Италијански фудбалски скандал 2006.

Италијански фудбалски скандал из 2006. (у Италији, као и у светским медијима познат као Цалциополи) је скандал у највећим италијанским лигама Серији А и Серији Б. Скандал је у мају 2006. године открила италијанска полиција, а укључивао је тадашњи шампионски тим Јувентус, као и друге велике тимове Милан, Фиорентину, Лацио и Ређину након што је веци број телефонских позива прислушкиван. Откривена је велика мрежа намештања утакмица у тим лигама, све уз помоћ судија. Јувентус је тада био шампион, а тимови су оптужени да су намештали утакмице бирајући себи одговарајуће судије.

Корени скандала

Скандал је први пут дошао под светло јавности након истраге тужитеља против италијанске фудбалске агенције ГЕА Wорлд. Записи снимљених телефонских разговора обављених у новинама су упућивали на то да су током сезоне 2004/05, Јувентусови директори Лучано Мођи и Антонио Ђираудо разговарали са више италијанских фудбалских званичника како би утицали на постављање судија.

Само име "Цалциополи" случају су дали новинари као ироничну реакцију на "Тангентополи", случај подмиċивања који је био у жижи италијанске јавности током 90-их година 20. века.

Цалциополи је такође познат и као Моггиополи (по Лучану Мођију), или као Калчогејт, по узору на Вотергејт, иако се ови термини ретко користе.

Казне

Дана 4. јула 2006. године, тужилац Италијанске Фудбалске Федерације, Стефано Палаци, тражио је да сва четири клуба која су била у центру скандала напусте Серију А, највиши ранг италијанског фудбала. Палаци је тражио да Јувентус буде избачен барем до Серије Ц1 (дао је изјаву да Јувентус треба да учествује у такмичењу нижем од Серије Б), а Фиорентина и Лацио бар до Серије Б. Такође је тражио да се тимовима одузму бодови (Јувентусу 6 бодова, Милану три бода, а Фиорентини и Лацију по 15).

Такође је тражио да се Јувентусу одузму титуле из 2005. и 2006. године што је и учињено с тим да је сезона 2004/05. поништена па никоме није додељена титула првака док је првак за сезону 2005/06. постао Интер који је претходно ту сезону завршио на трећем месту.

Што се тиче Ређине, тужилац је тражио да Ређина буде избачена у Серију Б са 15 бодова казне. Клуб је кажњен финансијски, као и са 15 бодова казне, али нису избачени у нижи ранг. I председник Ређине Пасквале "Лило" Фоти је кажњен новчано, уз забрану бављења фудбалом у следеċе две и по године.

Тим	Избацивање			Одузимање бодова (Сезона 2006-07)			Друге казне
	Првостепена одлука	Резултат жалбе	Коначна казна	Првостепена одлука	Резултат жалбе	Коначна казна	Првостепена одлука	Коначна казна
Милан	Нема казне	Нема казне	Нема казне	Одузимање 15 бодова	Одузимање 8 бодова	Одузимање 8 бодова	• Одузето 44 бода за сезону 2005/06 Избацивање из Лиге првака за сезону 2006/07	• Одузето 30 бодова за сезону 2005/06 Једна домаћа утакмица без публике.
Фиорентина	Избацивање у Серију Б	Нема казне	Нема казне	Одузимање 12 бодова (Серија Б)	Одузимање 19 бодова (Серија А)	Одузимање 15 бодова (Серија А)	• Избацивање из Лиге првака за сезону 2006/07	• Избацивање из Лиге првака за сезону 2006/07 Две домаће утакмице без публике.
Јувентус	Избацивање у Серију Ц1	Избацивање у Серију Б	Избацивање у Серију Б	Одузимање 30 бодова	Одузимање 17 бодова	Одузимање 9 бодова	• £31,000,000 казне Председник клуба кажњен са £200,000	• Одузете титуле из 2005. и 2006. године Избацивање из Лиге првака за сезону 2006/07 Три домаће утакмице без публике Избачени у Серију Б.
Лацио	Избацивање у Серију Б	Нема казне	Нема казне	Одузимање 7 бодова (Серија Б)	Одузимање 11 бодова (Серија А)	Одузимање 3 бода (Серија А)	• Избацивање из Купа УЕФА за сезону 2006/07	• Избацивање из Купа УЕФА за сезону 2006/07 Две домаће утакмице без публике
Ређина	Нема казне	Нема казне	Нема казне	Одузимање 15 бодова	Нема резултата жалбе	Одузимање 11 бодова	Нема резултата жалбе	• 68.000 £ казне Председник клуба Пасквале Фоти кажњен са 20.000 £ и забрана бављења фудбалом 2,5 године

Последице

Јувентус је избачен из Серие А, али су успели да се врате у највеċи ранг италијанског фудбала у сезони 2007/08. Својим трофејима додали су и трофеј освајача Серије Б. Три клуба која су остала у Серији А су имали тешку сезону 2006/07, посебно Фиорентина, која је сезону почела са заостатком од 15 бодова. Ипак, Фиорентина је сезону завршила на 6. позицији што им је донело учествовање у купу УЕФА у сезони 2007/08.

Избацивање у Серију Б за Јувентус је значило одлазак многих важних играца као што су били Фабио Канаваро, Емерсон Фереира, Ђанлука Замброта, Патрик Вијера, Адријан Муту, Лилијан Тирам и Златан Ибрахимовић, а отишао је и трофејни тренер Фабио Капело.

Даљи развој

У априлу 2007, италијански дневни лист Ла Репубблица открио је неке нове детаље о афери Цалциополи, јер су тужиоци у Напуљу могли сазнати низ телефонских позива преко страних СИМ картица измеду Могги, Бергама, Паиретта и неколико судија. Пошто су разговори били преко страних СИМ картица, италијанска полиција их није могла додирнути, тако да су могли покушати само да се упореде заједно са телефонским бројевима, бројевима и местима. СИМ картице су купљене у продавници у месту Кјасо (Швајцарска). Неке СИМ картице су биле швајцарске и регистроване у породици власника продавнице, док су остале долазили од анонимне особе у Лихтенштајну. Тужиоци су открили и употребу словенских СИМ картица. У тој истрази укључени су Мођи, Паирето, Бергамо, Фабијани (спортски директор Месине), судије Де Сантис, Ракалбуто, Папареста, Пјери, Цасара, Датило, Бертини, Габријеле и помоцник Амбросино. Према овој истрази, Папареста је користио и Швајцарске СИМ картицу за личну употребу и то је помогло тужиоцима да открију овај тајни канал комуникације. Изгледа да је Могги имао пет страних СИМ картица, од којих су два навикла да комуницирају с Бергама и Паиретом, док су други требали користити за комуникацију са судијама и Фабијанијем. Штавише, још једно прислушкивање недавно је открио италијански дневник Ла Стампа. Иако није садржао ништа заиста компромисно, у запису Могги и Марчело Липи (бивши тренер Јувентуса и тренер италијанске репрезентације у то време) оцигледно је вређао Интер-а (Масимо Морати) и тренера (Роберто Манчини), јер је Липи изјавио да Манчини заслужује лекцију, док је Мођи одговорио да ċе Манчини имати такву лекцију.

Веб страница Ла Репубблица је 26. априла 2007. године објавила око две стотине аудио фајлова прислушкивања, неке објављене годину дана раније у писаној форми, а неке никада нису ни објављене. То је омогуцило читаоцима да перципирају тонове и облике разговора.

Милан, који је првобитно због скандала избачен из лиге шампиона за сезону 2006/07., након ублажавања казне освојио је то такмичење 23. маја 2007. године тријумфом у финалу над енглеским Ливерпулом од 2:1.

Дана 17. јуна 2007. на италијанској емисији Qуи студио а вои стадио, популарној фудбалској емисији коју је емитовала локална ТВ Телеломбардија са седиштем у Милану, Бергамо је признао да је Мођи уствари давао две швајцарске СИМ картице Паирету, а Паирето је дао једну од тих СИМ картица њему. Бергамо је изјавио да је, под сумњом да је примљен, користио ту СИМ картицу само да комуницира са Паиретом и да након исцрпљивања кредита више није користио СИМ картицу.

У јуну 2008. године, Јувентус је кажњен новчаним казнама у износу од 300.000 € у три рате. Месина је кажњена са 60.000 €.

Током суђења Цалциополи у Напуљу, правни тим Луциано Могги објавио је прислушкивање које показује да су и Милан и Интер били укључени у скандал у Серији А током 2004. и 2005. године. Таква прислушкивања укључивала су потпредседника Милана Адриана Галлианија, власника Интера Массимо Моратти, тадашњи председник Интера Ђачинто Факети и бивши судијски означивачи Паоло Бергамо и Пиерлуиги Паиретто, као и многи други италијански клубови који раније нису поменути у скандалу.

ФИГЦ је 15. јуна 2011. године најавио да це бившим режисерима Јувентуса Луциано Могги и Антонио Гираудо забранити доживотно било коју улогу везану за фудбал у Италији. Међутим, одлука је навела да у оквиру Члана 6. (О намештању и покушајима намештања утакмица) прекршаја није било у тим пресетнутим позивима, а сезона је била фер и поштена. Штавише, нису пронађени никакви захтеви за конкретне судије, никакве захтеве за услуге и разговоре између директора Јувентуса и самих судија.

У јулу 2011, главни истражитељ ФИГЦ-а Стефано Палаззи наводи у свом извештају да су, поред Луциана Могги, следеċи клупски званицници прекршили и Кодекс о спортској правди тако што су ступили у контакт са судијским именима илегалним начинима.

Члан 1: Цампеделли (Цхиево), Целлино (Цаглиари), Цорси (Емполи), Фосцхи (Палермо), Фоти (Реггина), Гаспарин (Виценза), Говернато (Бресциа), Меани (Милан), Моратти (Интер), Спаллетти (Удинесе). Члан 6: Фаццхетти (Интер), Меани (Милан), Спинелли (Ливорно). Према налазима Палаззија, клубови које су представљали горе наведене људе морали су бити кажњени током суђења Цалциополи, али ниједан суд није могао потврдити ове наводе пошто су све чињенице покривене статутом ограничења. Што се тиче Палаззијевог извештаја, Гианцарло Абате, тадашњи председник ФИГЦ-а, изјавио је да није било правног основа за повлачење наслова из Интера. Медутим, он је такође наговестио да Интер треба да преда 2006 Серие А сцудетто до ривала Јувентуса на основу етике.

Дана 8. новембра 2011. године суд у Напуљу је издао први закључак о кривичном поступку против Луциана Могги и других укључених фудбалских личности, осуђујући га на затвор у трајању од пет година и четири месеца. Ова осуда следи бивше директорице Јувентуса Гираудоа (три године) и других у огранку истог судског предмета.

У децембру 2013. године Могги је изречена казна од две године и четири месеца због проглашења кривице за заверу за извршење кривичног дела, али ранија оптужба за спортску превару донела је статут ограничења.

Дана 23. марта 2015. године, у својој коначној резолуцији, Врховни суд је пресудио да је Могги ослобођен "неких појединачних оптужби за спортску превару, али не и да буде 'промотер кривичне завере', која је кулминирала у Цалциополи-у. Ипак, преостале оптужбе за Могги-ја су отказане без новог суђења услед застаривања. Жалбе власника Фиорентине Андреа и Диего Делла Валле и председник Лазиа Цлаудио Лотито против својих казни такође су одбачене на исту основу - њихови предмети су такође положили статут ограничења. Суд је прихватио захтев тужиоца да обрише оптужбе против бивших судија Паола Бертинија, Антона Даттила и Геннаро Маззеи, али је одбио жалбе за Массимо Де Сантис и Савалторе Рацабулто. Убрзо након одлуке суда, председник ФИГЦ-а Царло Тавеццхио је у интервјуу АНСА приметио да "док се мотивација може оцекивати, реценица потврђује тезу тужилаштва" и да су "злочини били стварни, а и кривична завера". Као одговор на правоснажну пресуду, Могги је тврдио да је само пустио судове с куке, а не он, па је зато обећао да се окрене Европском суду у нади да ċе његову забрану укинути.

Дана 9. септембра 2015. године, Врховни суд је објавио документ од 150 страница који објашњава своју коначну одлуку о предмету. Упркос томе што су Моггиеве преостале оптужбе отказане без новог суђења услед застаривања, суд је јасно ставио до знања да је Моггиова неовлаштена активност имала значајну штету италијанском фудбалу, не само у спорту, веċ и у економском смислу. У документу суд је потврдио да је Могги активно учествовао у спортској превари која је имала за циљ Јувентус и повеċање своје личне користи. У документу је такође наведено да је Могги имао "неоправдану и прекомерну моћ у оквиру италијанског фудбала", којим је вршио утицај над судијама, другим званичницима клуба и медијима, чиме је створио "незаконит систем за утврђивање утакмица првенства 2004/05 (а не само оне)".