Милош Шобајић

Srpski slikar


Милош Шобајић - Собаïц је српски и француски сликар и вајар.

Милош Шобајић (Милос Собаïц)
Датум рођења1945.
Место рођењаБеоград
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
ДржављанствоСрпско, Француско
ОбразовањеАкадемија ликовних уметности,Београд
ЗанимањеСликар, вајар
СупружникЛотос Масникоса Шобајић (1968 – 2011), Драгана дел Монако (2012 – 2015), Маја Т. Изqуиердо (Искјердо) (2016 - )
Правац/традицијаекспресионизам
Награде
  • Награда Октобарског салона, 1977
  • Златни беочуг града Београда, 2011
  • Вукова награда, 2012
  • Награда Витез српског сликарства, 2012
  • Јесења награда УЛУС, 2012
  • Награда Мише Анастасијевића, 2013
  • Орден почасног госта Русије, Руска Дума, 2018
  • Златна медаља за заслуге Републике Србије, 2019

Рођен је 1945. године у Београду. По оцу Воју, потиче из српске фамилије[1] из Црне Горе, која је крајем XIX века донела у Црну Гору први биоскоп, прву робну кућу, прво позориште, читаоницу и библиотеку, плех оркестар, прве новине и часописе. Мајка Мира потиће из Лике[2][3].

Основну и средњу школу је похађао у Београду, Истанбулу и Никшићу. Матурирао у Првој Београдској гимназији, 1964. године. Завршио је Академију Ликовних уметности у Београду 1970, да би се две године касније преселио у Париз. Од 2005. године предаје на Луксун Академији лепих уметности у Шењангу у Кини, а истовремено оснива Факултет за уметност и дизајн на Мегатренд универзитету у Београду, на којем је био декан, редовни професор и почасни доктор, да би године 2012. постао професор емеритус[4].

Своја дела је представио на преко осамдесет самосталних изложби широм планете и учествовао на око пет стотине групних изложби. Његова дела се налазе у тридесетак музеја савремене уметности у свету. Добитник је низа награда у Србији. Руска Дума му је доделила 2018. године орден почасног госта[5] Русије, а 2019. године додељена му је Златна медаља Републике Србије, за изузетне заслуге у области културних делатности, посебно сликарства.[6]

О раду Милоша Шобајића је објављено пет монографија код издавача у Паризу, Београду и Лондону, чије су текстове писали Ален Жуфроа , Нобеловац Петер Хандке, Едwард Луцие-Смитх Едвард Луси Смит и други. О њему је објављено преко шест стотина тесктова у домаћој и светској штампи, као и низ телевизијских емисија.

Своју прву књигу, под називом: Сликај и ћути, аутобиографског карактера, а која говори о утицају глобализма на савремену ликовну уметност, објавио је 2018. године. Град Београд предвиђа отварање Музеја Милош Шобајић[7] у току 2019. године.

Живи и ради у Београду и у Паризу. Ожењен је Мајом Т. Изqуиердо (срб. Искјердо)[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Како је породица Шобајић уврстила Никшић у центар црногорске културе”. ЦдМ (на језику: енглески). 2018-08-28. Приступљено 2019-02-01. 
  2. ^ Мијалковић, Александра. „Романтик у души, бунтовник на платну”. Политика Онлине. Приступљено 2019-02-01. 
  3. ^ „Мајка славног сликара о рату и љубави”. Вечерње новости. 10. 11. 2019. Приступљено 10. 11. 2019. 
  4. ^ „Емеритус Проф. Милош Шобајић”. Мегатренд Универзитет (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  5. ^ Спутник. „Милошу Шобајићу Орден и пасош Русије”. рс-лат.спутникнеwс.цом (на језику: српски). Приступљено 2019-02-01. 
  6. ^ http://newlookworld.com (2019-02-15). „Додељена одликовања поводом Дана државности Србије”. Нови Стандард (на језику: српски). Приступљено 2019-02-17. 
  7. ^ „Милош Шобајић добија музеј у Београду”. ЦдМ (на језику: енглески). 2017-01-15. Приступљено 2019-02-01. 
  8. ^ „Милош Шобајић и Маја Искјердо: Љубав не броји године”. Глориа (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-01. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди