EDVAC
EDVAC (енгл. Electronic Discrete Variable Automatic Computer) је један од најранијих електронских рачунара. За разлику од свог претходника, који је познат као ENIAC, заснивао се на бинарном а не на декадном систему био је машина са ускладиштеним програмом и прва која је имала магнетне дискове.
Порекло пројекта и планови уреди
Нацрт за EDVAC је развијен пре него што је ENIAC постао употребљив. Требало је да реши неке проблеме који су се појавили у току изградње рачунара ENIAC. Ова машина је требало да има само десетину компонената од којих је био састављен ENIAC, а да има сто пута већу меморију. Као и ENIAC, и EDVAC је изграђен на Пенсилванијском универзитету у лабораторији за балистичка израчунавања за потребе војске САД. Развили су га Џон Екерт и Џон Мочли којима се придружио Џон фон Нојман и тај нацрт је базиран на извештају који је фон Нојман објавио 1945.[1]
Уговор за изградњу новог рачунара је потписан априла 1946. са почетним буџетом од 100.000 долара и по том уговору уређај је назван Electronic Discrete Variable Automatic Computer. Главна брига у конструкцији је била успостављање равнотеже између поузданости и економичности. Коначан трошак је испао на крају ипак сличан рачунару ENIAC, односно нешто мање од 500.000 долара; пет пута више од првобитне процене.
Технички опис уреди
Рачунар је изграђен тако да има бинарну аритметику, са аутоматским сабирањем, одузимањем, множењем, дељењем и аутоматском провером са капацитетом меморије од 1.000 речи од 44 бита (касније је утврђена на 1.024 речи, према томе, дата му је меморија, у модерном изразу, од 5,5 килобајта).
Физички, рачунар је изграђен од следећих компонената:
- магнетне траке за улаз и излаз
- контролне јединице са осцилоскопом
- јединице за примање инструкција контролне јединице и меморије и усмеравање до других јединица
- рачунарске јединица за извођење аритметичких операција са паром бројева у исто време и слање резултата до меморије након провере на идентичној јединици
- бројача
- двојне меморијске јединице која је садржала два сета акустичних линија за кашњење са капацитетом од осам речи у свакој линији
- три привремена резервоара од којих сваки садржи по једну реч
За сабирање је било потребно 864 микросекунде а за множење 2900 микросекунде.
Рачунар је имао скоро 6.000 вакуумских цеви и 12.000 диоде, и трошио је 56 kW струје. Заузимао је 45,5 m² и тежио 7.850 kg. Потпуна посада оперативног особља износила је тридесет људи за сваку шесточасовну смену.
Инсталација и операција уреди
EDVAC је испоручен Лабораторији за балистичка истраживања у августу 1949. После великог броја проблема који су били откривени и решени, рачунар је отпочео са радом 1951. али само у ограниченом обиму. Његово довршење је одложено због спора око права на патент између Екерта и Мочлија и Пенсилванијског универзитета. Ово је довело до тога да Екерт и Мочли оснују Екерт-Мочли Компјутерску Корпорацију (енгл. The Eckert-Mauchly Computer Corporation) и поведу са собом већину инжињера.
До 1960. EDVAC је радио преко 20 сати дневно. Добио је знатан број побољшања укључујући бушену картицу 1953. и додатну меморију у форми споријег магнетног добоша 1954.
EDVAC је радио све до 1961. када га је заменио BRLESC. За време свог радног века показао је да је поуздан и за своје време продуктиван.
Референце уреди
- ^ "First Draft of a Report on the EDVAC" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2004) (PDF format) by John von Neumann, Contract No.W-670-ORD-4926, between the United States Army Ordnance Department and the University of Pennsylvania. Moore School of Electrical Engineering, University of Pennsylvania, June 30, 1945. The report is also available in Stern, Nancy (1981). From ENIAC to UNIVAC: An Appraisal of the Eckert-Mauchly Computers. Digital Press.
Литература уреди
- Stern, Nancy (1981). From ENIAC to UNIVAC: An Appraisal of the Eckert-Mauchly Computers. Digital Press.
Спољашње везе уреди
- Moore School of Electrical Engineering (1949). A Functional Description of the EDVAC: A Report of Development Work under Contract W36-034-ORD-7593 with the Ordnance Department, Department of the Army. Philadelphia: University of Pennsylvania. A complete technical description of EDVAC's original structure and operation in 1949; includes an errata dated 1950. Fully viewable online.
- Oral history interview with J. Presper Eckert, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
- Oral history interview with Carl Chambers, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
- Oral history interview with Irven A. Travis, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
- Oral history interview with S. Reid Warren, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.
- Oral history interview with Frances E. Holberton, Charles Babbage Institute, University of Minnesota.