Википедија

Ким Монзо

Жоаким Монзо и Гомез, познат као Ким Монзо[1] (Барселона, 24. март 1952) је каталонски писац, аутор романа, кратких прича и чланака. Писао је највише на каталонском језику. Његова дела преведена су на више од 25 језика. Такође, бави се и превођењем.

Kim Monzo
Kim Monzo
Лични подаци
Пуно имеKim Monzo
Датум рођења(1952-03-24)24. март 1952. (72 год.)
Место рођењаBarselona, Španija
Потпис
Званични веб-сајт
www.monzo.info

Биографија

уреди

Рођен је у андалузијско-каталонској породици. Одмалена га је интересовало читање. Студирао је графички дизајн у школи Масана[2] у Барселони. Његови професионални уметнички почеци у графичкој уметности били су у компанијама као што је Хари Валкер, компанија опреме за аутомобиле. Касније се бавио и телевизијским сценаријем. Седамдесетих година 20. века улази у свет новинарства, као сарадник-ратни дописник и колумниста у периодичној штампи. У сарадњи са Албертом Абрилом[3], писао је извештаје о Вијетнаму, Камбоџи, Северној Ирској и Источној Африци за барселонске новине Теле/еXпрес. Тренутно живи у Мадриду и редован је уредник дневних новина Ла Вангуардиа[4].

Монзо има вишеструке тикове као резултат Туретовог синдрома[5], као и опсесивно-компулзивног поремећаја.

Књижевно стваралаштво

уреди

Као писац први пут се појављује са романом L'удол дел грисо[6] 1976. године. Касније је са издавачком кућом Qуадернс Црема[7] објавио друге збирке прича, као што су Уф, ва дир елл[8] (1978), Оливетти, Моулинеx, Цхаффотеауx ет Маурy[9] (1980), Л’илла де Маианс[10] (1985), Ел перqуè де тот плегат[11] (1993) и Гуадалајара[12] (1996) које су сакупљене у књизи Вуитанта-сис цонтес[13] (1999) које су 2000. године добиле награду Златно писмо[14] и Националну награду каталонске књижевности[15]. Такође, написао је и три компилације: Ел миллор делс монс[16] (2001), Трес Надалс[17] (2003) и Мил цретинс[18] (2007). Осамдесетих година, упоредо са писањем прича, Монзо је објавио десетине чланака и два романа: Бензина[19] (1983) и Ла магнитуд де ла трагèдиа[20] (1989).

Од средине осамдесетих година био је сарадник Радија Каталоније[21], ТВ3[22] и РАЦ1[23]. Преводио је Трумана Капотеа, Ј. D. Салингера, Реја Бредберија, Томаса Хардија, Харвеја Фајерстајна, Ернеста Хемингвеја, Џона Барта, Роалда Дала, Мери Шели, Хавијера Томеа, Артура Милера, Ерика Богосијана, етц. Са Куком Каналс написао је дијалоге за филм Јамóн, јамóн режисера Бигаса Луне. Такође, написао је драмску представу за позориште Ел танго де Дон Јоан[24], са Жеромеом Саваријем. Написао је и колумне мишљења за неколико новина: Диари де Барцелона[25], Авуи[26], Ел Периóдицо де Цаталунyа[27], Ел Цоррео Цаталáн[28] и Ел Паíс[29].

Током своје каријере добио је неколико награда, укључујући и награду Преми Пруденци Бертрана де новел·ла[30] за роман L'удол дел грисо ал цаире де лес цлавегуерес 1976. године, награду Преми Црíтица Серра д'Ор за нарацију 1981. године, а 1981. и 1994. године за Оливетти, Моулинеx, Цхаффотеауx ет Маурy, Л’илла де Маианс и Ел перqуè де тот плегат, а 1997. године за Гуадалајара. Добио је награду Преми де Новел·ла Ел Темпс[31] 1989. године, за роман Ла магнитуд де ла трагèдиа, награду Преми Циутат де Барцелона[32] за Ел перqуè де тот плегат 1993. године, награду Преми Ллетра д'Ор и награду Преми Национал де Литература 2000. године за збирку прича Вуитанта-сис цонтес, као и награду Преми Мариа Àнгелс Англада 2008. године за књигу Мил цретинс.

На његово стваралаштво утицали су амерички писци Роберт Кувер[33], Џон Барт и Доналд Бартелме[34], као и јужноамерички авангардисти Гиљермо Кабрера Инфанте[35], Хулио Кортасар и Адолфо Биој Касарес[36] и, посебно у његовим првим текстовима, примећује се теоретски допринос Ремона Кеноа[37]

Збирке чланака

уреди

Новински чланци Монзоа прикупљени су у књигама које укључују и неке приче објављене у штампи.

  • Но плантарé цап арбре је дело из 1994. године које обједињује чланке и неке приче објављене у новинама Авуи и Ел Периóдицо де Цаталунyа 1991, 1992. и 1993. године.
  • Дел тот индефенс давант делс хостилс империс алиенíгенес је дело из 1998. године који обједињује чланке и неке приче објављене у новинама Авуи, Ел Периóдицо де Цаталунyа и Ла Вангуардиа од 1993. до 1997. године.
  • Тот éс ментида је дело из 2000. године који обједињује стотину чланака и неколико прича које су се појавиле у новинама Ла Вангуардиа 1997, 1998. и 1999. године.
  • Ел тема дел тема је дело из 2003. године које обједињује чланке и неке приче објављене у новинама Ла Вангуардиа 1999, 2000. и 2001. године.
  • Есплендор и глòриа де ла Интернационал Папанатес је дело из 2010. године које укључује 115 чланака и неколико прича које су се појавиле у новинама Ла Вангуардиа 2001, 2002, 2003 и 2004. године.

Године 2007. добио је да напише и изрецитује наступни говор на Сајму књига у Франкфурту на ком је тема била каталонска култура. Монзо је то прихватио и, за ту прилику, дизајнирао је дисертацију у облику приче која се потпуно разликовала од традиционалних дискурса.

Од децембра 2009. до априла 2010. године, на изложби Артс Санта Мòница де Барцелона[38], одржана је ретроспективна изложба о његовом животу и раду под називом „Монзо".

Године 2018. освојио је награду Преми д'Хонор де лес Ллетрес Цаталанес као признање за своје стваралаштво.

Његове књиге преведене на српски јесу Бензин (кат. Бензина), Узрок свега (кат. Ел перqуè де тот плегат), Свет најбољи од свих (кат. Ел миллор делс монс).

Референце

уреди
  1. ^ „Qуим Монзó | енцицлопèдиа.цат”. www.енцицлопедиа.цат. Приступљено 24. 4. 2019. 
  2. ^ „Есцола Массана. Центре д’Арт и Диссенy.”. www.есцоламассана.цат. Приступљено 24. 4. 2019. 
  3. ^ „Алберт Абрил”. ИМДб. Приступљено 24. 4. 2019. 
  4. ^ „Úлтимас нотициас, ацтуалидад y úлтима хора ен Цаталунyа, Еспаñа y ел мундо”. Ла Вангуардиа. Приступљено 24. 4. 2019. 
  5. ^ „Туретов синдром” (ПДФ). 
  6. ^ „Цатàлег де лес библиотеqуес де ла УБ / Алл Лоцатионс”. цаталег.уб.еду. Приступљено 24. 4. 2019. 
  7. ^ „Иници”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  8. ^ „Уф, ва дир елл”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  9. ^ „Оливетти, Моулинеx, Цхаффотеауx ет Маурy”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  10. ^ „Л'илла де Маианс”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  11. ^ „Ел перqуè де тот плегат”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  12. ^ „Гуадалајара”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  13. ^ „Вуитанта-сис цонтес”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  14. ^ Цаталунyа, Университат Оберта де. „Преми Ллетра д'Ор - ллетрА - Ла литература цаталана а интернет” (на језику: каталонски). 
  15. ^ „: : : : : Премио Национал де Литература де ла Генералитат де Цаталунyа : : : : :”. www.епдлп.цом. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г. Приступљено 24. 4. 2019. 
  16. ^ „Ел миллор делс монс”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  17. ^ „Трес Надалс”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  18. ^ „Мил цретинс”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  19. ^ „Бензина”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  20. ^ „Ла магнитуд де ла трагèдиа”. Qуадернс Црема (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  21. ^ Рàдио, Цаталунyа. „Цаталунyа Рàдио”. ЦЦМА. Приступљено 24. 4. 2019. 
  22. ^ ТВ3. „ТВ3 - Телевисиó де Цаталунyа”. ЦЦМА. Приступљено 24. 4. 2019. 
  23. ^ „РАЦ1 - Úлтимес нотициес, рàдио ен дирецте и подцастс а ла царта”. РАЦ1. Приступљено 24. 4. 2019. 
  24. ^ „Ел Танго де Дон Јоан”. Театре Мусицал (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  25. ^ „Ацтуалидад - Диарио Барцелона”. www.диариобарцелона.цом. Архивирано из оригинала 14. 04. 2019. г. Приступљено 24. 4. 2019. 
  26. ^ „Ел Пунт Авуи”. Ел Пунт Авуи (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  27. ^ Периóдицо, Ел. „Ел Периóдицо - Нотициас y úлтима хора пара генте цомпрометида”. Ел Периóдицо (на језику: шпански). Приступљено 24. 4. 2019. 
  28. ^ „Ел цоррео цаталáн”. Ел цоррео цаталáн. ИССН 9968-9634. 
  29. ^ Паíс, Едиционес Ел. „ЕЛ ПАÍС Едициóн Амéрица”. ЕЛ ПАÍС (на језику: шпански). Приступљено 24. 4. 2019. 
  30. ^ „премис”. Фундациó Пруденци Бертрана (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  31. ^ „Ел Темпс - Сетманари де полíтица и цултура”. Ел Темпс (на језику: Цаталан). Приступљено 24. 4. 2019. 
  32. ^ „ПРЕМИС ЦИУТАТ ДЕ БАРЦЕЛОНА – Ајунтамент де Барцелона” (на језику: каталонски). Приступљено 24. 4. 2019. 
  33. ^ „Роберт Цоовер | Биограпхy, Боокс, & Фацтс”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2019. 
  34. ^ „Доналд Бартхелме | Америцан wритер”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2019. 
  35. ^ „Гуиллермо Цабрера Инфанте | Цубан аутхор”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2019. 
  36. ^ „Адолфо Биоy Цасарес | Аргентине аутхор”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 24. 4. 2019. 
  37. ^ Qуенеау, Раyмонд. Бенезит Дицтионарy оф Артистс. Оxфорд Университy Пресс. 2011. 
  38. ^ „Хоме. Говернмент оф Цаталониа”. артссантамоница.генцат.цат. Приступљено 24. 4. 2019. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kim_Monzo&oldid=27448808”