Историја пољопривреде

Пољопривреда се први пут развила пре више од 10.000 година и од времена првих култура прошла кроз значајан развој.[2][3] Докази сугеришу како се у Плодном полумесецу на Блиском истоку први пут сејале и желе биљке које су пре тога биле прикупљане у дивљини.[4] Верује се да су се сличне технике независно развиле и у северној и јужној Кини, афричком Сахелу, Новој Гвинеји те Америкама.[5] Пољопривредне технике као наводњавање, плодоред, ђубриво и пестициди су се давно развиле, али су тек у посљедња два века забележиле значајан напредак. Хабер-Бошова метода за синтезу амонијум нитрата[6][7][8], омогућила је да се приноси различитих пољопривредних култура премаше дотадашња ограничења.

Орање користећи рогату стоку и јарам у древном Египту. Слика из гробнице Сенедјема, ц. 1200. п. н. е.[1]

У 20. веку је пољопривреду карактерисала повећана продуктивност, замена људског рада са синтетичким ђубривом и пестицидима, селективан узгој и механизација. Развој пољопривреде у најновијем добу је, везан уз политичка питања као што су загађење вода, биогорива, генетски модификовани организми, царинске тарифе и пољопривредне субвенције. У последње време се у развијеним земљама Запада бележи се све снажнији покрет за одбацивање механизоване пољопривреде те „повратак природи” у облику органске пољопривреде.

Први сточари

уреди
Пастир у опаклији окренутој за кишовито време

Први сточари су припитомљавали дивље животиње, држали их у крдима и користили за месо, млеко, кожу и вуну.[9][10] За разлику од њих, номадски сточари непрестано премештају своје животиње у потрази за новим пашњацима.

Неолитска револуција

Након млађег каменог доба, око 8000. п. н. е. у неолиту су људи у западној Азији почели узгајати усеве. На тај начин могло се прехранити знатно више људи него ловом и скупљањем плодова.

Наводњавање

Древним ратарима је за узгој усева била потребна вода. Реке и системи вештачки канала имали су пресудну улогу у древним агрикултурним цивилизацијама Египта, долине Инда и Кине.

Три пољопривредне револуције

уреди
  • Прва пољопривредна револуција: представља почетак обраде тла, с првом обрадом тла и почецима билиногојства почиње смишљено уношење „поремећаја” у природни систем.
  • Друга пољопривредна револуција: представља раздобље кориштења лемешног плуга и увођење плодореда, сматра се до данас јединим уравнотеженим раздобљем у развитку светске пољопривреде.
  • Трећа пољоприведна револуција (хемијска): темељи се на научно провереним захватима узгоја биља и стоке, користи се велика количина различитих хемијских средстава; минимално је суделовање људске радне снаге.

Аграрна револуција

уреди

Од 1750. низ великих промена најавио је еру модерне пољопривреде. Кључне новине су биле узгој на велико, интезиван узгој животиња и побољшање пољопривредних техника као што је четверогодишња измена културе, а све су се најпре почеле примењивати у Британији.

Селективан узгој

уреди
 
Коза

Роберт Бејквел (1725—1795), пети војвода од Бедфорда (1765—1802), те остали британски узгајивачи током аграрне револуције на својим су фармама и газдинствима примењивали селективан узгој да би развили веће и здравије животиње, на пример говеда, козе, овце и ћурке, с већим приносом меса и млека. Каснији су узгајивачи користили тај исти ситем код узгоја животиња за одређене намене. На пример, бик Camargue узгајао се само за борбе.

Измена културе

уреди

Током аграрне револуције пољоприведници су открили да ако на парцели из године у годину измењују културе као што су репа, детелина, јечам и пшеница, неће морати земљу остављати на угару. Коренасте културе, као што је репа, обогаћују тло па тако и квалитет следеће бербе.

Средњи век

уреди

Земљорадници у средњевековној Европи делили су земљиште око села у три поља. Свака је породица у сваком пољу имала њиву од 12 хектара. Сви су се прдржавали истог трогодишњег циклуса обраде земље: сваке године једно је поље било на угару (одмарало се) како би се обновиле храњиве материје у тлу, а на преостала два узгајао се јечам, зоб, раж или пшеницу.

Ограђено тло

уреди

Од почетка 16. века енглески земљопоседници почели су да заједничко земљиште ограђују оградама, рововима или живицама и да га претварају у приватно власништво. Тако је кооперативна средњевековна обрада земље прерасла у састав приватног власништва, а земљовласници су доносили све одлуке о томе што ће узгајати.

Чарлс Турнип Тауншенд

уреди

Један од претеча аграрне револуције, виконт Тауншенд (1674—1738) напустио је сјајну политичку каријеру и посветио се пољопривреди. Популарисао је четверогодишњу измену усева и међу првима је почео да као ђубриво користити смешу глине и кречнјака. Унапредио је узгој репе, као крмива којим се стока хранила током зиме и по том је добио надимак „Турнип” (Репа).

Зелена револуција

уреди
 
Рижа

Током 1960-их догодила се зелена револуција. Изумљене су многе високородне врсте ради повећења производње пшенице и риже, посебно у густо насељеним земљама као што су Индија и Кина. Критичари су тврдили да такав процес уништава околину због прекомерне употребе вештачки ђубрива и коцентровања на само неколико врста. У новије време пољоприведници поново откривају традиционалне методе узгоја и кориштења органских ђубрива и пестицида.

Нове пољопривредне машине

уреди

Машине као што је вршалица, коју је 1786. конструирао шкотски изумитељ Ендру Микл олакшали су укупан рад и повећели продуктивност. Вршалице, које су одвајале зрно од сламе, постале су делотворније након 1850. кад су радници на фармама прикључили парне машине, који су их покретали.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо: Мy Галлерy”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 05. 06. 2007.  Усхабти оф Сеннедјем фром Тхе Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо
  2. ^ Хиллман, Г.C. (1996) "Лате Плеистоцене цхангес ин wилд плант-фоодс аваилабле то хунтер-гатхерерс оф тхе нортхерн Фертиле Цресцент: Поссибле прелудес то цереал цултиватион". Ин D.Р. Харрис (ед.) Тхе Оригинс анд Спреад оф Агрицултуре анд Пасторалисм ин Еурасиа, УЦЛ Боокс, Лондон, пп. 159–203; Сато, Y. (2003) "Оригин оф рице цултиватион ин тхе Yангтзе Ривер басин". Ин Y. Yасуда (ед.) Тхе Оригинс оф Поттерy анд Агрицултуре, Роли Боокс, Неw Делхи, п. 196
  3. ^ Герритсен, Р. (2008). Аустралиа анд тхе Оригинс оф Агрицултуре. Арцхаеопресс. стр. 29—30. 
  4. ^ „Тхе Девелопмент оф Агрицултуре”. Натионал Геограпхиц. 2016. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 15. 06. 2016. 
  5. ^ Ларсон, Г.; Пиперно, D.Р.; Аллабy, Р.Г.; Пуругганан, M.D.; Андерссон, L.; Арроyо-Калин, M.; Бартон, L.; Цлимер Вигуеира, C.; Денхам, Т.; Добнеy, К.; Доуст, А.Н.; Гептс, П.; Гилберт, M.Т.П.; Гремиллион, К.Ј.; Луцас, L.; Лукенс, L.; Марсхалл, Ф.Б.; Олсен, К.M.; Пирес, Ј.C.; Рицхерсон, П.Ј.; Рубио Де Цасас, Р.; Сањур, О.I.; Тхомас, M.Г.; Фуллер, D.Q. (2014). „Цуррент перспецтивес анд тхе футуре оф доместицатион студиес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 111 (17): 6139—6146. Бибцоде:2014ПНАС..111.6139Л. ПМЦ 4035915 . ПМИД 24757054. дои:10.1073/пнас.1323964111 . 
  6. ^ Енрицхинг тхе Еартх: Фритз Хабер, Царл Босцх, анд тхе Трансформатион оф Wорлд Фоод Продуцтион бy Вацлав Смил. . 2001. ИСБН 978-0-262-19449-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Хагер, Тхомас (2008). Тхе Алцхемy оф Аир. Хармонy Боокс, Неw Yорк. ИСБН 978-0-307-35178-4. 
  8. ^ Фертилизер Индустрy: Процессес, Поллутион Цонтрол анд Енергy Цонсерватион бy Марсхалл Ситтиг Ноyес Дата Цорп., Н.Ј. . 1979. ИСБН 978-0-8155-0734-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  9. ^ Ларсон, Грегер; Добнеy, Кеитх; Албарелла, Умберто; Фанг, Меиyинг; Матисоо-Смитх, Елизабетх; Робинс, Јудитх; Лоwден, Стеwарт; Финлаyсон, Хеатхер; Бранд, Тина (11. 03. 2005). „Wорлдwиде Пхyлогеограпхy оф Wилд Боар Ревеалс Мултипле Центерс оф Пиг Доместицатион”. Сциенце. 307 (5715): 1618—1621. Бибцоде:2005Сци...307.1618Л. ПМИД 15761152. С2ЦИД 39923483. дои:10.1126/сциенце.1106927. 
  10. ^ Ларсон, Грегер; Албарелла, Умберто; Добнеy, Кеитх; Роwлеy-Цонwy, Петер; Сцхиблер, Јöрг; Трессет, Анне; Вигне, Јеан-Денис; Едwардс, Цеиридwен Ј.; Сцхлумбаум, Ангела (25. 09. 2007). „Анциент ДНА, пиг доместицатион, анд тхе спреад оф тхе Неолитхиц инто Еуропе”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 104 (39): 15276—15281. Бибцоде:2007ПНАС..10415276Л. ПМЦ 1976408 . ПМИД 17855556. дои:10.1073/пнас.0703411104 . 

Литература

уреди

Прегледи

уреди

Premoderna poljoprireda

уреди
  • Bakels, C.C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (Springer, 2009)
  • Barker, Graeme, and Candice Goucher, eds. The Cambridge World History: Volume 2, A World with Agriculture, 12000 BCE–500 CE. (Cambridge University Press, 2015)
  • Bowman, Alan K. and Rogan, Eugene, eds. Agriculture in Egypt: From Pharaonic to Modern Times (Oxford University Press, 1999)
  • Cohen, M.N. The Food Crisis in Prehistory: Overpopulation and the Origins of Agriculture (Yale University Press, 1977)
  • Crummey, Donald and Stewart, C.C., eds. Modes of Production in Africa: The Precolonial Era (Sagem 1981)
  • Diamond, Jared (1997). Guns, Germs, and Steel. W.W. Norton. 
  • Duncan-Jones, Richard (1982). Economy of the Roman Empire. Cambridge University Press. 
  • Habib, Irfan. Agrarian System of Mughal India (Oxford University Press, 3rd ed. 2013)
  • Harris, D.R., ed. The Origins and Spread of Agriculture and Pastoralism in Eurasia, (Routledge, 1996)
  • Isager, Signe and Jens Erik Skydsgaard (1995). Ancient Greek Agriculture: An Introduction. Routledge. 
  • Lee, Mabel Ping-hua (1921). The Economic History of China: With Special Reference to Agriculture. Columbia University. 
  • Murray, Jacqueline (1970). The First European Agriculture. Edinburgh University Press. 
  • Oka, H-I (2012). Origin of Cultivated Rice. Elsevier. 
  • Price, T.D. and A. Gebauer, eds. Last Hunters – First Farmers: New Perspectives on the Prehistoric Transition to Agriculture (1995)
  • Srivastava, Vinod Chandra, ed. History of Agriculture in India (5 vols., 2014). From 2000 BC to present.
  • Stevens, C.E. "Agriculture and Rural Life in the Later Roman Empire" in Cambridge Economic History of Europe, Vol. I, The Agrarian Life of the Middle Ages (Cambridge University Press, 1971)
  • Teall, John L. (1959). „The grain supply of the Byzantine Empire, 330–1025”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 87—139. JSTOR 1291130. doi:10.2307/1291130. 
  • Yasuda, Y., ed. The Origins of Pottery and Agriculture (SAB, 2003)

Moderna poljoprireda

уреди
  • Ambrosoli, Mauro (1997). The Wild and the Sown: Botany and Agriculture in Western Europe, 1350–1850. Cambridge University Press. 
  • Brassley, Paul, Yves Segers, and Leen Van Molle, eds (2012). War, Agriculture, and Food: Rural Europe from the 1930s to the 1950s. Routledge. 
  • Brown, Jonathan (1987). Agriculture in England: A Survey of Farming, 1870–1947. Manchester University Press. 
  • Clark, Gregory (2007). „The long march of history: Farm wages, population, and economic growth, England 1209–1869” (PDF). Economic History Review. 60 (1): 97—135. S2CID 154325999. doi:10.1111/j.1468-0289.2006.00358.x. 
  • Dovring, Folke, ed (1965). Land and labor in Europe in the twentieth century: a comparative survey of recent agrarian history. Springer. 
  • Gras, Norman (1925). A history of agriculture in Europe and America. Crofts.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  • Harvey, Nigel (1980). The Industrial Archaeology of Farming in England and Wales. HarperCollins. 
  • Hoffman, Philip T (1996). Growth in a Traditional Society: The French Countryside, 1450–1815. Princeton University Press. 
  • Hoyle, Richard W. (2013). The Farmer in England, 1650–1980. Taylor & Francis. ISBN 9781138272255. 
  • Kussmaul, Ann (1990). A General View of the Rural Economy of England, 1538–1840. Cambridge University Press. 
  • Langdon, John (1986). Horses, Oxen and Technological Innovation: The Use of Draught Animals in English Farming from 1066 to 1500. Cambridge University Press. 
  • McNeill, William H. (1948). „The Introduction of the Potato into Ireland”. Journal of Modern History. 21 (3): 218—221. JSTOR 1876068. S2CID 145099646. doi:10.1086/237272. 
  • Moon, David. The Plough that Broke the Steppes: Agriculture and Environment on Russia's Grasslands, 1700–1914 (Oxford University Press, 2014)
  • Slicher van Bath, B.H. The agrarian history of Western Europe, AD 500–1850 (Edward Arnold, reprint, 1963)
  • Thirsk, Joan, et al. The Agrarian History of England and Wales (Cambridge University Press, 8 vols., 1978)
  • Williamson, Tom (2002). Transformation of Rural England: Farming and the Landscape 1700–1870. Liverpool University Press. 
  • Zweiniger-Bargielowska, Ina, Rachel Duffett, and Alain Drouard, eds (2011). Food and war in twentieth century Europe. Ashgate. 

Severna Amerika

уреди

Spoljašnje veze

уреди