Обична алоја, права алоја, алоје вера, алое вера (лат. Aloë barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.)[3] је биљка из породице Asphodelaceae.[4] Широко је распрострањена и сматра се инвазивном врстом у многим регионима света.[4][5] Ово је релативно ниска, зељаста биљка која расте око 80-100 cm у висину.

Обична алоја
Plant with flower detail inset
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Ред: Asparagales
Породица: Asphodelaceae
Потпородица: Asphodeloideae
Род: Aloe
Врста:
A. vera
Биномно име
Aloe vera
Синоними[1][2]
  • Aloe barbadensis Mill.
  • Aloe barbadensis var. chinensis Haw.
  • Aloe chinensis (Haw.) Baker
  • Aloe elongata Murray
  • Aloe flava Pers.
  • Aloe indica Royle
  • Aloe lanzae Tod.
  • Aloe maculata Forssk. (illegitimate)
  • Aloe perfoliata var. vera L.
  • Aloe rubescens DC.
  • Aloe variegata Forssk. (illegitimate)
  • Aloe vera Mill. (illegitimate)
  • Aloe vera var. chinensis (Haw.) A. Berger
  • Aloe vera var. lanzae Baker
  • Aloe vera var. littoralis J.Koenig ex Baker
  • Aloe vulgaris Lam.
Цветови
Листови из близине

Ова зимзелена вишегодишња биљка, потиче са Арабијског полуострва, али дивље расте у тропским, полутропским и сушним климама широм света.[4] Узгаја се за комерцијалне производе, углавном као локални третман који се користи вековима.[4][5] Врста је атрактивна у декоративне сврхе, а успева у затвореном као биљка у саксији.[6]

Користи се у многим производима широке потрошње, укључујући напитке, лосионе за кожу, козметику, масти или у облику гела за мање опекотине и опекотине од сунца. Мало је клиничких доказа о ефикасности или безбедности екстракта алоје вере као козметичког или локалног лека,[5][7] док је орална конзумација ризична услед могуће токсичности.[5][8]

Историја и име уреди

Обична алоја је од давнина позната као „еликсир дуговечности”. Због своје хранљиве вредности и лековитих својстава називају је „краљицом лековитих биљака”. Име је добила по ботаничару Милеру који ју је открио на острву Барбадос и уврстио у регистар лековитог биља. Реч Алое потиче од латинске форме арапског назива Aloeh, сиријског Alwai или хебрејског Halal, чије је значење „изузетно горка материја”, што указује на изузетно горку жуту течност, млеко, односно сок, коју садржи биљка, а налази се непосредно испод танког кожастог ткива (коре). Комерцијални назив Алоје вера је латинског порекла и значи „права алоја”. Жути лековити сок су у ове сврхе користили још у 4 веку п. н. е.

Изглед и састав уреди

Обична алоја има розету сабљастих, шпицастих листова са тестерастим ивицама, из чије средине израста цветна дршка која се завршава у виду жутих или црвенкастих цеволиких цветова сакупљених у гроздасте цвасти.

Научници су установили да гел обичне алоје садржи преко 240 хранљивих и лековитих састојака, између осталог:

Обична алоја је: имуностимуланс (јача општу отпорност, превентивно делује против болести као што су рак, сида, псоријаза, колагенозе), детоксиканс (од отрова, алкохола, наркотика), антиоксиданс (слободни радикали), има антивирусно дејство (херпес…), бактерицидно (уништава бактерије), фунгицидно (уништава гљивице), антифлогистик (упални процеси свих система), аналгетичко (смањује болове), адстригентно (стеже површину коже и слузокоже), лаксантно (регулише столицу), стимуланс (регулише статус психе) и антидијабетично (смањује ниво шећера).

Употреба уреди

Алоја је хранљива биљка за сваку ћелију људског организма. Када је ћелија здрава, она је отпорна и способна да изврши све функције које јој је природа дала. Биљка је ради властитог опстанка развила богат садржај витамина, аминокиселина, ензима и минералних материја да би осигурала свој опстанак у оскудним животним условима. Сама лековитост алоје се налази у компонентама које имају различите и специјалне енергетске вредности. Алоја је биљка која спада у породицу љиљана и у свету је познато преко 250 врста, од којих свега 4 имају лековито дејство, а највеће има алоја. Сечењем листова и њиховим пресовањем, цеди се сок који се стабилизује папајом, а има хранљиви и лековити учинак који дају преко 200 активних састојака алоје потребних за свакодневно функционисање сваке ћелије. Природно расте само у подручјима са топлом и сувом климом (најбољи услови су тамо где је просечна годишња температура изнад 22 °C, нпр. Јужна Америка). Од биљке се највише употребљава њен гел, желатинаста маса која се налази у унутрашњости листа.

Лековитост уреди

Од давнина је алоја примењивана као лек у разним ситуацијама. Гел од алоје се може користити и кроз храну и споља. Осим поменутог богатства хранљивих материја, има високу способност продирања у сва ткива. Зато је једно од најочигледнијих лековитих дејстава на кожи — алоја се од давнина користила као средство за убрзано зарастање рана, елиминисање кожних болести и других кожних промена. Када се користи орално, обавља више корисних функција — чисти усну дупљу и све остале горње органе дигестивног тракта, чисти желудац, помаже зарастању евентуалних оштећења слузокоже желуца, затим чисти ресице танког црева, разлаже се и претвара у најквалитетнију храну. Редовно коришћење гела алоје доприноси чишћењу организма од отрова, тешких метала и других штетних материја које се акумулирају у организму. Може се користити и у комбинацији са другим лековитим и прехрамбеним материјама како би се појачало специфично дејство у одређеним здравствено-проблематичним ситуацијама. На пример, уз јаке антиоксидансе у сврху додатне заштите тешких канцерозних болесника од екстерних штетних материја (дуванских отрова, штетних гасова…) као и у сврху помоћи организму када се користе јаки фармацеутски препарати или технолошка средства која имају штетне нуспојаве (хемотерапија, зрачење). У третману лица и косе користи се антиоксидативно, противупано и хидратантно својство гела од алоје.

Велики део лековитости алоје, коју многи називају „леком за све” чини њена хранљива вредност, која на веома повољан начин, осим што храни ћелије људског организма, чини и да оне правилно функционишу, оспособљава и подстиче имунски систем да боље препозна страна тела и штетне материје и да их избаци из тела.

Ограничења уреди

Нема особа којима алоја не може помоћи на неки начин. Ипак, то не значи да се она може користити неограничено и без пажње. Пошто алоја, унета кроз уста као храна, храни организам и помаже имунском систему, у неким ситуацијама се мора користити са другим лековитим супстанцама — на пример, када особа има камен у бубрегу, редовно коришћење гела/сока алоје може подстаћи организам да почне да избацује страна тела (камење) и тако направи више проблема него користи. Међутим, чак и у тим случајевима има начина да се, додавањем материја које разграђују каменове (природни сок цвекле, квалитетно рибље и маслиново уље…), алојом потпомогне излечење.

Токсичност уреди

Завод за процену ризика по јавно здравље државе Калифорнија уврстио је необезбојени еxтракт листа алоја вере за орално удисање у списак „хемикалија које изазивају рак и угрожавају плодност”.[9]

Дискусије уреди

У светским комерцијалним токовима постоје два различита мишљења поводом коришћења целог листа у лековите сврхе. Према једном схватању, цео лист је лековит, а по другом, треба користити само унутрашњи сок алоје, пошто неке материје (алојин) из коре листа могу бити веома отровне. У везама су дате две фирме које осликавају та два става.

Спољашње везе уреди

Напомена уреди

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.

Референце уреди

  1. ^ Aloe vera (L.) Burm. f. Tropicos.org
  2. ^ Aloe vera L. Burm.f. Fl. Indica : 83 (1768)”. World Flora Online. World flora Consortium. 2022. Приступљено 16. 12. 2022. 
  3. ^ „aloe vera”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  4. ^ а б в г „Aloe vera (true aloe)”. Centre for Agriculture and Bioscience International. 13. 2. 2019. Приступљено 15. 10. 2019. 
  5. ^ а б в г „Aloe”. Drugs.com. 30. 12. 2020. Приступљено 1. 7. 2021. 
  6. ^ Perkins, Cyndi. „Is Aloe a tropical plant?”. SFGate. Приступљено 13. 2. 2016. 
  7. ^ „Aloe vera”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. 1. 10. 2020. Приступљено 1. 7. 2021. 
  8. ^ Guo, Xiaoqing; Mei, Nan (2. 4. 2016). „Aloe vera: A review of toxicity and adverse clinical effects”. J Environ Sci Health C Environ Carcinog Ecotoxicol Rev. 34 (2): 77—96. PMC 6349368 . PMID 26986231. doi:10.1080/10590501.2016.1166826. 
  9. ^ „Chemicals Listed Effective December 4, 2015, as Known to the State of California to Cause Cancer: Aloe Vera, Non-Decolorized Whole Leaf Extract, and Goldenseal Root Powder”. California Office of Environmental Health Hazard Assessment. 4. 12. 2015. Приступљено 21. 2. 2020. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).