Википедија

Мина Менделсон

Мина Менделсон (Београд, 1978) је доктор уметности, као и професор виолине. Добитница је бројних награда на републичким, савезним и међународним такмичењима.

Мина Менделсон
Мина Меделсон у пратњи Бојана Младеновића, клавир
Датум рођења(1978-10-17)17. октобар 1978. (45 год.)
Место рођењаБеоград
 СФР Југославија

Школовање уреди

Рођена је 17. октобра 1978. године у Београду, у породици музичара. Завршила је основну музичку школу „Мокрањац” у Београду у класи професора Милорада Ђуричића (са просеком 5,0), и Школу за музичке таленте у Ћуприји у класи професора Љубивоја Николића (са одличним успехом). Редовне студије виолине уписала је 1996. године на Факултету музичке уметности (ФМУ) у Београду, у класи редовног професора Ферн Рашковић. Дипломирала је 2000. године (са оценом 10 из главног предмета и просеком 9,23), магистрирала 2003. године (са просеком 10) и докторирала 2014. једногласном одлуком комисије (са просеком 10) такође у класи професора Ферн Рашковић.[1]

Стручна усавршавања и стипендије уреди

Као стипендиста Владе Краљевине Норвешке усавршавала се на Универзитету у Кристиансанду код професора Сабине Гроллмус, где је боравила од августа до децембра 2001. године. Била је полазник мајсторских курсева виолине код професора Давида Такено-а у Лондону и Београду (1997), Steffana Baratdue-а у Норвешкој (2001), код Сретена Крстића (концертмајстора Минхенске филхармоније) у Котору (2003) у оквиру Котор-арт фестивала, и код Матеје Маринковића (редовног професора на Краљевској Академији у Лондону) у Сету-Француска (2009).

Солистичка каријера уреди

Наступала је као солиста у Сали Хрватског Глазбеног Завода[2] у Загребу и свим репрезентативним салама Београда (Задужбина Илије M. Коларца - Велика дворана и Галерија,[3] Скупштина града Београда, Галерија САНУ, Галерија културног центра - АРТГЕТ,[4] Народно позориште, Италијански културни центар, Атријум Народног музеја, Етнографски музеј, Јеврејска општина, Пароброд, Сала МОКРАЊАЦ, Сала ФМУ, Сала СТАНКОВИЋ...), Новог Сада (Синагога), Ниша (сала Факултета Уметности- Концертно-изложбени простор,[5] сала Нишког симфонијског оркестра), Крагујевца (Прва Гимназија), Сремских Карловаца (Гимназија), Панчева (сала муз. школе „Јован Бандур“[6] и сала Културног центра), Пожаревца (сала Мокрањац), Ћуприје (Школа за таленте и Музичка школа), Краљева (Културни центар, Градска кућа), Горњег Милановца (Норвешка кућа), Лесковца (Свечана сала Општине), Врања (Галерија музеја), Алексинца (Галерија Културног центра), Крушевца (Музеј)[7] и др. Одржала је и неколико хуманитарних концерата. Уметнички сарадници са којима најчешће наступа су: Наталија Младеновић, Сенка Симоновић, Милица Танасковић, Бојан Младеновић, Уки Оваскаинен, Зорица Ћетковић и сарађивала је са диригентима др Сузана Костић, Весна Шоуц, Стефан Зекић и Обрад Недељковић.

Била је концертмајстор оркестра основне музичке школе „Мокрањац”-Београд, као и камерног оркестра „Школе за музичке таленте” у Ћуприји. Као солиста наступала је са Камерним ансамблом „Мокрањац”, са камерним оркестром „Гудачи Светог Ђорђа„”, са БГО „Душан Сковран„”, са „Јеврејским камерним оркестром” и са „Нишким симфонијским оркестром” у земљи и иностранству (Загреб-Хрватска, Турска-Сапанца).

Сарадња са оркестрима уреди

  • Од 1997. до 2000. године била је члан камерног оркестра „Гудачи Светог Ђорђа” са којим је остварила бројна гостовања у земљи и иностранству (Мађарска, Холандија, Немачка, Енглеска и Македонија), као и више снимака за Радио и ТВ Београд. На позив еминентног професора Давида Такено-а, као члан гудачког квартета „Гудачи Светог Ђорђа”, у сарадњи са Маријом Шпенглер, Анитом Вучетић и Драганом Ђорђевићем, учествовала је на мајсторском курсу на Гуилдхалл Сцхоол оф Мусиц & Драма у Лондону (децембар 1997). На истом курсу остварена је сарадња и са члановима Веллингер квартета.
  • Од 2002. до 2013. године ангажована је као стални члан, на месту заменика концертмајстора у Београдском гудачком оркестру „Душан Сковран”, са којим је такође остварила низ наступа у земљи и иностранству (Бугарска- Софија; Турска- Бодрум, Сапанца; Холандија- Амстердам, Француска- Сет, Хрватска- Загреб и др).[8]

Као члан квартета и камерног оркестра „Гудачи Светог Ђорђа“ и БГО „Душан Сковран“ сарађивала је са бројним великим именима домаће и иностране музичке сцене

Учешће на фестивалима уреди

У априлу 2007. године, на позив маестра Дмитрyа Ситковетског, учествовала је на концерту НЕС-а (The New European Strings) у Коларчевој задужбини поводом прославе 75. рођендана композитора Родиона Сцхедрина. Гостовала је на више музичких фестивала (БЕМУС, БЕЛЕФ, Трибина композитпора, Калемегдански сутони, Уметност против рата, Охридско лето, Фестивал у Софији, Фестивал у Бодруму, Фестивал у Сапанци).

Снимци за Радио и ТВ Београд уреди

Остварила је и низ снимака за Радио и ТВ Београд, међу којима су најзначајнији ТВ серија: Камерна ТВ сцена, епизода: L. Ван Бетовен (квартет ц-мол, оп. 18), и CD под називом „Мокрањац Баху“, снимак с концерта одржаног 06. децембра 2000. године у Великој сали Коларчеве задужбине поводом обележавања 250 година смрти Ј. С. Баха, на коме наступа као солиста са Нелом Менделсон и Камерним ансамблом „Мокрањац” у извођењу Баховог концерта за две виолине и оркестар у д-молу.

Педагошки рад уреди

Паралелно са концертном солистичком и камерном активношћу бави се и музичком педагогијом. Била је ангажована као демонстратор на катедри за гудачке инструменте ФМУ у Београду за наставу виолине у класи ред. проф. Ферн Рашковић (2001-2002), као професор виолине у музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Пожаревцу (2002-2003), од септембра 2003. је стално запослена као асистент-приправник за наставу виолине на Факултету уметности у Нишу, од децембра 2006.године је у звању асистента за наставу виолине на истом факултету у класи ванр. проф. мр Игора Алексића. Од децембра 2009. била је у звању доцента на истом факултету, а од новембра 2014. је у звању ванредног професора виолине.[9]

Награде уреди

Добитница је бројних награда на републичким, савезним и међународним такмичењима од којих се издвајају:

  • Трећа награда на међународном такмичењу Петар Коњовић у Београду 1995. године,
  • Прва награда на Републичком такмичењу у Београду 1996. године,
  • Друга награда на Савезном такмичењу у Новом Саду 1996. године,
  • СПЕЦИЈАЛНА награда на Републичком (двоетапном) такмичењу у Београду 1998. године као и
  • Прва награда на Југословенском такмичењу у Котору 1998 године.

Извори уреди

  1. ^ „Мина Менделсон и Сенка Симоновић на Коларцу/Најава концерта и биографија”. Блиц. 16. 3. 2015. Приступљено 6. 9. 2016. 
  2. ^ „Концерт у Загребу у оквиру Бејахада”. Српско јеврејско певачко друштво Хор Браћа Барух. Архивирано из оригинала 18. 09. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  3. ^ „Мина Менделсон и Сенка Симоновић на Коларцу”. На видику. Архивирано из оригинала 14. 09. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  4. ^ „Мина Менделсон, виолина и Милица Танасковиц, клавир”. Културни центар Београда. Приступљено 6. 9. 2016. [мртва веза]
  5. ^ „Александар Сердар, др Мина Менделсон, доцент и пијанисткиња Сенка Симоновић”. Ниш кафе. Приступљено 6. 9. 2016. 
  6. ^ „Концерт Мине Менделсон и Сенке Симоновић”. Мој крај-Пнчево. Приступљено 6. 9. 2016. 
  7. ^ „Мина Менделсон и Сенка Симоновић наступиле у Народном музеју”. РТ Крушевац. Приступљено 6. 9. 2016. 
  8. ^ „В. А. Моцарт - Серенада за гудаче”. Београдски гудачки оркестар „ Душан Сковран. Приступљено 6. 9. 2016. 
  9. ^ „Мина Менделсон”. Факултет уметности у Нишу. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2016. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mina_Mendelson&oldid=26762606”