Википедија

mASIAfucker

мАСИАфуцкер је путописни роман руског аутора Иље Стогова. У Русији је издан 2002. године, српски превод добија 2010 (Архипелаг) у оквиру пројекта 100 словенских романа. [1] Роман је у Русији номиниран за престижну награду „Национални бестселлер”. Луцидан наслов је у ствари поштапалица, коју је чуо од другог човека и не зна шта у ствари значи. [2] У предговору (Алексеја Иванова) књига је, у руској литератури, смештена између Кавкаског заробљеника (Лав Толстој, 1872) и Зачараног путника (Николај Љесков, 1873).

мАСИАфуцкер
роман
Настанак
Ориг. насловмАСИАфуцкер
АуторИља Стогов
ЗемљаРусија
Језикруски
Садржај
Жанр / врста делапикарски роман
Темапутопис по земљама бившег Совјетског савеза
Издавање
Издавање2002: Ексмо (руски)
2005: Амфора (руски)
Број страница317
Тип медијаштампани
Превод
ПреводилацНаталија Ненезић
Датум
издавања		2010 (српски)
Класификација
ISBN ?978-581-4201-409
Корица књиге у издању Форума словенских култура (Архипелаг)

Сажетак

уреди

„мАСИАфуцкер” је путописно-авантуристички роман о постсовјетској, транзиционој Русији и бивших совјетских земаља у Евроазији. Роман је као некакав Џек Керуак са Истока [а], који уместо аута вечином користи воз. Аутор веома живим, готово разговорним стилом води читаоца преко широких пространстава европске и азијске Русије, као и суседних држава које су некада представљале ободе Совјетског Савеза. Прича у роману Иље Стогова има сва обележја пикарског романа, у коме се из перспективе странца приближавају далеки предели совјетске Азије, Крима и Берлина за време пада берлинског зида. На аутора се распад Совјетског Савеза одрази као цивилизацијски и културни шок, на којег утиче и његов физички изглед (скинхеад са минђушама и козјом брадицом) на којег Азијати гледалу са презиром. [3] [б] Стогов у овом роману исписује узбудљиву представу житеља великог града (Ленинград, данас Санкт Петербург)[в] [4] који доживљава шок суочен с тешким животним условима удруженим с кафкијанским тоталитаризмом и свеопштом корупцијом. [1] У Средњој Азији схвати, да 1991. није распала само држава, веч је наступила и (затајивана) пакост до Руса и да „пут има смисао ако је то пут кући”. Једини коју су му на путовању помогли били су „европски” Руси; граничар у узбекистанском Термезу [г], који је помогао да се авионом одлепи од Средње Азије, пренатрпане са људским лубањама и православни поп у Новосибирску. [д]

Путопис не иде редом, веч се и врача у историју; Волгоград (1986), Западни Берлин (1990), Крим-Казантип (1993-1998), у осталим крајевима био је око године 2001. (стар 30-31. годину). [5]

Поднаслови редом:

Види још

уреди

Фусноте

уреди
  1. ^ Кероуаков роман На путу
  2. ^ Поготово јер је доста Азијата (Узбеци, Казаси, Таџици) у Русији прихвачено на веома лош начин од руских скинхеда
  3. ^ Санкт Петербург у Русији представља проевропски град, док је Москва (културно) увек више окренута према Азији
  4. ^ граничар је дозволио да авионом напусти Термез упркос кршењу локалних предписа; кашњење са одјавом која се ради само у Ташкенту
  5. ^ Поп је продао свој златни прстен да прикупи паре за воз карту Новосибирск-Москва, упркос томе да се аутор изјаснио као католик

Референце

уреди
  1. ^ а б „мАСИАфуцкер”. архипелаг.рс. Приступљено 10. 2. 2022. 
  2. ^ „Објављен "мАСИАфуцкер" у хрватском пријеводу”. јутарњи.хр. Јутрањи лист. Приступљено 11. 2. 2022. 
  3. ^ мАСИАфуцкер. Љубљана: Друштво словенских писатељев. 2013. стр. 49. ИСБН 978-961-6547-72-7. 
  4. ^ Фигес, Орландо (2002). Натасха'с Данце: А Цултурал Хисторy оф Руссиа. Холт & Цомпанy, Хенрy. стр. 544. ИСБН 9780805057836. Приступљено 11. 2. 2022. 
  5. ^ мАСИАфуцкер. Љубљана: Друштво словенских писатељев. 2013. стр. 15. ИСБН 978-961-6547-72-7. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=MASIAfucker&oldid=26759864”