Ерукинска киселина
Ерукинска киселина је мононезасићена омега-9 масна киселина, која се обележава са 22:1ω9. Њена формула је CH3(CH2)7CH=CH(CH2)11COOH. Она је превалентна у семену шебоја, сачињава 4.1% уља уљане репицел[4], и 42% сенфовог уља. Ерукинска киселина је такође позната као цис-13-докозеноинска киселина, ан њен транс изомер је познат као брасидинска киселина.
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(Z)-Dokoz-13-enoinska kiselina
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.647 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C22H42O2 | |
| Моларна маса | 338,58 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | Бела воскаста чврста материја |
| Густина | 0,860 g/cm3 |
| Тачка топљења | 338 °C (640 °F; 611 K) |
| Тачка кључања | 381.5 °C (razlaže se) |
| Није растворна | |
| Растворљивост у метанол и етанол | Растворна је у |
| Опасности | |
| Тачка паљења | 349.9 °Ц |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Употреба уреди
Ерукинска киселина има сличан спектар примена као и минерална уља, али је у већој мери биоразградива. Она има ограничену способност да се полимеризације и суши за употребу у уљаним бојама. Попут других масних киселина, она се може конвертовати у сурфактанте, лубрикант и прекурзор је за Биодизел.
Биохемија уреди
Ерукинска киселина се формира путем елонгације олеинске киселине посредством олеоил-коензима А и малонил-ЦоА.[5] Ерукинска киселина се разлаже у краће масне киселине у људској јетри ензимом дуголанчана Ацил ЦоА дехидрогеназа.
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сахасрабудхе, M. Р. (1977). „Црисмер валуес анд еруциц ацид цонтентс оф рапесеед оилс”. Јоурнал оф тхе Америцан Оил Цхемистс' Социетy. 54 (8): 323—324. дои:10.1007/БФ02672436.
- ^ Бао Xиаоминг; Поллард Мике; Охлрогге Јохн (1998). „Тхе Биосyнтхесис оф Еруциц Ацид ин Девелопинг Ембрyос оф Брассица рапа”. Плант Пхyсиол. 118: 183—190. ПМИД 9733537.
