Милан Марковић (модни дизајнер)
Милан Марковић (пуно име Милан Стевана Димитрије Марковић; 3. новембар 1963, Београд, Србија) модни је дизајнер. Основну школу и гимназију, као и студије права и економије похађао је у Келну и Бону, а након тога и студије модног дизајна на Факултету примењених уметности у Хамбургу.
| Милан Марковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. новембар 1963. |
| Место рођења | Београд, Србија |
Изузимајући период од 2000. до 2007. године, када је живео у Србији, Милан Марковић је већи део свог живота и професионалне каријере провео у Немачкој. Марковић данас живи и ради у Берлину.
Породична историја уреди
Породица Марковић значајно је допринела развоју науке и уметности у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Стеван Марковић, Миланов прадеда, основао је 1894. године Електротехнички факултет у Београду[1]. Прадеда по женској линији, Ђорђе Ђока Богдановић[2] био је један од првих филмских продуцената Краљевине Југославије.[3]
Миланов деда, по оцу, Милан Стевана Марковић се након студија права на Сорбони вратио у Србију, те радио као судија, а касније и као адвокат. Током другог светског рата био је заробљеник немачког нацистичког режима. Из Бањичког логора премештен је у концентрациони логор Маутхаузен.
Миланов отац Стеван Милана Марковић је електроинжењер, а мајка Олга Марковић (рођена Рил) правница.
Милан Марковић је имао 2 године када су родитељи одлучили да напусте тадашњу СФРЈ и емигрирају у Немачку.
Школовање уреди
Након гимназије Милан Марковић је уписао студије права и економије у Келну и Бону. Студије модног дизајна и фотографије Марковић је уписао 1983. године на Факултету примењених уметности у Хамбургу.
Професионалну каријеру у моди започео је 1985. године, непосредно након прве године студија, дизајнирајући, продуцирајући и презентујући своје ауторске колекције.[4]
Каријера у Немачкој (1985—2000) уреди
Године 1985. Марковић је био један од првих европских дизајнера ангажованих од стране великих мултинационалних компанија на изради корпоративног имиџа и промотивних костима. Убрзо је постигао и велики успех на пољу сценског костима, креирајући за музичаре као што су Бони Ем, Ворлок, Доро, Чајна и друге. У области сценског костима стварао је, како на пољу класичне музике – дизајнирајући за опере Кармен, Саломе, Вива ла Мама, Фигарова женидба и Базилиск – тако и за остале сценске изразе – представу Леонс и Лена, мјузикл Опера за три гроша Бертолд Брехта и друге.
У овом периоду опробао се и на пољу политичких кампања осмисливши неколико уличних перформанса за потребе Странке слободних демократа.
За све ово време успешно је паралелно развијао и сопствени бренд "Милан Марковић", у оквиру којег је најчешће креирао ексклузивну вечерењу „моду по мери“ (цоутуре), луксузне аксесоаре, накит и венчанице. Рани успех и жеља да и даље развија сопствену марку превагнули су над понудама великих европских модних кућа, између осталих и Марковићу тада најзанимљивије понуде од стране компаније Пјер Карден 1986. године, за место дизјанера ексклузивних венчаница. Марковић је током деведесетих, поред даљег константног рада на сопственом бренду, реализовао и пар сарадничких пројеката; између осталих, Марк&Марковић и Тренд Аферс. У оквиру пројекта Тренд Аферс дизајнирао је колекцију накита "Домус Домини", презентовану на светској изложби ЕКСПО 2000 у Хановеру, са којом је остварио значајан комерцијални успех.
Неколико Марковићевих креација из овог периода, налазе се у модној збирци Музеја примењених уметности у Хамбургу. Три вечерње хаљине из другог тзв. "београдског" периода Марковићевог стваралаштва, могу се видети у оквиру сталне поставке модне збирке Музеја примењених уметности у Берлину
Каријера у Србији (2000—2007) уреди
Након пада Милошевићевог режима Марковић се вратио у Београд. Користећи своје контакте, искуство и материјална средства, подржавао је неколико младих српских дизајнера и уметника. Почетком 2000. године, са својим најближим сарадницима, оснива Српско-немачки форум за уметност и дизајн који убрзо, уз помоћ ГТЗ-а, прераста у удружење модних дизајнера МТД форум, чији је Марковић почасни члан и данас.[5]
Током 2003. године, Милан Марковић је у Београду презентовао своју прву колекцију ревијом "Повратак у Београд". Том приликом представио је јавности и први парфем који је дизајнирао под именом Милан Ст. Марковић – "Велвет ајрон". Током наредне три године Марковић је успео да се пробије на позицију једног од водећих српских модних дизајнера. На председничким изборима 2004. године био је ангажован као стилиста једног дела председничке кампање кнегиње Јелисавете Карађорђевић.
Његова друга колекција, "Рођен у Београду", приказана 2005. године у Дому гарде на Топчидеру, поставила је у Србији нове стандарде у области модне презентације. Место је симболично одабрано с обзиром на то да је у Дому гарде 21. фебруара 1925. године, Миланова бака Круна освојила награду за најлепшу маску на балу у част принца Павла Карађорђевића. Исте године, Марковић је као коаутор пројекта "Фасцинантно! Мерцедес-Бенз" заједно са ДајмлерКрајслер СЦГ и агенцијом Комунис освојио Стар Аворд 2005. у категорији Алтернативна комуникација и презентација.[6] Неколико месеци након презентације друге колекције Милан Марковић је у Француској улици отворио и Први београдски салон високе моде.[7][8] У сарадњи са Туристичком организацијом Београда, на сајму туризма 2006. године, приказо је и "Београдску колекцију" – линија спортске и свакодневне гардеробе, намењену фановима главног града Србије. На позив модне агенције Селект, Марковић је исте године учествовао у манифестацији Фешн селекшн и приказао део колекције "Врх леденог брега". Модна ревија се одиграла у авиону на релацији Београд-Рим-Београд.
I поред свог успеха који је остварио, Милан Марковић је 2007 напустио Београд и вратио се у Немачку, у Берлин.
Повратак у Немачку (2007) уреди
Од августа 2007. године, Милан Марковић живи и ради у Берлину. Неки до пројеката на којима је ангажован нису у непосредној вези са модом. Свој креативни потенцијал посветио је фотографији у оквиру Пројекта Берлин Детај, за који инспирацију црпи из урбаног берлинског окружења.
Почетком 2009. године Милан Марковић је са дугогодишњим партнером Михаилом Котарцем основао фирму Министри оф тренд аферс, која је и данас активна и у оквиру које повремено прихвата консултатнске ангажмане у области моде. Исте године позван је у члансто Мреже за текстил и моду која окупља експерте за области културе и историје текстила, одеће и моде.[9]
Извори уреди
- ^ „Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Историјат”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2011. г. Приступљено 23. 06. 2009.
- ^ "Ђока Богдановић, филмски продуцент" Извор: Новости, Б92, јун 2012. Преузето Октобара 2012
- ^ „Сајт пројекта "www.српскифилм.цом", део I, 1896-1918”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2008. г. Приступљено 23. 06. 2009.
- ^ „Интервју Надлану.цом”. Архивирано из оригинала 09. 09. 2007. г. Приступљено 23. 06. 2009.
- ^ Сајт удружења "МТД Форум"[мртва веза]
- ^ "Бизнис: Време Успеха" Време 821, 28. септембар 2006. Преузето Октобар 2012
- ^ "Мода као Став"[мртва веза] Ј.Б., Yеллоw Цаб, септембар 2005. Преузето Јуна 2009
- ^ "Први београдски салон Високе моде" СЕЕЦулт - Портал за културу југоисточне Европе, 1. октобар 2005.
- ^ Мрежа за моду и тексти - Нетзwерк Моде Теxтил