Морнаричко ратовање

Морнаричко ратовање је људска борба у мору, океану или било ком другом бојном простору који укључује велико водно тело попут великог језера или широке реке.

Сликарски приказ о заробљавања америчке фрегате УСС Чесепик (десно) од стране британске фрегате ХМС Шанон (лево) током Рата из 1812.

Историја

Човечанство је водило битке на мору више од 3000 година. Чак и у унутрашњости великих копнених маса, превоз пре појаве екстензивних железничких пруга увелико је зависио од река, канала и других пловних путова.

Потоње су биле кључне за развој модерног света у Великој Британији, Ниским земљама и северној Немачкој, јер су омогућиле велико кретање робе и сировина без којих се не би догодила Индустријска револуција. Пре 1750. године, материјали су у великој мери премештани речном баркама или морским пловилима. Тако су војске, са својим прекомерним потребама за храном, муницијом и крмним биљем, током векова биле везане за речне долине.

Океански утицаји током записане историје (Хомерске легенде, нпр. Троја), и класична дела као што је Одисеја, наглашавају утицаје из прошлости. Персијско царство - уједињено и снажно - није могло да надјача снагу атинске флоте у комбинацији са силама мањих градских држава у неколико покушаја освајања грчких градских држава. Моћ Феникије и Египта, Картагине, па чак и Рима, у великој мери зависила је од контроле мора.

Тако је и Млетачка Република доминирала над градским државама Италије, спречавала приступ Отоманског царства и вековима доминирала трговином на путу свиле и Медитераном уопште. Током три века, Северњаци (обично звани Викинзи) препадали су, пљачкали и одлазили где су хтели, све до централне Русије и Украјине, па чак и до далеког Цариграда (преко притока Црног мора, Сицилије и преко Гибралтарског теснаца) .

Многе морске битке кроз историју такође пружају поуздан извор олупина бродова за подводну археологију. Главни пример је истраживање олупина разних ратних бродова у Тихом океану.

Источна, јужна и југоисточна Азија

Јаванске и нанкиншке џунке.

Династија Чола у средњовековној Индији била је доминантна морска сила у Индијском океану, страствени поморски трговац и дипломатски ентитет са Сонг Кином. Раџараџа Чола I (владао од 985. до 1014. године) и његов син Раџендра Чола I (владао 1014–42), послали су велику поморску експедицију која је заузела делове Мјанмара, Малаје и Суматре.

Реплика боробудурског брода у пуној величини из 8. века. Овај је отишао на експедицију у Гану 2003–2004, реконструишући навигацију и истраживање Сривиџајана и Меданга.

У архипелагу Нусантара, велики океански бродови дужине више од 50 м и са 5,2–7,8 метара надводне конструкције већ су кориштени најмање од 2. века, одржавајући контакт Индије са Кином. Царство Шривиђаја од 7. века нове ере контролисало је море западног дела архипелага. Натпис Кедукан Букит је најстарији запис индонежанске војне историје и бележи Сривијајанско свето путовање сидајатром из 7. века које је водио Дапунта Хјанг Шри Џајанаса. Речено је да је довео 20.000 војника, укључујући 312 људи у бродовима и 1.312 пешака. Арапски текст из 10. века Аџајеб ал-Хинд (Чуда Индије) даје извештај о инвазији на Африку од стране људи званих Ваквак, вероватно малајски народ Шривиџаје или јавански народ Меданга, у 945–946. Они су приспели на обалу Тангањике и Мозамбика са 1000 бродова и покушали да заузму цитаделу Канбалох, али на крају нису успели. Разлог за напад је што је то место имало робу погодну за њихову земљу и Кину, попут слоноваче, оклопа корњача, коже пантера и амбра, као и зато што су желели црне робове од народа Банту (које су Арапи звали Зенг или Зењ, Џенги на јаванском језику) који су били јаки и подобни за тешке радове. Пре 12. века, Шривиђаја је првенствено била копнена држава, а не поморска сила. Флоте су биле доступне, али су деловале као логистичка подршка како би се олакшала пројекција копнене моћи. Касније се поморска стратегија дегенерисала у нападачку флоту. Њихова поморска стратегија је била да приморају трговачке бродове да пристану у њихове луке. Уколико би њихови затеви били игнорисани, они би послали војне бродове да униште трговачко пловило и затру посаду.

Године 1293, монголска династија Јуан покренула је инвазију на Јаву. Јуани су послали 500–1000 бродова и 20.000–30.000 војника, али су на крају поражени на копну изненадним нападом, приморавајући војску да се врати на обалу. У приобалним водама, јаванске џунке већ су напале монголске бродове. Након што су се све трупе укрцале на бродове на обали, Јуанска војска се борила против Јаванске флоте. Након што су је одбили, отпловили су назад у Ћуанџоу. Јавански поморски командант Арија Адикара пресрео је даљу инвазију Монгола. Иако са само оскудним информацијама, путници који су пролазили кроз регион, као што су Ибн Батута и Одорик од Порденона, приметили су да је Јава нападана од стране Монгола неколико пута, увек завршавајући неуспехом. После тих неуспешних инвазија, Маџапахитско царство је брзо расло и постало доминантна поморска сила у 14-15 веку. Употреба топова у монголској инвазији на Јаву, довела је до распоређивања цетбанг топова од стране флоте Маџапахита током 1300-их. Главни ратни брод морнарице Маџапахита био је јонг. Јонгови су били велики транспортни бродови који су могли да превезу 100–2000 тона терета и 50–1000 људи, дужине 28,99–88,56 метара. Тачан број јонгова које су Маџапахити имали је непознат, али највећи је број јонгова коришћених у једној експедицији био око 400, када је Маџапахит напао Пасај, 1350. године. У овој ери, чак до 17. века, нусантарски поморски војници су се борили на платформи на својим бродовима званим балај и изводили акције укрцавања. Расута паљба испаљена из цетбанга се користила за супротстављање при овом типу борбе.

Литература

• Холмес, Рицхард, ет ал., едс. Тхе Оxфорд цомпанион то милитарy хисторy (Оxфорд Университy Пресс, 2001), глобал.
• Хоwартх, Давид Армине (2003). Бритисх Сеа Поwер: Хоw Бритаин Бецаме Совереигн оф тхе Сеас. , 320 пп. фром 1066 то пресент
• Поттер, Е. Б. Сеа Поwер: А Навал Хисторy (1982), wорлд хисторy
• Родгер, Ницхолас А.M. Тхе Цомманд оф тхе Оцеан: А Навал Хисторy оф Бритаин, 1649–1815. Вол. 2. (WW Нортон & Цомпанy, 2005).
• Сондхаус, Лаwренце (2001). Навал Wарфаре, 1815–1914. .
• Старр, Цхестер (1989). Тхе Инфлуенце оф Сеа Поwер он Анциент Хисторy. 
• Туцкер, Спенцер, ед. Навал Wарфаре: Ан Интернатионал Енцyцлопедиа (3 вол. Цамбридге Университy Пресс, 2002); 1231 пп; 1500 артицлес бy манy еxпертс цовер 2500 yеарс оф wорлд навал хисторy, есп. баттлес, цоммандерс, тецхнологy, стратегиес анд тацтицс,
• Туцкер, Спенцер (2000). Хандбоок оф 19тх центурy навал wарфаре. Навал Инст Пресс. .
• Wиллмотт, Х. П. Тхе Ласт Центурy оф Сеа Поwер, Волуме 1: Фром Порт Артхур то Цханак, 1894–1922 (2009), 568 пп. онлине ин ебрарy
• Wиллмотт, Х. П. Тхе Ласт Центурy оф Сеа Поwер, вол. 2: Фром Wасхингтон то Токyо, 1922–1945. (Индиана Университy Пресс, 2010). xxии, 679 пп. ISBN 978-0-253-35359-7. online in ebrary

Ratni brodovi

• George, James L (1998). History of warships: From ancient times to the twenty-first century. Naval Inst Press. .
• Ireland, Bernard, and Eric Grove. Jane's War at Sea 1897–1997: 100 Years of Jane's Fighting Ships (1997) covers all important ships of all major countries.
• Peebles, Hugh B (1987). Warshipbuilding on the Clyde: Naval orders and the prosperity of the Clyde shipbuilding industry, 1889–1939. John Donald. 
• Van der Vat, Dan (1995). Stealth at sea: the history of the submarine. Houghton Mifflin Company. .

Mornari i oficiri

• Conley, Mary A (2009). From Jack Tar to Union Jack: representing naval manhood in the British Empire, 1870–1918. Manchester University Press. 
• Hubbard, Eleanor (2016). „Sailors and the Early Modern British Empire: Labor, Nation, and Identity at Sea.”. History Compass. 14 (8): 348—58. .
• Kemp, Peter (1970). The British Sailor: a social history of the lower deck. 
• Langley, Harold D. "Union Jacks: Yankee Sailors in the Civil War." Journal of Military History 69.1 (2005): 239.
• Ortega-del-Cerro, Pablo, and Juan Hernández-Franco. "Towards a definition of naval elites: reconsidering social change in Britain, France and Spain, c. 1670–1810." European Review of History: Revue européenne d'histoire (2017): 1–22.
• Smith, Simon Mark. "‘We Sail the Ocean Blue’: British sailors, imperialism, identity, pride and patriotism c. 1890 to 1939" (PhD dissertatation U of Portsmouth, 2017. online

Prvi svetski rat

• Bennett, Geoffrey (2014). Naval Battles of the First World War. Pen and Sword. 
• Halpern, Paul (2012). A naval history of World War I. Naval Institute Press. .
• Hough, Richard (1987). The Great War at Sea, 1914–1918. Oxford University Press. 
• Marder, Arthur Jacob. From the Dreadnought to Scapa Flow (4 vol. 1961–70), covers Britain's Royal Navy 1904–1919
• O'Hara, Vincent P.; Dickson, W. David; Worth, Richard, eds. To Crown the Waves: The Great Navies of the First World War (2013) excerpt also see detailed review and summary of world's navie before and during the war
• Sondhaus, Lawrence (2014). The Great War at Sea: A Naval History of the First World War. . online review

Drugi svetski rat

• Barnett, Correlli (1991). Engage the Enemy More Closely: The Royal Navy in the Second World War. .
• Campbell, John (1985). Naval Weapons of World War Two. Naval Institute Press. .
• Morison, Samuel Eliot (1963). The Two-Ocean War: A Short History of the United States Navy in the Second World War.  short version of his 13 volume history.
• O'Hara, Vincent. The German Fleet at War, 1939–1945 (Naval Institute Press, 2013).
• Roskill, S.K. White Ensign: The British Navy at War, 1939–1945 (United States Naval Institute, 1960); British Royal Navy; abridged version of his Roskill, Stephen Wentworth. The war at sea, 1939–1945 (3 vol. 1960).
• Van der Vat, Dan (2001). The Pacific Campaign: The Second World War, the US-Japanese Naval War (1941–1945). .

Historiography

• Harding, Richard ed. (2015). Modern Naval History: Debates and Prospects. London: Bloomsbury. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Higham, John, ed. A Guide to the Sources of British Military History. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза) (2015) 654 pp. excerpt
• Messenger, Charles. Reader's Guide to Military History (Routledge, 2013) comprehensive guide to historical books on global military & naval history.
• Zurndorfer, Harriet (2016). „Oceans of history, seas of change: recent revisionist writing in western languages about China and East Asian maritime history during the period 1500–1630.”. International Journal of Asian Studies. 13 (1): 61—94. .
• Warming, Rolf (2019). „An Introduction to Hand-to-Hand Combat at Sea: General Characteristics and Shipborne Technologies from c. 1210 BCE to 1600 CE”. Archaeological and Historical Perspectives on Early Modern Maritime Violence and Warfare (Ed. Johan Rönnby). Södertörn Högskola: 99—12. Приступљено 16. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

• Tiwana, M.A. Hussain (novembar 1998). „The Angry Sea”. www.defencejournal.com. M.A. Hussain Tiwana Defence Journal. Архивирано из оригинала 13. 3. 2009. г. Приступљено 15. 11. 2016.