Музеј града Београда

Музеј града Београда
Музеј града Београда
Muzej grada Beograda
Оснивање	1903.
Локација	Београд; Србија
Врста	музеј
Број предмета	132.000
Веб-сајт	http://www.mgb.org.rs/

Музеј града Београда је музејска институција основана 5. октобра 1903. године, која има 132.000 званично регистрованих предмета.

Историја

Сматра се да је Музеј града Београда основан 5. октобар 1903. када је у регистру Општине града Београда забележена одлука, коју је потписао Коста D. Главинић, о смештају општинског музеја у Народни музеј, у једну посебну собу на чијим је вратима номиновано: Општински музеј. У децембру 2006. Скупштина града Београда доделила је Музеју града Београда зграду Нове војне академије, саграђену 1899. године, у Ресавској улици број 40. Пројекат реконструкције и уређења зграде где је планирано да се по завршетку радова усели Музеј града Београда, реализовао је архитекта проф. Горан Војводић.^[1]

Од 2015 године, у Музеју града Београда се одржава концертна сезона под називом "Музички сводови Београда" која је покренута на иницијативу организације "Културни елемент". У оквиру сезоне је одржан низ концерата, представа и перформанса у разним објектима Музеја града. Ти програми су убрајани међу најпосећеније програме Музеја града Београда.^[2]^[3]

Музеју је додељен Сретењски орден првог степена (2024).^[4]

Сектори и одељења

Музеј данас чине три главна одељења у оквиру којих се прикупљају, штите и истраживачки обрађују покретна културна добра:

Археолошко^[5]
Историјско и
Одељење за историју културе и уметности

уз које делују и Одељење за конзервацију и Документациони центар.

У саставу Музеја града Београда су:

као и још један број непокретних и покретних легата које је Скупштина града Београда поверила Музеју на старање, а сада се неки од њих додељују Кући легата, односно излазе из склопа рада Музеја града Београда.

Музеј чува низ старих мапи и планова града Београда.^[16]

Сталне поставке

Сталне поставке Музеја града Београда су^[17]:

Конак кнегиње Љубице
Музеј Паје Јовановића
Музеј Јована Цвијића
Музеј Иве Андрића
Музеј Томе Росандића
Музеј Бањичког логора
Збирка икона Секулић
Археолошки локалитет Винча
Музеј Младеновца

Легати

Легати Музеја града Београда су^[18]:

Легат Паје Јовановића
Легат Бете Вукановић
Легат Томе Росандића
Легат Паве и Милана Секулић
Легат Петра Поповића
Легат Петра Коњовића
Легат Југоекспорт
Легат Перић
Легат Даринке Смодлака
Легат Робетра Цихлер Гашпаревића
Легат Владимира Мариновића
Легат Јована Суботића
Легат Иве Андрића
Легат Бранислава Нушића
Легат Бранимира Ћосића
Легат Јована Цвијића
Легат Ђорђа Новаковића
Легат Светозара Душанића
Легат Милана Злоковића

Галерија

Референце

^ „Проф. Горан Војводић - Суштина реконструкције лежи у стварању нове употребне вредности”. Градња (на језику: српски). 2023-10-28. Приступљено 2023-11-03.
^ Концерт Београдског барока: "Дирер као инспирација"
^ Конак кнегиње Љубице: Концерт „Qуод Фатум“
^ „МИЛОЈЕВИЋ, ЧЕН БО, ПЕЈАКОВИЋ, ЗОРИЦА БРУНЦЛИК: Ево ко ће све данас добити одликовања поводом Дана државности, на списку 107 имена”. курир.рс (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17.
^ Перишић, Светлана. 1984. Предмети од кости, рога и камена из Одсека за праисторију Музеја града Београд , Београд: Музеј града Београда
^ „Конак кнегиње Љубице”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.
^ „Музеј Паје Јовановића”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.
^ „Музеј Иве Андрића”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2011. г. Приступљено 27. 02. 2010.
^ „Музеј Јована Цвијића”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.
^ Музеј Томе Росандића^{[мртва веза]}
^ Музеј Бањичког логора^{[мртва веза]}
^ Завичајни музеј Земуна^{[мртва веза]}
^ Музеј Младеновца^{[мртва веза]}
^ Археолошко налазиште Винча^{[мртва веза]}
^ Легат Паве и Милана Секулић^{[мртва веза]}
^ Вуксановић Мацура, Злата M.; Банковић, Ангелина Ж. (2017). „Планирани и грађени Београд: збирка планова Музеја града Београда”. Матица српска јоурнал фор фине артс. 45.
^ „Сталне поставке”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.
^ „Легати Музеја града Београда”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

Спољашње везе

[1] „Проф. Горан Војводић - Суштина реконструкције лежи у стварању нове употребне вредности”. Градња (на језику: српски). 2023-10-28. Приступљено 2023-11-03.

[2] Концерт Београдског барока: "Дирер као инспирација"

[3] Конак кнегиње Љубице: Концерт „Qуод Фатум“

[4] „МИЛОЈЕВИЋ, ЧЕН БО, ПЕЈАКОВИЋ, ЗОРИЦА БРУНЦЛИК: Ево ко ће све данас добити одликовања поводом Дана државности, на списку 107 имена”. курир.рс (на језику: српски). 2024-02-17. Приступљено 2024-02-17.

[5] Перишић, Светлана. 1984. Предмети од кости, рога и камена из Одсека за праисторију Музеја града Београд , Београд: Музеј града Београда

[6] „Конак кнегиње Љубице”. Архивирано из оригинала 27. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[7] „Музеј Паје Јовановића”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[8] „Музеј Иве Андрића”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2011. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[9] „Музеј Јована Цвијића”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[10] Музеј Томе Росандића^{[мртва веза]}

[11] Музеј Бањичког логора^{[мртва веза]}

[12] Завичајни музеј Земуна^{[мртва веза]}

[13] Музеј Младеновца^{[мртва веза]}

[14] Археолошко налазиште Винча^{[мртва веза]}

[15] Легат Паве и Милана Секулић^{[мртва веза]}

[16] Вуксановић Мацура, Злата M.; Банковић, Ангелина Ж. (2017). „Планирани и грађени Београд: збирка планова Музеја града Београда”. Матица српска јоурнал фор фине артс. 45.

[17] „Сталне поставке”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[18] „Легати Музеја града Београда”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2010. г. Приступљено 27. 02. 2010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]