове), брачни пар или невенчани али „који живе као ...“ (истополни или различитополни парови).^[5]

Дефиниција пописа Сједињених Држава такође зависи од „одвојених стамбених просторија“: „оних у којима станари живе и једу одвојено од било које друге особе у згради.“^[6] Према америчком попису становништва, домаћин је „особа (или један од људи) у чије име је стамбена јединица у власништву или у најму (одржавању)“; ако ниједно лице не испуњава услове, било који пунолетни становник стамбене јединице сматра се домаћином. Америчка влада раније је користила „носиоца домаћинства“ и „главу породице“, али су ти изрази замењени термином „домаћин“ 1980.^[7]

Статистике домаћинстава уреди

Станови са купатилима^[8]
Земља	1960	1970	1980
Белгија	23,6%	49,1%	73,9%
Данска	39,4%	73,1%	85,4%
Француска	28,0%	48,9%	85,2%
Немачка	51,9%	71,5%	92,3%
Грчка	10,4%	-	69,3%
Ирска	33,0%	55,3%	82,0%
Италија	10,7%	64,5%	86,4%
Луксембург	45,7%	69,4%	86,2%
Холандија	30,3%	75,5%	95,9%
Португалија	18,6%	-	58%
Шпанија	24,0%	77,8%	85,3%
Уједињено Краљевство	78,3%	90,9%	98,0%

Унутрашњи WЦ, када/туш и топла текућа вода (1988)^[9]
Земља	Унутрашњи WЦ	Када/туш	Топла текућа вода
Белгија	94%	92%	87%
Денска	97%	94%	Н/А
Француска	94%	93%	95%
Немачка	99%	97%	98%
Грчка	85%	85%	84%
Ирска	94%	92%	91%
Италија	99%	95%	93%
Луксембург	99%	97%	97%
Холандија	Н/А	99%	100%
Португалија	80%	Н/А	Н/А
Шпанија	97%	96%	Н/А
УК	99%	100%	Н/А

1981–82 попис^[8]
Земља	Када/туш	Унутрашњи WЦ	Централно грејање
Белгија	73,9%	79,0%	-
Данска	85,1%	95,8%	54,6%
Француска	85,2%	85,4%	67,6%
Немачка	92,3%	96,0%	70,0%
Грчка	69,3%	70,9%	-
Ирска	82,0%	84,5%	39,2%
Италија	86,4%	87,7%	56,5%
Луксембург	86,2%	97,3%	73,9%
Холандија	95,9%	-	66,1%
Португалија	58,0%	58,7%	-
Шпанија	85,3%	-	22,5%
Уједињено Краљевство	98,0%	97,3%	-

Просечна употребива површина пода, 1976^[10]
Земља	Површина
Аустрија	86 м² (930 сq фт)
Белгија	97 м² (1.040 сq фт)
Бугарска	63 м² (680 сq фт)
Канада	89 м² (960 сq фт)
Чехословачка	69 м² (740 сq фт)
Данска	122 м² (1.310 сq фт)
Финска	71 м² (760 сq фт)
Француска	82 м² (880 сq фт)
Источна Немачка	60 м² (650 сq фт)
Западна Немачка	95 м² (1.020 сq фт)
Грчка	80 м² (860 сq фт)
Мађарска	65 м² (700 сq фт)
Ирска	88 м² (950 сq фт)
Луксембург	107 м² (1.150 сq фт)
Холандија	71 м² (760 сq фт)
Норвешка	89 м² (960 сq фт)
Пољска	58 м² (620 сq фт)
Португалија	104 м² (1.120 сq фт)
Румунија	54 м² (580 сq фт)
Совјетски Савез	49 м² (530 сq фт)
Шпанија	82 м² (880 сq фт)
Шведска	109 м² (1.170 сq фт)
Швајцарска	98 м² (1.050 сq фт)
Уједињено Краљевство	70 м² (750 сq фт)
Сједињене Државе	120 м² (1.300 сq фт)
Југославија	65 м² (700 сq фт)

Просечна употребива површина пода, 1994^[11]
Земља	Површина
Аустрија	85,3 м² (918 сq фт)
Белгија	86,3 м² (929 сq фт)
Данска	107 м² (1.150 сq фт)
Финска	74,8 м² (805 сq фт)
Француска	85,4 м² (919 сq фт)
Источна Немачка	64,4 м² (693 сq фт)
Западна Немачка	86,7 м² (933 сq фт)
Грчка	79,6 м² (857 сq фт)
Ирска	88 м² (950 сq фт)
Италија	92,3 м² (994 сq фт)
Луксембург	107 м² (1.150 сq фт)
Холандија	98,6 м² (1.061 сq фт)
Шпанија	86,6 м² (932 сq фт)
Шведска	92 м² (990 сq фт)
Уједињено Краљевство	79,7 м² (858 сq фт)

Површина пода, 1992–1993^[12]
Земља	Година	Површиона
Аустралија	1993	191 м² (2.060 сq фт)
Сједињене Државе	1992	153,2 м² (1.649 сq фт)
Јужна Кореја	1993	119,3 м² (1.284 сq фт)
Уједињено Краљевство	1992	95 м² (1.020 сq фт)
Немачка	1993	90,8 м² (977 сq фт)
Јапан	1993	88,6 м² (954 сq фт)

Домаћинства без унутрашњег тоалета, 1980^[13]
Земља	%
Белгија	19%
Француска	17%
Западна Немачка	7%
Грчка	29%
Ирска	22%
Италија	11%
Јапан	54%
Норвешка	17%
Португалија	43%
Шпанија	12%
Уједињено Краљевство	6%

Домаћинства без каде или туша
Земља	%
Белгија	24%
Француска	17%
Западна Немачка	11%
Италија	11%
Јапан	17%
Норвешка	18%
Шпанија	39%
Уједињено Краљевство	4%

Домаћинства са унутрашњим тоалетом^[14]
Земља	1960–61	1970–71	1978–79
Британија	87%	88%	95%
Немачка	64%	85%	92,5%

Домаћинства са кадом или тушем^[14]
Земља	1960–61	1970–71	1978–79
Британија	72%	91%	94,3%
Немачка	51%	82%	89,1%

Главне резиденције у Француској којима недостају погодности:^[10]
Година	Текућа вода	WЦ	Када или туш	Централно грејање
1962	21,6%	59,5%	71,1%	80,7%
1968	9,2%	45,2%	52,5%	65,1%
1975	2,8%	26,2%	29,8%	46,9%
1978	1,3%	20,9%	22,9%	39,7%

Домаћинства са централним грејањем
Земља	1970	1978
Велика Британија	34%	53%
Немачка	44%	64%

Станови у САД са купатилом, 1970^[15]
Аменитy	%
Када/туш	95%
Тоалет са испирањем	96%

Источнонемачке погодности^[10]
Погодност	1961	1971	1979
Текућа вода	66%	82,2%	89%
WЦ	33%	41,8%	50%
Када/туш	22,4%	38,7%	50%
Централно грејање	2,5%	10,6%	22%

Погодности у европским становима, 1970–71^[16]
Земља	Текућа вода	WЦ	Када/туш
Аустрија	84,2%	69,8%	52,9%
Белгија	88,0%	50,4%	47,8%
Чехословачка	75,3%	49,0%	58,6%
Данска	98,7%	90,3%	76,5%
Финска	72,0%	61,4%	-
Грчка	64,9%	41,2%	35,6%
Мађарска	36,1%	27,2%	31,7%
Ирска	78,2%	69,2%	55,4%
Италија	86,1%	79,0%	64,5%
Холандија	-	80,8%	81,4%
Норвешка	97,5%	69,0%	66,1%
Португалија	47,8%	33,7%	32,6%
Шпанија	70,9%	70,9%	46,4%
Шведска	97,4%	90,1%	78,3%
Швајцарска	-	93,3%	80,9%
Уједињено Краљевство	-	86,3%	90,7%
Југославија	33,6%	26,2%	24,6%

Британским домаћинствима којима недостају погодности^[17]
Година	Када	Унутрашњи/спољашњи WЦ	Топла текућа вода	Унутрашњи WЦ
1951	37,6%	7,7%	-	-
1961	22,4%	6,5%	21,8%	-
1966	15,4%	1,7%	12,5%	18,3%
1971	9,1%	1,1%	6,5%	11,5%

Британска домаћинства која деле погодности^[17]
Година	Туш	Унутрашњи/спољашњи WЦ	Топла текућа вода	Унутрашњи WЦ
1951	7,5%	14,9%	-	-
1961	4,4%	6,7%	1,8%	-
1966	4,1%	6,4%	2,0%	4,4%
1971	3,2%	4,1%	1,9%	3,1%

Домаћинства са трајном добрима, 1964–1971^[18]
Земља	Година	Машина за прање веша	Фрижидер	Телевизор	Телефон
Северна Ирска	1971	45,4%	40,1%	87,5%	27,0%
Шкотска	1971	65,0%	53,2%	92,1%	36,1%
Уједињено Краљевство	1964	53,0%	34,0%	80,0%	2,2%
Уједињено Краљевство	1971	64,3%	68,8%	91,4%	37,8%
Сједињене Државе	1965	87,4%	99,5%	97,1%	85,0%
Сједињене Државе	1970	92,1%	99,85	98,7%	92,0%

ЕЕЦ физички радници са трајним добрима, 1963–1964^[18]
Земља	Машина за прање веша	Фрижидер	Телевизор	Телефон
Белгија	74,7%	24,9%	47,6%	8,2%
Француска	39,6%	47,0%	34,4%	1,4%
Западна Немачка	66,2%	62,1%	51,3%	1,8%
Италија	13,6%	50,2%	47,9%	20,0%
Луксембург	82,3%	64,7%	27,9%	23,0%
Холандија	80,4%	25,5%	58,0%	9,4%

ЕЕЦ канцеларијск радници са трајним добрима, 1963–1964^[18]
Земља	Машина за прање веша	Фрижидер	Телевизор	Телефон
Белгија	68,5%	57,3%	48,3%	40,0%
Француска	48,2%	71,3%	43,3%	15,2%
Западна Немачка	62,2%	79,1%	51,8%	19,6%
Италија	38,3%	81,9%	79,3%	57,9%
Луксембург	82,3%	79,2%	25,2%	67,3%
Холандија	73,9%	51,6%	56,2%	57,4%

Станови са погодностима, 1960–71^[18]
Земља	Годна	Текућа вода	Унутрашња текућа вода	Тоалет	Тоалет са испирањем	Када/туш
Аустрија	1961	100,0%	63,6%	-	-	29,6%
Аустрија	1970	-	85,3%	69,7%	-	54,5%
Белгиум	1961	76,9%	-	99,9%	47,6%	24,3%
Бугарска	1965	28,5%	28,2%	100,0%	11,8%	8,7%
Канада	1961	89,1%	-	-	85,2%	80,3%
	1967	-	95,2%	93,5%	92,5%	89,8%
	1971	-	-	-	95,4%	93,4%
Чехословачка	1961	60,5%	49,1%	-	39,5%	33,3%
Данска	1960	-	92,9%	100,0%	83,6%	48,3%
Данска	1965	96,7%	96,7%	100,0%	90,9%	63,4%
Енглеска и Велс	1961	-	98,7%	93,4%	-	78,7%
Енглеска и Велс	1966	-	-	-	98,2%	85,1%
Финска	1960	47,1%	47,1%	-	35,4%	14,6%
Француска	1962	-	77,5%	43,1%	39,3%	28,0%
Француска	1968	92,8%	91,5%	56,2%	53,2%	48,9%
Источна Немачка	1961	-	65,7%	33,7%	-	22,1%
Западна Немачка	1965	-	98,2%	-	83,3%	64,3%
Западна Немачка	1968	99,0%	-	-	86,5%	66,8%
Мађарска	1960	-	-	100,0%	22,5%	-
	1963	32,5%	25,9%	-	-	18,5%
	1970	58,6%	36,4%	100,0%	32,7%	32,2%
Ирска	1961	57,2%	51,0%	64,9%	53,5%	33,2%
Италија	1961	71,6%	62,3%	89,5%	-	28,9%
Луксембург	1960	98,8%	-	100,0%	81,6%	45,7%
Холандија	1956	89,6%	-	99,9%	67,5%	26,8%
Нови Зеланд	1960	-	90,0%	-	-	-
	1961	99,6%	87,8%	-	88,5%	-
	1966	99,7%	90,3%	-	94,0%	98,1%
Норвешка	1960	94,0%	92,8%	100,0%	57,9%	45,2%
Пољска	1960	39,1%	29,9%	26,9%	18,9%	13,9%
Пољска	1966	-	46,8%	-	33,3%	-
Румунија	1966	48,4%	12,3%	100,0%	12,2%	9,6%
Шкотска	1961	-	94,0%	-	92,8%	69,9%
Шкотска	1966	-	-	-	95,7%	77,4%
Шведска	1960	-	90,0%	-	76,2%	61,0%
Шведска	1965	95,2%	94,3%	99,7%	85,3%	72,9%
Швајцарска	1960	-	96,1%	99,7%	-	68,8%
Сједињене Државе	1960	94,0%	92,9%	-	89,7%	88,1%
Југославија (урбани део)	1961	-	42,4%	34,5%	-	22,5%

Европска домаћинства са најмање једним аутомобилом, 1978^[19]
Земља	%
Белгија	69,9%
Данска	57,0%
Француска	66,9%
Западна Немачка	62,6%
Ирска	65,1%
Италy	69,1%
Холандија	67,2%
Уједињено Краљевство	54,4%

Закуп стана, 1980–1990^[20]
Земља	Година	Јавни најам	Приватни најам	Стан власника
Аустралија	1988	5%	25%	70%
Белгија	1986	6%	30%	62%
Данска	1990	21%	21%	58%
Француска	1990	17%	30%	53%
Немачка	1990	25%	38%	37%
Ирска	1990	14%	9%	78%
Италија	1990	5%	24%	64%
Холандија	1988	43%	13%	44%
Шпанија	1989	1%	11%	88%
Уједињено Краљевство	1990	27%	7%	66%
Сједињене Државе	1980	2%	32%	66%

ЕЕЦ домаћинства са баштом, 1963–64^[21]
Земља	%
Белгија	58%
Француска	47%
Италија	17%
Холандија	21%
Немачка	45%
Луксембург	81%

Домаћинства с трајним добрима, 1962^[22]
Земља	Телевизор	Усисивач	Машина за прање веша	Фрижидер	Кола
Француска	25%	32%	31%	37%	33%
Велика Британија	78%	71%	43%	22%	30%
Сједињене Државе	87%	75%	95%	98%	75%

Референце уреди

^ Хавиланд, Wиллиам А. (2003). Антхропологy. Wадсwортх/Тхомсон Леарнинг. ИСБН 978-0-534-61020-3.
^ О'Сулливан, Артхур; Стевен M. Схеффрин (2003). Ецономицс: Принциплес ин ацтион. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy 07458: Пеарсон Прентице-Халл. стр. 29. ИСБН 978-0-13-063085-8. Архивирано из оригинала 2016-12-20. г.
^ „Натионал Статистицс” (ПДФ). Статистицс.гов.ук\аццессдате=2015-05-17. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2008-06-26. г.
^ „УК Хоусинг Ацт 2004” (ПДФ). Сее сецтион 258 он п. 201.
^ „Сингле Хоусехолд: бриеф суммарy оф ХА 2004 дефинитион”. Флат Јустице: Хелпинг Тенантс то Гет Рент Бацк.
^ „Хоусехолдс”. Qуицкфацтс.ценсус.гов. 2015-03-24. Архивирано из оригинала 2015-04-27. г. Приступљено 2015-05-17.
^ „У.С. Ценсус: Цуррент Популатион Сурвеy – Дефинитионс анд Еxпланатионс”. Ценсус.гов. Архивирано из оригинала 2012-03-22. г. Приступљено 2012-03-24.
^ ^а ^б „А социал портраит оф Еуропе – Популатион анд социал цондитионс – ЕУ Бооксхоп”. бооксхоп.еуропа.еу. 1992-02-18. Приступљено 2014-09-25.
^ „Репорт он Хоусинг”. Цое.инт. Архивирано из оригинала 2012-05-08. г. Приступљено 2012-03-24.
^ ^а ^б ^в Wyнн, Мартин, ур. (1984). Хоусинг ин Еуропе. Цроом Хелм. ИСБН 978-0-312-39351-9.
^ Еуропеан Цоммиссион; Оxлеy, Мицхаел; Смитх, Јацqуелине (1996). Хоусинг Полицy анд Рентед Хоусинг ин Еуропе. Е & Ф Спон. стр. 77. ИСБН 978-0-419-20720-7.
^ Ōмае, Кен'ицхи (1995). Тхе Енд оф тхе Натион Стате: Тхе Рисе оф Регионал Ецономиес. Симон анд Сцхустер. ИСБН 978-0-02-923341-2.
^ Симон, Јулиан (1996). Тхе Стате оф Хуманитy. Wилеy. стр. 244. ИСБН 978-1-55786-585-4.
^ ^а ^б Цоуцх, Цхрис (1985). Хоусинг Цондитионс ин Бритаин анд Германy. Англо-Герман Фоундатион фор тхе Студy оф Индустриал Социетy. ИСБН 978-0-905492-42-1.
^ Ланслеy, Стеwарт (1979). Хоусинг анд Публиц Полицy. Цроом Хелм. ИСБН 978-0-7099-0052-8.
^ Хоwенстине, Емануел Јаy (1985). Хоусинг Воуцхерс: А Цомпаративе Интернатионал Аналyсис. Трансацтион Публисхерс. стр. 46. ИСБН 978-1-4128-5049-0.
^ ^а ^б Стаффорд, D. C. (1978). Тхе Ецономицс оф Хоусинг Полицy . Цроом Хелм. ИСБН 978-0-85664-159-6.
^ ^а ^б ^в ^г Карн, Валерие Анн (1973). Хоусинг стандардс анд цостс: а цомпарисон оф Бритисх стандардс анд цостс wитх тхосе ин тхе У.С.А., Цанада, анд Еуропе. Университy оф Бирмингхам. ИСБН 978-0-7044-0053-5.
^ Даwсон, Јохн (2014). Цоммерциал Дистрибутион ин Еуропе. Роутледге. стр. 62. ИСБН 978-1-317-59886-2.
^ Хилл, Мицхаел Јамес (1996). Социал Полицy: А Цомпаративе Аналyсис. Прентице-Халл/Харвестер Wхеатсхеаф. ИСБН 978-0-13-353905-9.
^ Сампсон, Антхонy (1971). Тхе неw Еуропеанс: а гуиде то тхе wоркингс, институтионс анд цхарацтер оф цонтемпорарy Wестерн Еуропе. Пантхер.
^ Логеманн, Ј. (2012-07-16). Тхе Девелопмент оф Цонсумер Цредит ин Глобал Перспецтиве: Бусинесс, Регулатион, анд Цултуре. Палграве Мацмиллан УС. стр. 194. ИСБН 978-1-137-06207-9.

Спољашње везе уреди

„Перцентаге оф хоусехолдс ливинг ин а дwеллинг wитх централ хеатинг” (ПДФ). Еуропеан Сyстем оф Социал Индицаторс (ЕУСИ): Цонтаинс информатион он хоусинг цондитионс ин Еуропе фром 1980 онwардс
Тхе Еуропеан Унион Енцyцлопедиа анд Дирецторy 1999. Псyцхологy Пресс. 1999. ИСБН 978-1-85743-056-1: Цонтаинс хисторицал статистицс он хоусинг ин Еуропе
Хоусинг Финанце Маркетс ин Транситион Ецономиес Трендс анд Цхалленгес. ОЕЦД Публисхинг. 2005. ИСБН 978-92-64-01017-8: Цонтаинс статистицс он хоусинг ин вариоус девелопинг анд девелопед цоунтриес
Wорлд таблес, 1976, фром тхе дата филес оф тхе Wорлд Банк (ПДФ). Балтиморе: Публисхед фор тхе Wорлд Банк бy Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 1976. ИСБН 0-8018-1886-9. ОЦЛЦ 2425366.
Албер, Јенс; Фахеy, Тонy; Сарацено, Цхиара (2008). Хандбоок оф Qуалитy оф Лифе ин тхе Енларгед Еуропеан Унион. Роутледге. ИСБН 978-0-415-42467-7: Цонтаинс информатион он хоусинг цондитионс ин вариоус цоунтриес
Алтман, Јон C.; Ниеуwенхуyсен, Јохн (1979). Тхе Ецономиц Статус оф Аустралиан Аборигинес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-29490-4: Цонтаинс хисторицал статистицс он хоусинг цондитионс ин Аустралиа
Берековен, Лудwиг (2013). Интернатионале Вербрауцхсанглеицхунг: Еине Аналyсе еуропäисцхер Лäндер (на језику: немачки). Спрингер-Верлаг. ИСБН 978-3-322-83888-9: Цонтаинс информатион он тхе перцентаге оф хомес ин Аустриа, Белгиум, Франце, Германy, Холланд, Италy, Сwитзерланд, анд Сwеден оwнинг цертаин хоусехолд апплианцес фром 1970 то 1975
Дол, Кеес; Хаффнер, Мариетта, ур. (2010). Хоусинг Статистицс ин тхе Еуропеан Унион 2010 (ПДФ). Тхе Хагуе: Министрy оф тхе Интериор анд Кингдом Релатионс.
Флора, Петер (1986). Гроwтх то Лимитс: Тхе Wестерн Еуропеан Wелфаре Статес Синце Wорлд Wар II. Wалтер де Груyтер. ИСБН 978-3-11-011131-6: Цонтаинс хисторицал статистицс он хоусинг ин Иреланд
Мартинелли, Алберто; Цхиеси, Антонио; Стефаниззи, Сониа (1999-03-30). Рецент Социал Трендс ин Италy, 1960–1995. МцГилл-Qуеен'с Пресс – МQУП. ИСБН 978-0-7735-6778-8.
Норрис, Мицхелле; Схиелс, Патрицк (2004). Регулар Натионал Репорт он Хоусинг Девелопментс ин Еуропеан Цоунтриес (Сyнтхесис Репорт) (ПДФ). Дублин: Статионерy Оффице. ИСБН 0-7557-1999-9. ОЦЛЦ 59712896: Цонтаинс статистицс он хоусинг цондитионс анд хоусинг полициес ин вариоус цоунтриес
Смитка, Мицхаел (1998). Јапан'с Ецономиц Асцент: Интернатионал Траде, Гроwтх, анд Постwар Рецонструцтион. Таyлор & Францис. ИСБН 978-0-8153-2709-7: Цонтаинс информатион он тхе перцентаге оф нонфарминг хоусехолдс ин Јапан еарнинг цертаин цонсумер дурабле гоодс фром 1957 то 1975
Стаффорд, D. C. (1978). Тхе Ецономицс оф Хоусинг Полицy . Цроом Хелм. ИСБН 978-0-85664-159-6: Цонтаинс хисторицал статистицс он хоусинг цондитионс ин тхе Унитед Кингдом
Томка, Бéла (2013). А Социал Хисторy оф Тwентиетх Центурy Еуропе. Роутледге. ИСБН 978-0-415-62843-3: Цонтаинс хисторицал статистицс он хоусинг ин Еуропе
Тóтх, Иствáн Гyöргy (2008). „4. Хоусинг анд Материал Цондитионс” (ПДФ). Еуропеан социал репорт, 2008. Превод: Бабарцзy, Анна. Будапест: ТÁРКИ. ИСБН 978-963-06-5193-6. ОЦЛЦ 1088165603. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2018-04-17. г: Цонтаинс статистицс он хоусинг анд материал цондитионс ин Еуропе
Тротман-Дицкенсон, D. I. (2014). Ецономиц Wоркбоок анд Дата: А Туториал Волуме фор Студентс. Елсевиер Сциенце. ИСБН 978-1-4831-5811-2: Цонтаинс информатион он тхе перцентаге оф хоусехолдс ин Греат Бритаин анд тхе ЕЕЦ оwнинг цертаин дурабле гоодс ин 1963

[1] Хавиланд, Wиллиам А. (2003). Антхропологy. Wадсwортх/Тхомсон Леарнинг. ИСБН 978-0-534-61020-3.

[2] О'Сулливан, Артхур; Стевен M. Схеффрин (2003). Ецономицс: Принциплес ин ацтион. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy 07458: Пеарсон Прентице-Халл. стр. 29. ИСБН 978-0-13-063085-8. Архивирано из оригинала 2016-12-20. г.

[3] „Натионал Статистицс” (ПДФ). Статистицс.гов.ук\аццессдате=2015-05-17. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2008-06-26. г.

[Housing_Act_2004-4] „УК Хоусинг Ацт 2004” (ПДФ). Сее сецтион 258 он п. 201.

[www.getrentback.org-5] „Сингле Хоусехолд: бриеф суммарy оф ХА 2004 дефинитион”. Флат Јустице: Хелпинг Тенантс то Гет Рент Бацк.

[6] „Хоусехолдс”. Qуицкфацтс.ценсус.гов. 2015-03-24. Архивирано из оригинала 2015-04-27. г. Приступљено 2015-05-17.

[7] „У.С. Ценсус: Цуррент Популатион Сурвеy – Дефинитионс анд Еxпланатионс”. Ценсус.гов. Архивирано из оригинала 2012-03-22. г. Приступљено 2012-03-24.

[bookshop.europa.eu-8] а ^б „А социал портраит оф Еуропе – Популатион анд социал цондитионс – ЕУ Бооксхоп”. бооксхоп.еуропа.еу. 1992-02-18. Приступљено 2014-09-25.

[9] „Репорт он Хоусинг”. Цое.инт. Архивирано из оригинала 2012-05-08. г. Приступљено 2012-03-24.

[ReferenceA-10] а ^б ^в Wyнн, Мартин, ур. (1984). Хоусинг ин Еуропе. Цроом Хелм. ИСБН 978-0-312-39351-9.

[11] Еуропеан Цоммиссион; Оxлеy, Мицхаел; Смитх, Јацqуелине (1996). Хоусинг Полицy анд Рентед Хоусинг ин Еуропе. Е & Ф Спон. стр. 77. ИСБН 978-0-419-20720-7.

[12] Ōмае, Кен'ицхи (1995). Тхе Енд оф тхе Натион Стате: Тхе Рисе оф Регионал Ецономиес. Симон анд Сцхустер. ИСБН 978-0-02-923341-2.

[13] Симон, Јулиан (1996). Тхе Стате оф Хуманитy. Wилеy. стр. 244. ИСБН 978-1-55786-585-4.

[Crouch-14] а ^б Цоуцх, Цхрис (1985). Хоусинг Цондитионс ин Бритаин анд Германy. Англо-Герман Фоундатион фор тхе Студy оф Индустриал Социетy. ИСБН 978-0-905492-42-1.

[15] Ланслеy, Стеwарт (1979). Хоусинг анд Публиц Полицy. Цроом Хелм. ИСБН 978-0-7099-0052-8.

[google-16] Хоwенстине, Емануел Јаy (1985). Хоусинг Воуцхерс: А Цомпаративе Интернатионал Аналyсис. Трансацтион Публисхерс. стр. 46. ИСБН 978-1-4128-5049-0.

[Stafford-17] а ^б Стаффорд, D. C. (1978). Тхе Ецономицс оф Хоусинг Полицy . Цроом Хелм. ИСБН 978-0-85664-159-6.

[ReferenceB-18] а ^б ^в ^г Карн, Валерие Анн (1973). Хоусинг стандардс анд цостс: а цомпарисон оф Бритисх стандардс анд цостс wитх тхосе ин тхе У.С.А., Цанада, анд Еуропе. Университy оф Бирмингхам. ИСБН 978-0-7044-0053-5.

[google2-19] Даwсон, Јохн (2014). Цоммерциал Дистрибутион ин Еуропе. Роутледге. стр. 62. ИСБН 978-1-317-59886-2.

[20] Хилл, Мицхаел Јамес (1996). Социал Полицy: А Цомпаративе Аналyсис. Прентице-Халл/Харвестер Wхеатсхеаф. ИСБН 978-0-13-353905-9.

[21] Сампсон, Антхонy (1971). Тхе неw Еуропеанс: а гуиде то тхе wоркингс, институтионс анд цхарацтер оф цонтемпорарy Wестерн Еуропе. Пантхер.

[google3-22] Логеманн, Ј. (2012-07-16). Тхе Девелопмент оф Цонсумер Цредит ин Глобал Перспецтиве: Бусинесс, Регулатион, анд Цултуре. Палграве Мацмиллан УС. стр. 194. ИСБН 978-1-137-06207-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]