Историја пољопривреде

Пољопривреда се први пут развила пре више од 10.000 година и од времена првих култура прошла кроз значајан развој. Докази сугеришу како се у Плодном полумесецу на Блиском истоку први пут сејале и желе биљке које су пре тога биле прикупљане у дивљини. Верује се да су се сличне технике независно развиле и у северној и јужној Кини, афричком Сахелу, Новој Гвинеји те Америкама. Пољопривредне технике као наводњавање, плодоред, ђубриво и пестициди су се давно развиле, али су тек у посљедња два века забележиле значајан напредак. Хабер-Бошова метода за синтезу амонијум нитрата, омогућила је да се приноси различитих пољопривредних култура премаше дотадашња ограничења.

Орање користећи рогату стоку и јарам у древном Египту. Слика из гробнице Сенедјема, ц. 1200. п. н. е.

У 20. веку је пољопривреду карактерисала повећана продуктивност, замена људског рада са синтетичким ђубривом и пестицидима, селективан узгој и механизација. Развој пољопривреде у најновијем добу је, везан уз политичка питања као што су загађење вода, биогорива, генетски модификовани организми, царинске тарифе и пољопривредне субвенције. У последње време се у развијеним земљама Запада бележи се све снажнији покрет за одбацивање механизоване пољопривреде те „повратак природи” у облику органске пољопривреде.

Први сточари

Пастир у опаклији окренутој за кишовито време

Први сточари су припитомљавали дивље животиње, држали их у крдима и користили за месо, млеко, кожу и вуну. За разлику од њих, номадски сточари непрестано премештају своје животиње у потрази за новим пашњацима.

Неолитска револуција

Након млађег каменог доба, око 8000. п. н. е. у неолиту су људи у западној Азији почели узгајати усеве. На тај начин могло се прехранити знатно више људи него ловом и скупљањем плодова.

Наводњавање

Древним ратарима је за узгој усева била потребна вода. Реке и системи вештачки канала имали су пресудну улогу у древним агрикултурним цивилизацијама Египта, долине Инда и Кине.

Три пољопривредне револуције

• Прва пољопривредна револуција: представља почетак обраде тла, с првом обрадом тла и почецима билиногојства почиње смишљено уношење „поремећаја” у природни систем.
• Друга пољопривредна револуција: представља раздобље кориштења лемешног плуга и увођење плодореда, сматра се до данас јединим уравнотеженим раздобљем у развитку светске пољопривреде.
• Трећа пољоприведна револуција (хемијска): темељи се на научно провереним захватима узгоја биља и стоке, користи се велика количина различитих хемијских средстава; минимално је суделовање људске радне снаге.

Аграрна револуција

Од 1750. низ великих промена најавио је еру модерне пољопривреде. Кључне новине су биле узгој на велико, интезиван узгој животиња и побољшање пољопривредних техника као што је четверогодишња измена културе, а све су се најпре почеле примењивати у Британији.

Селективан узгој

Коза

Роберт Бејквел (1725—1795), пети војвода од Бедфорда (1765—1802), те остали британски узгајивачи током аграрне револуције на својим су фармама и газдинствима примењивали селективан узгој да би развили веће и здравије животиње, на пример говеда, козе, овце и ћурке, с већим приносом меса и млека. Каснији су узгајивачи користили тај исти ситем код узгоја животиња за одређене намене. На пример, бик Camargue узгајао се само за борбе.

Измена културе

Током аграрне револуције пољоприведници су открили да ако на парцели из године у годину измењују културе као што су репа, детелина, јечам и пшеница, неће морати земљу остављати на угару. Коренасте културе, као што је репа, обогаћују тло па тако и квалитет следеће бербе.

Средњи век

Земљорадници у средњевековној Европи делили су земљиште око села у три поља. Свака је породица у сваком пољу имала њиву од 12 хектара. Сви су се прдржавали истог трогодишњег циклуса обраде земље: сваке године једно је поље било на угару (одмарало се) како би се обновиле храњиве материје у тлу, а на преостала два узгајао се јечам, зоб, раж или пшеницу.

Ограђено тло

Од почетка 16. века енглески земљопоседници почели су да заједничко земљиште ограђују оградама, рововима или живицама и да га претварају у приватно власништво. Тако је кооперативна средњевековна обрада земље прерасла у састав приватног власништва, а земљовласници су доносили све одлуке о томе што ће узгајати.

Чарлс Турнип Тауншенд

Један од претеча аграрне револуције, виконт Тауншенд (1674—1738) напустио је сјајну политичку каријеру и посветио се пољопривреди. Популарисао је четверогодишњу измену усева и међу првима је почео да као ђубриво користити смешу глине и кречнјака. Унапредио је узгој репе, као крмива којим се стока хранила током зиме и по том је добио надимак „Турнип” (Репа).

Зелена револуција

Рижа

Током 1960-их догодила се зелена револуција. Изумљене су многе високородне врсте ради повећења производње пшенице и риже, посебно у густо насељеним земљама као што су Индија и Кина. Критичари су тврдили да такав процес уништава околину због прекомерне употребе вештачки ђубрива и коцентровања на само неколико врста. У новије време пољоприведници поново откривају традиционалне методе узгоја и кориштења органских ђубрива и пестицида.

Нове пољопривредне машине

Машине као што је вршалица, коју је 1786. конструирао шкотски изумитељ Ендру Микл олакшали су укупан рад и повећели продуктивност. Вршалице, које су одвајале зрно од сламе, постале су делотворније након 1850. кад су радници на фармама прикључили парне машине, који су их покретали.

Види још

• Неолитска револуција
• Пољопривреда у древној Грчкој
• Пољопривреда у древном Риму
• Пољопривреда у Индији
• Пољопривреда у Мезоамерици
• Инканска пољопривреда
• Арапска пољопривредна револуција
• Британска пољопривредна револуција
• Индустријска пољопривреда
• Зелена револуција

Литература

Прегледи

• Цивителло, Линда (29. 3. 2011). Цуисине анд Цултуре: А Хисторy оф Фоод анд Пеопле. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0470403716. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Федерицо, Гиованни. Феединг тхе Wорлд: Ан Ецономиц Хисторy оф Агрицултуре 1800–2000 (Принцетон Университy Пресс, 2005) хигхлy qуантитативе
• Греw, Раyмонд. Фоод ин Глобал Хисторy Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (1999)
• Хеисер, Цхарлес Б. Сеед то Цивилизатион: Тхе Сторy оф Фоод (W.Х. Фрееман, 1990)
• Херр, Рицхард, ед. Тхемес ин Рурал Хисторy оф тхе Wестерн Wорлд (Иоwа Стате Университy Пресс, 1993)
• Мазоyер, Марцел, анд Лауренце Роударт. А Хисторy оф Wорлд Агрицултуре: Фром тхе Неолитхиц Аге то тхе Цуррент Црисис (Монтхлy Ревиеw Пресс, 2006) Марxист перспецтиве
• Прентице, Е. Пармалее. Хунгер анд хисторy: тхе инфлуенце оф хунгер он хуман хисторy (Харпер, 1939)
• Таугер, Марк. Агрицултуре ин Wорлд Хисторy (Роутледге, 2008)

Премодерна пољоприреда

• Бакелс, C.C. Тхе Wестерн Еуропеан Лоесс Белт: Аграриан Хисторy, 5300 БЦ – АД 1000 (Спрингер, 2009)
• Баркер, Граеме, анд Цандице Гоуцхер, едс. Тхе Цамбридге Wорлд Хисторy: Волуме 2, А Wорлд wитх Агрицултуре, 12000 БЦЕ–500 ЦЕ. (Цамбридге Университy Пресс, 2015)
• Боwман, Алан К. анд Роган, Еугене, едс. Агрицултуре ин Егyпт: Фром Пхараониц то Модерн Тимес (Оxфорд Университy Пресс, 1999)
• Цохен, M.Н. Тхе Фоод Црисис ин Прехисторy: Оверпопулатион анд тхе Оригинс оф Агрицултуре (Yале Университy Пресс, 1977)
• Цруммеy, Доналд анд Стеwарт, C.C., едс. Модес оф Продуцтион ин Африца: Тхе Прецолониал Ера (Сагем 1981)
• Диамонд, Јаред. Гунс, Гермс, анд Стеел (W.W. Нортон, 1997)
• Дунцан-Јонес, Рицхард. Ецономy оф тхе Роман Емпире (Цамбридге Университy Пресс, 1982)
• Хабиб, Ирфан. Аграриан Сyстем оф Мугхал Индиа (Оxфорд Университy Пресс, 3рд ед. 2013)
• Харрис, D.Р., ед. Тхе Оригинс анд Спреад оф Агрицултуре анд Пасторалисм ин Еурасиа, (Роутледге, 1996)
• Исагер, Сигне анд Јенс Ерик Скyдсгаард. Анциент Греек Агрицултуре: Ан Интродуцтион (Роутледге, 1995)
• Лее, Мабел Пинг-хуа. Лее, Мабел Пинг-хуа (1921). Тхе Ецономиц Хисторy оф Цхина: Wитх Специал Референце то Агрицултуре. . Тхе ецономиц хисторy оф цхина: wитх специал референце то агрицултуре (Цолумбиа Университy, 1921)
• Мурраy, Јацqуелине. Тхе Фирст Еуропеан Агрицултуре (Единбургх Университy Пресс, 1970)
• Ока, Х-I. Оригин оф Цултиватед Рице (Елсевиер, 2012)
• Прице, Т.D. анд А. Гебауер, едс. Ласт Хунтерс – Фирст Фармерс: Неw Перспецтивес он тхе Прехисториц Транситион то Агрицултуре (1995)
• Сривастава, Винод Цхандра, ед. Хисторy оф Агрицултуре ин Индиа (5 волс., 2014). Фром 2000 БЦ то пресент.
• Стевенс, C.Е. "Агрицултуре анд Рурал Лифе ин тхе Латер Роман Емпире" ин Цамбридге Ецономиц Хисторy оф Еуропе, Вол. I, Тхе Аграриан Лифе оф тхе Миддле Агес (Цамбридге Университy Пресс, 1971)
• Теалл, Јохн L. (1959). „Тхе граин супплy оф тхе Бyзантине Емпире, 330–1025”. Думбартон Оакс Паперс. 13: 87—139. ЈСТОР 1291130. дои:10.2307/1291130. 
• Yасуда, Y., ед. Тхе Оригинс оф Поттерy анд Агрицултуре (САБ, 2003)

Модерна пољоприреда

• Цоллингхам, Е.M. Тхе Тасте оф Wар: Wорлд Wар Тwо анд тхе Баттле фор Фоод (Пенгуин, 2012)
• Керридге, Ериц (1969). „Тхе Агрицултурал Револутион Рецонсидеред”. Агрицултурал Хисторy. 43 (4): 463—476. ЈСТОР 4617724. , ин Бритаин, 1750–1850
• Лудден, Давид, ед. Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа: Ан Аграриан Хисторy оф Соутх Асиа Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (Цамбридге, 1999).
• МцНеилл, Wиллиам Х. (1999). „Хоw тхе Потато Цхангед тхе Wорлд'с Хисторy”. Социал Ресеарцх. 66 (1): 67—83. ЈСТОР 40971302. ПМИД 22416329. 
• Минтз, Сиднеy. Сwеетнесс анд Поwер: Тхе Плаце оф Сугар ин Модерн Хисторy (Пенгуин, 1986)
• Реадер, Јохн. Пропитиоус Есцулент: Тхе Потато ин Wорлд Хисторy (Хеинеманн, 2008) а стандард сцхоларлy хисторy
• Саламан, Редцлиффе Н. Тхе Хисторy анд Социал Инфлуенце оф тхе Потато, (Цамбридге, 2010)

Европа

• Амбросоли, Мауро. Тхе Wилд анд тхе Соwн: Ботанy анд Агрицултуре ин Wестерн Еуропе, 1350–1850 (Цамбридге Университy Пресс, 1997)
• Брасслеy, Паул, Yвес Сегерс, анд Леен Ван Молле, едс. Wар, Агрицултуре, анд Фоод: Рурал Еуропе фром тхе 1930с то тхе 1950с (Роутледге, 2012)
• Броwн, Јонатхан. Агрицултуре ин Енгланд: А Сурвеy оф Фарминг, 1870–1947 (Манцхестер Университy Пресс, 1987)
• Цларк, Грегорy (2007). „Тхе лонг марцх оф хисторy: Фарм wагес, популатион, анд ецономиц гроwтх, Енгланд 1209–1869” (ПДФ). Ецономиц Хисторy Ревиеw. 60 (1): 97—135. С2ЦИД 154325999. дои:10.1111/ј.1468-0289.2006.00358.x. 
• Довринг, Фолке, ед. Ланд анд лабор ин Еуропе ин тхе тwентиетх центурy: а цомпаративе сурвеy оф рецент аграриан хисторy (Спрингер, 1965)
• Грас, Норман. А хисторy оф агрицултуре ин Еуропе анд Америца (Црофтс, 1925)
• Харвеy, Нигел. Тхе Индустриал Арцхаеологy оф Фарминг ин Енгланд анд Wалес (ХарперЦоллинс, 1980)
• Хоффман, Пхилип Т. Гроwтх ин а Традитионал Социетy: Тхе Френцх Цоунтрyсиде, 1450–1815 (Принцетон Университy Пресс, 1996)
• Хоyле, Рицхард W. (2013). Тхе Фармер ин Енгланд, 1650–1980. Таyлор & Францис. ИСБН 9781138272255. 
• Куссмаул, Анн. А Генерал Виеw оф тхе Рурал Ецономy оф Енгланд, 1538–1840 (Цамбридге Университy Пресс, 1990)
• Лангдон, Јохн. Хорсес, Оxен анд Тецхнологицал Инноватион: Тхе Усе оф Драугхт Анималс ин Енглисх Фарминг фром 1066 то 1500 (Цамбридге Университy Пресс, 1986)
• МцНеилл, Wиллиам Х. (1948). „Тхе Интродуцтион оф тхе Потато инто Иреланд”. Јоурнал оф Модерн Хисторy. 21 (3): 218—221. ЈСТОР 1876068. С2ЦИД 145099646. дои:10.1086/237272. 
• Моон, Давид. Тхе Плоугх тхат Броке тхе Степпес: Агрицултуре анд Енвиронмент он Руссиа'с Грассландс, 1700–1914 (Оxфорд Университy Пресс, 2014)
• Слицхер ван Батх, Б.Х. Тхе аграриан хисторy оф Wестерн Еуропе, АД 500–1850 (Едwард Арнолд, репринт, 1963)
• Тхирск, Јоан, ет ал. Тхе Аграриан Хисторy оф Енгланд анд Wалес (Цамбридге Университy Пресс, 8 волс., 1978)
• Wиллиамсон, Том. Трансформатион оф Рурал Енгланд: Фарминг анд тхе Ландсцапе 1700–1870 (Ливерпоол Университy Пресс, 2002)
• Зwеинигер-Баргиелоwска, Ина, Рацхел Дуффетт, анд Алаин Дроуард, едс. Фоод анд wар ин тwентиетх центурy Еуропе (Асхгате, 2011)

Северна Америка

• Цоцхране, Wиллард W. Тхе Девелопмент оф Америцан Агрицултуре: А Хисторицал Аналyсис (Университy оф Миннесота П, 1993)
• Фите, Гилберт C. (1983). „Америцан Фармерс: Тхе Неw Миноритy”. Анналс оф Иоwа. 46 (7): 553—555. дои:10.17077/0003-4827.8923. 
• Грас, Норман. А хисторy оф агрицултуре ин Еуропе анд Америца, (Ф.С. Црофтс, 1925)
• Граy, L.C. Хисторy оф агрицултуре ин тхе соутхерн Унитед Статес то 1860 (П. Смитх, 1933) Волуме I онлине; Волуме 2
• Харт, Јохн Фрасер. Тхе Цхангинг Сцале оф Америцан Агрицултуре. (Университy оф Виргиниа Пресс, 2004)
• Хурт, Р. Доуглас. Америцан Агрицултуре: А Бриеф Хисторy (Пурдуе Университy Пресс, 2002)
• Мундлак, Yаир (2005). „Ецономиц Гроwтх: Лессонс фром Тwо Центуриес оф Америцан Агрицултуре”. Јоурнал оф Ецономиц Литературе. 43 (4): 989—1024. дои:10.1257/002205105775362005. 
• О'Сулливан, Робин. Америцан Органиц: А Цултурал Хисторy оф Фарминг, Гарденинг, Схоппинг, анд Еатинг (Университy Пресс оф Кансас, 2015)
• Расмуссен, Wаyне D., ед. Реадингс ин тхе хисторy оф Америцан агрицултуре (Университy оф Иллиноис Пресс, 1960)
• Роберт, Јосепх C. Тхе сторy оф тобаццо ин Америца (Университy оф Нортх Царолина Пресс, 1949)
• Русселл, Хоwард. А Лонг Дееп Фурроw: Тхрее Центуриес оф Фарминг Ин Неw Енгланд (УП оф Неw Енгланд, 1981)
• Русселл, Петер А. Хоw Агрицултуре Маде Цанада: Фарминг ин тхе Нинетеентх Центурy (МцГилл-Qуеен'с УП, 2012)
• Сцхафер, Јосепх. Тхе социал хисторy оф Америцан агрицултуре (Да Цапо, 1970 [1936])
• Сцхлебецкер Јохн Т. Wхеребy wе тхриве: А хисторy оф Америцан фарминг, 1607–1972 (Иоwа Стате Университy Пресс, 1972)
• Wееден, Wиллиам Бабцоцк. Wееден, Wиллиам Бабцоцк (1891). Ецономиц анд Социал Хисторy оф Неw Енгланд, 1620-1789. . Ецономиц анд Социал Хисторy оф Неw Енгланд, 1620–1789 (Хоугхтон, Миффлин, 1891)

Спољашње везе

• Early Agricultural Remnants and Technical Heritage is a multidisciplinary project investigating the development of non-industrial agricultural techniques, with a focus on Europe.
• Tracing the Evolution of Organic/Sustainable Agriculture Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010) A Selected and Annotated Bibliography. Alternative Farming Systems Information Center, National Agricultural Library.
• "The Core Historical Literature of Agriculture" from Cornell University Library