Енергетско пиће

тип безалкохолног пића које садржи стимулансе попут кофеина

Енергетски напитак је безалкохолно пиће које тренутно повећава количину енергије у организму. Постоји неколико истраживања која потврђују да енергетски напици заиста на кратко време повећавају менталне и когнитивне способности, будност и физичку издржљивост. Енергија у енергетском напитку не ослобађа се као резултат сагоревања калорија, него због стимуланса и витамина које садржи.[1]

Бурн-један од представника енергетских напитака

Историја енергетских напитакаУреди

Енергетска пића су постала популарна у Азији много пре него што су стигла у САД и Европу. Компанија Таисхо из Јапана је, 1962. године, направила први енергетски напитак под називом Липовитан D, са циљем да помогне запосленима да раде и преко ноћи. Липовитан D је садржао таурин, састојак готово свих данашњих енергетских напитака. Аустријски бизнисмен, Диетрицх Матесцхитз је на свом путовању по Азији, схватио комерцијални потенцијал енергетских напитака и 1984. године у Аустрији основао фирму Ред Булл са истоименим енергетским напитком и управо је Ред Булл данас најпродаваније енергетско пиће у свету. У САД се прво енергетско пиће појавило 1987. године под називом Јолт Цола и није било право енегетско пиће већ више “софт дринк” са великом концентрацијом шећера и кофеина.[2]

У последњој деценији осим Ред Булла појавила се читава палета сличних производа (Гуарана, Фаст Енергy, Синалцо ЕнергиС, Боостер...) што указује на велико интересовање потрошача. Енергетска пића се пре свега користе за брзу обнову мишићне снаге, побољшање расположења, будности и бољој меморији. Међутим, мало је познато да енергетска пића доводе до поремећаја срчаног ритма, неконтролисане хипертензије (повишења крвног притиска) и свих компликација која оваква стања доводе. Ретки су произвођачи који прецизно наглашавају да се производ не препоручује особама млађим од 18 година, трудницама, дојиљама, особама са срчаним тегобама, као и особама преосетљивим на кофеин.

СадржајУреди

Енергетски напици најчешће садрже:

Енергетски напици обично садрже ксантине (укључујући кофеин), газирану воду, таурин, Б витамине и неке биљке. Уобичајени састојци су гуарана, yерба мате, акаи, гингсенг, гинкго билоба. Понекада у енергетске напитке додају малтодекстрин, иноситол, карнитин и креатин. Неки енергетски напици садрже шећер, док га други производјачи замјењују заслађивчима. Незаобилазни састојак енергетских напитака је кофеин (често из гуаране или yерба мате). Енергетски напици садрже три пута више кофеина него кола.

КофеинУреди

 
Кафа

Кофеин (триметилксантин, теин, гуаранин, метилтеобромин) је алкалоид беле боје, изузетно горког укуса, добро растворан у води, откривен је 1819. године и највише се добија изоловањем из зрна кафе, чаја или биљке гуарана. Термички је стабилан до око 220 °Ц, па се пржењем кафе не распада.

Ефекти умереног уношења кофеина: боља пажња, боље памћење, пораст очног притиска, смањење ризика срчаних обољења, боље физичке перформансе, бржи опоравак мишића, смањен ризик обољења јетре.

Најчешћи симптоми предозирања кофеином:раздражљивост, анксиозност, конфузија, узнемиреност, делиријум, главобоља, несаница, прекомерно грчење мишића, дрхтање, убрзано дисање, неправилан и убрзан рад срца, болови у стомаку, мучнина, повраћање, дехидратација, учестало мокрење, појачана осетљивост на додир и бол, треперење очних капака, звоњава у ушима.

Механизам деловања кофеина на људски организам и његова способност да нас одржи будним откривена је тек пре неколико година. Приликом појачане физичке активности у људском организму долази до разградње АТП-а при чему се ослобађа потребна енергија. То доводи до повећања концентрације аденозина у телу и његовог појачаног везивања за рецепторе у ЦНС-у па се аденозин сматра “сигналом умора”. Како је структура аденозина је слична структури кофеина он се везује за рецепторе аденозина и на тај начин блокира њихово деловање, односно спречава сигнализирање умора у мозгу. Особа ово доживљава као стање будности, одсуство умора и повећану активност организма.

Поједини произвођачи енергетских напитака недавно су на тржиште лансирали и мини конзерве освежавајућих напитака који се пију на искап, отуда и назив "шутери". Уместо 2,5 дл напитка у мини конзерви се налази свега 0,6 дл. Међутим, и тако мала количина напитка садржи готово исту, али пет пута концентрованију количину кафеина!

ТауринУреди

Таурин (2-аминоетилсулфонска киселина) је аминокиселина са сумпором која се у организму налази у слободном стању, односно не улази у састав протеина. То није права аминокиселина (нема карбоксилну групу) али се најчешће сврстава међу њих. Синтетише се у панкреасу из аминокиселине цистеин или метионин уз помоћ витамина Б6. Таурин чини 0,1% телесне масе човека.

Таурин се у организам уноси путем хране, а нарочито су таурином богати плодови мора и месо. Процењује се да се на овај начин у организам дневно унесе између 40 – 400 мг таурина. Студије су показале да количина до 1000 мг дневно није штетна по организам. У енергетским напицима га има између 1000 и 2000 мг по паковању.

 
Таурин

Таурин је један од главних састојака жучи, у којој са холном киселином (једна од најважнијих жучних киселина) гради коњугат-таурохолну киселину. На тај начин таурин утиче на варење масти, апсорпцију липосолубилних витамина и на одржавање нивоа холестерола. Има важну улогу у одржавању осмотског притиска у организму, стабилизацији ћелијске мембране, детоксикацији, као антиоксидант, утиче на рад срчаног мишића.

Регулише транспорт Ца2+ – јона кроз ћелијску мембрану и на тај начин утиче на контракцију мишића. Након интензивних тренинга примећено је да концентрација таурина у крви опада. Код гојазних особа је констатована смањена концентрација таурина у организму. Нема доказа да само повећано уношење таурина путем исхране доводи до побољшања спортских резултата, односно није пронађена директна веза између потрошње таурина и повећања енергије у организму.

Потрошени таурин се може надокнадити синтезом из цистеина или метионина (уз Б6 витамин), али да би се они сачували за своје примарне биолошке функције, спортистима се често препоручује додатни унос таурина.

Додатни унос таурина се често препоручује код вегетаријанске исхране, јер биљке не садрже таурин.

ГлукуронолактонУреди

D-глукуроно-γ-лактон(ДГЛ) је природни метаболит D-глукозе и учествује у регулисању формирања гликогена, складиштне форме шећера у мишићима и јетри. Како повећана концентрација гликогена доводи до већег везивања молекула воде у мишићима, што опет доводи до повећана њиховог волумена, сам ДГЛ је нашао примену у спортовима као што је бодyбуилдинг. ДГЛ је у равнотежи са D-глукуронском киселином и на тај начин одржава константну физиолошку пХ-вредност средине.

 
Глукуронолактон

Унети ДГЛ се у организму брзо апсорбује и елиминише у облику D-глукарне киселине, ксилитола и L- ксилулозе.  ДГЛ не показује токсичност у организму ни при јако високим концентрацијама.

D-глукуронска киселина има две значајне функције у организму: везује бројне липосолубилне молекуле у облик коњугата и на тај начин их чини боље растворним у води и омогућава лакше избацивање из организма (детоскикација јетре) то је прекурсор за добијање витамина C у организму. У случају значајнијег присуства токсичних материја у јетри или веће потребе организма за витамином C, долази до веће потрошње D-глукуронске киселине, односно УДП-глукозе у организму. Ово има за последицу смањења гликогенских резерви у мишићима и јетри, што директно доводи слабијих спортских резултата.

Уношењем додатних количина глукуронолактона у организам, могуће је повећати концентрацију D-глукуронске киселине и надоместити овај дефицит. Ово је најважнија функција ДГЛ у енергетским напицима.

Рађени су експерименти где су уморним возачима у току монотоне вожње давани енергетски напици, енергетски напици без шећера(и ДГЛ-а) као и плацебо! Нису примећене значајније разлике у будности и брзини реаговања возача кад је угљено-хидратна компонента уклоњена, док је у односу на возаче који су добијали плацебо примећена разлика у реакцијама!

Уношење повећаних количина ДГЛ само по себи не доприноси повећању спортских учинака, већ само у садејству са другим супстанцама (кофеин. Међутим, како ни уношење великих количина D-глукуронолактона нема штетан утицај на организам, а може да има позитвне учинке при детоксикацији јетре (нпр. код хепатитиса Б), а потпомаже при попуњавању гликогенских резерви у мишићима и јетри.

Остали састојци:Уреди

ГуаранаУреди

Гуарана(Пауллиниа цупана) је биљка жбунастог облика, расте у прашумама Амазона и Венецуле. Екстракт семена биљке гуарана садржи кофеин, као и друге деривате ксантина, теофилин и теобромин, који имају сличну структуру као и кофеин, мада нешто блаже дејство.

Витамини Б групеУреди

Витамини Б-групе су присутни у већини енергетских напитака. Витамин Б2 (рибофлавин), Витамин Б3 (ниацин, никотинска киселина), Витамин Б5 (пантотенска киселина), Витамин Б6 (пиридоксин), Витамин Б12 (кобаламин).

Сви наведени витамини су растворљиви у води и имају бројне функције у метаболизму. Разлог њиховог додавања у енергетске напитке је тај што као кофактори улазе у састав великог броја ензима који учествују у метаболизму масти и угљених хидрта и добијања енергије из њих.

Лимунска киселинаУреди

Додаје се у циљу маскирања горког укуса кофеина. Како је за маскирање укуса кофеина потребна велика концентрација лимунске киселине, у циљу одржавања пХ вредности раствора, додаје се коњугована база, На-цитрат, која са лимунском киселином образује пуферску смешу, пХ-вредност већине енергетских напитака креће се између 3 – 3,5.

Штетна и нежељена дејства услед конзумирања енергетских пићаУреди

Кофеин цео организам држи у стању одређене напетости која повећава будност и побољшава памћење и концентрацију. Међутим, ово дејство је кратког даха и траје највише 90 минута. Енергетски напици у извесној мери подстичу будност и представљају привремено средство за борбу против умора.

Међутим, конзумирање напитака који садрже кафеин утиче на рад срца, нарочито када се конзумирају у већим количинама, јер тада долази до поремећаја срчаног ритма. Једна конзерва енергетског напитка садржи око 80 мг кафеина, колико и шољица црне кафе.

Енергетски напици исцрпљују енергетске залихе организмаУреди

Своје оснажујуће деловање енергетски напици дугују синтетичком кофеину, теобромину и теофилину. Ови синтетички стимуланси поспешују стварање адреналина, који убрзава рад срца и циркулацију крви. Доток крви у мозак се повећава што побољшава расположење. Али ова додатна енергија се црпи из организма. Убрзо долази до још већег умора, апатије и несанице. Редовно узимање енергетских напитака може исцрпити надбубрежне жлијезде и изазвати болест, која се зове адренални умор.

Енергетски напици стварају зависностУреди

Као и други стимуланси, енергетски напитци стварају зависност. Многи корисници таквих пића ускоро постају њихови таоци и дословце су зависни о њима. Без своје дневне дозе енергетског напитка особа се осећа нерасположеном и раздражљивом.

Наиме, већ после четири-пет дана редовног конзумирања ствара се зависност од кафеина са јасним симптомима као што су хиперактивност, несаница, нервоза, узнемиреност, раздражљивост и убрзан рад срца. Стручњаци такође истичу да се конзумирање ових напитака никако не препоручује особама млађим од 16 година, пошто се неуролошки систем код деце и адолесцената још није у потпуности развио.

Енергетски напици оштећују унутрашње органеУреди

Због енергетских напитака највише пате срце и крвне жиле, желудац и јетра.

  • Кардиоваскуларни састав често реагује на додатну енергију аритмијом, наглом промјеном крвног притиска и тахикардијом.
  • Желудац пати због угљендиоксида, који повећава стварање желучаног сока и киселост желуца, што шкоди гастроинтестиналном тракту.
  • Пријатан укус, боја и арома енергетског напитка створени су уз помоћ хемијских твари. Сваки енергетски напитак их садржи у великим количинама. Сва та хемија оштећује нашу јетру.

Сасвим је погрешно уверење да енергетски напици могу побољшати физичку спремност.Истина је да они мењају, али ни на који начин не поправљају менталну или физичку способност корисника. Ови напици се не препоручују спортистима јер нису добро решење за рехидрирање тела, које је због напора изгубило сувише течности.

Енергетски напици и алкохолна пићаУреди

Кофеин маскира ефекте алкохола и успорава настанак осећања пијанства. Резултат ове погубне мешавине јесте погрешно уверење да боље подносимо алкохол, што нас нагони да наставимо да га конзумирамо и занемарујемо ризике које то собом носи. Ефекти ове штетне комбинације су следећи: док кофеин из енергетских напитака делује стимулативно, алкохол делује депресивно на нервни систем. Стимулишући учинак кофеина прикрива депресивни учинак алкохола, па особа која комбинује ова два пића не може проценити колико је алкохола попила, што доводи до конзумирања алкохола и изнад границе толеранције. Кофеин из енергетског напитка и алкохол имају диуретичко дејство (повећавају излучивање воде из организма), па брже доводе до дехидрације. Због истовремене засићености организма шећером и кофеином, отежана је апсорпција воде што може бити погубно. Дехидрација уједно може повећати токсичне учинке алкохола. Контрадикторно деловање кофеина и алкохола испољава се и у неправилности рада срца, паду крвног притиска, могућности настанка срчаног и можданог удара. Када престане стимулативно дјеловање кофеина негативни учинци алкохола (вртоглавица, повраћање, поспаност и проблеми са дисањем) постану израженији.

Природни енергетски напициУреди

Многи произвођачи додатака исхрани су почели су са  производњом природних, "здравих" енергетских напитака.

Пример таквих енергетских напитака су Форевер Ливинг ФАБ (садржи таурин, гуарану, незаобилазну алое веру, глутамин, карнитин, иноситол, витамине групе Б, газирану воду, регулаторе киселости, природну боју, шећер и ксилитол) и Висион ИФлy (на бази гуаране, гинсенга, yерба мате, рходиоле росеа и гинкго билобе, садржи глутамин, карнитин, кофеин, фруктозу и витамин C).

Иако су природни, такви енергетски напици исто садрже велике количине кофеина и дјелују као стимуланси.То значи да они ослобађају залихе енергије, које су складиштене у нашем организму. Након периода активности и еуфорије долази период пада енергије и концентрације.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Енергетски напици су опасни”. зивотсретан.блогспот.рс. Приступљено 6. 6. 2017. 
  2. ^ „Енергетска пица, састав и деловање”. хеалтхцлуб.рс. Приступљено 6. 6. 2017. 
  3. ^ „Енергетски напици”. алтернативазавас.цом. Приступљено 6. 6. 2017. 

Спољашње везеУреди