L-DOPA (L-3,4-дихидроксифенилаланин; ИНН леводопа; тржишна имена: Синемет, Паркопа, Атамет, Сталево, Мадопар, Пролопа, итд.) је природни дијетарни суплемент и психоактивни лек нађен у појединим врстама хране и трава (нпр. Mucuna pruriens). Ово једињење настаје из аминокиселине L-тирозина у телу и мозгу сисара. L-DOPA је прекурзор неуротрансмитера допамина, норепинефрина (норадреналина), и епинефрина (адреналина) колективно познатих као катехоламини. Поред њене природне и есенцијалне биолошке улоге, L-DOPA се такође користи у клиничком третману Паркинсонове болести и допамин-респонсивне дистоније. Кад се користи у фармацеутском контексту, најчешће се именује ИНН (International Nonproprietary Names) дезигнацијом леводопа.[1]

<смалл>Л</смалл>-ДОПА
IUPAC име
(С)-2-амино-3-(3,4-дихyдроxyпхенyл)
пропаноиц ацид
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: Б3
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеорално
Правни статус
Правни статус
  • ОТЦ
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост30%
МетаболизамАроматична L-аминокиселинска декарбоксилаза
Полувреме елиминације0.75–1.5 сата
Излучивањеренално 70–80%
Идентификатори
CAS број59-92-7 ДаY
ATC кодN04BA01 (WHO)
PubChemCID 6047
DrugBankAPRD00309
ChemSpider5824 ДаY
UNII46627O600J ДаY
KEGGD00059 ДаY
ChEMBLCHEMBL1009 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC9H11NO4
Моларна маса197.19 g/mol
  • O=C(O)[C@@H](N)Cc1cc(O)c(O)cc1
  • InChI=1S/C9H11NO4/c10-6(9(13)14)3-5-1-2-7(11)8(12)4-5/h1-2,4,6,11-12H,3,10H2,(H,13,14)/t6-/m0/s1 ДаY
  • Key:WTDRDQBEARUVNC-LURJTMIESA-N ДаY


Биосинтетички путеви за катехоламине и траг амине у људском мозгу[2][3][4]
Грапхиц оф траце амине анд цатецхоламине метаболисм
L-ДОПА
примарни
пут
мање
заступљени
пут
Тхе имаге абове цонтаинс цлицкабле линкс
Код људи, катехоламини и фенетиламинергички траг амини су изведени из аминокиселине L-фенилаланин.

Терапеутска употреба уреди

L-DOPA пролази кроз заштитну крвно-мождану баријеру, за разлику од допамина. Ис тог разлога се L-DOPA користи за повећање допаминске концентрације у лечењу Паркинсонове болести и допамин-респонсивне дистоније. Овај третман је оригинално развио Џорџ Котзиас са сарадницима. Након уласка у централни нервни систем L-DOPA се конвертује у допамин ензимом ароматична L-аминокиселинска декарбоксилаза, такође познатим као DOPA декарбоксилаза (DDC). Пиридоксал фосфат (витамин Б6) је неопходни кофактор у овој реакцији, и повремено се дозира заједно са леводопом, обично у облику пиридоксина.

Поред ЦНС-а, L-DOPA се такође конвертује у допамин у периферном нервном систему. Резултујућа хипердопаминергија је узрок многобројних нуспојава код самосталног дозирања леводопе. Да би се избегле те појаве, стандардна клиничка пракса је да се леводопа користи заједно са периферним инхибитором DOPA декарбоксилазе (DDCI), као што је карбидопа (L-ДОПА и карбидопа комбинације се продају као Лодосин, Синемет, Парцопа, Атамет, Сталево), или бенсеразид (комбинације се називају: Мадопар, Пролопа). Тиме се спречава периферна синтеза допамина. Кодозирање пиридоксина без DDCI убрзава периферну L-DOPA декарбоксилацију у таквој мери да негира ефекте L-DOPA администрације. Овај феномен је својевремено узроковао велику конфузију.

Комбинација: L-DOPA и периферни DDCI, је била истражена као потенцијални третман за синдром немирних ногу, међутим студије нису показале да постоји значајна редукција симптома.[5]

Позната су два типа L-DOPA респонса:

  • Краткотрајни респонс, који је завистан од полу-живота лека
  • Дуготрајни респонс, који зависи од акумулације ефеката током најмање две недеље. Тај респонс је евидентан сам у раној терапији, када неспособност мозга да чува залихе допамина још није брига.

Референце уреди

  1. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 
  2. ^ Броадлеy КЈ (2010). „Тхе васцулар еффецтс оф траце аминес анд ампхетаминес”. Пхармацол. Тхер. 125 (3): 363—375. ПМИД 19948186. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2009.11.005. 
  3. ^ Линдеманн L, Хоенер MC (2005). „А ренаиссанце ин траце аминес инспиред бy а новел ГПЦР фамилy”. Трендс Пхармацол. Сци. 26 (5): 274—281. ПМИД 15860375. дои:10.1016/ј.типс.2005.03.007. 
  4. ^ Wанг X, Ли Ј, Донг Г, Yуе Ј (2014). „Тхе ендогеноус субстратес оф браин ЦYП2Д”. Еур. Ј. Пхармацол. 724: 211—218. ПМИД 24374199. дои:10.1016/ј.ејпхар.2013.12.025. 
  5. ^ „Л-допа фор РЛС”. Бандолиер. 1. 4. 2007. Архивирано из оригинала 03. 09. 2012. г. Приступљено 16. 10. 2008. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).