Ликопен је светло црвени каротенски и каротеноидни пигмент и фитохемикалија која је присутна у парадајзу и другом црвеном воћу и поврћу, као што су црвене шаргарепе, лубенице и папаје (маде није присутан у јагодама и трешњама). Ликопен је каротен који не делује као витамин А.

Ликопен
Називи
IUPAC назив
ψ,ψ-karoten
Други називи
(6Е,​8Е,​10Е,​12Е,​14Е,​16Е,​18Е,​20Е,​22Е,​24Е,​26Е)-​2,​6,​10,​14,​19,​23,​27,​31-​октаметилдотриаконта-​2,​6,​8,​10,​12,​14,​16,​18,​20,​22,​24,​26,​30-​тридекаен
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.007.227
EC број 207-949-1
Е-бројеви Е160д (боје)
УНИИ
  • C(\C=C\C=C(\CC/C=C(\C)C)C)(=C/C=C/C(=C/C=C/C=C(/C=C/C=C(/C=C/C=C(\C)CC\C=C(/C)C)C)C)C)C
Својства
C40H56
Моларна маса 536,873 g/mol
Агрегатно стање Црвена чврста материја
Тачка топљења 172–173 °C
Нерастворан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Структура и физичке особине уреди

 
Скелетална формула све-транс ликопена
 
Модел све-транс ликопена

Ликопен је симетрични тетратерпен формиран од 8 изопренских јединица. Он је члан каротеноидне фамилије једињења, те се у потпуности састоји од угљеника и водоника, попут каротена.[3] Процедура за изолацију ликопена је приви пут објављена 1910, а структура молекула је одређена 1931. У својој природној, све-транс форми, молекул је дуг и прав, јер је ограничен својим системом од једанаест коњугованих двоструких веза. Свако продужење овог коњугованог система умањује енергију неопходну за прелаз електрона на више енергијске нивое, што омогућава молекулу да апсорбује видљиву светлост на прогресивно дужим таласним дужинама. Ликопен апсорбује свим сем најдужих таласних дужина видљиве светлости, те поприма црвену боју.[4]

Биљке и фотосинтетичке бактерије природно производе алл-транс ликопен. Укупно је могуће формирати 72 геометријска изомера овог молекула.[5] При излагању светлости или топлоти, ликопен подлеже изомеризацији до било ког од тих цис-изомера, који имају повијен уместо линеарног облика. Показано је да различити изомери имају различите стабилности услед њихове молекулске енергије (највиша стабилност: 5-цис ≥ алл-транс ≥ 9-цис ≥ 13-цис > 15-цис > 7-цис > 11-цис: најнижа).[6] У људском крвотоку, разни цис-изомери сачињавају више од 60% тоталног садржаја ликопена. Биолошки ефекти појединих изомера нију истражени.[7]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Grossman et al. (2004) pp. 129
  4. ^ Rao et al. (2007) pp. 210
  5. ^ 1054 isomers are theoretically possible, but only 72 are possible due to steric hinderance. IARC Handbook, (1998) pp. 25
  6. ^ Chasse „et al.”. Journal of Molecular Structure: THEOCHEM,. 571 (1). , 27 August 2001 , pp. 27-37(11)[1]
  7. ^ Lycopene: Its role in human health and disease, Rao 'et al.', AGROFood industry hi-tech, July/August 2003 [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2012)

Литература уреди

Спољашње везе уреди