Википедија

Ненад Андрић

Ненад Андрић (Београд, 1976) српски је књижевник.

Ненад Андрић
Лични подаци
Датум рођења1976.
Место рођењаБеоград, СФРЈ

Биографија

уреди

У Београду је завршио основну школу и Прву београдску гимназију.

Дипломирани је физикохемичар и магистар екологије. Бави се заштитом животне средине и лабораторијским анализама животне средине, а у слободно време ватерполом и планинарењем. Од 2018. године је лиценцирани планинарски и спортски водич.

Објавио је неколико научних радова. Учествовао је на домаћим и међународним научним конференцијама. Иза себе има неколико научних пројеката, од којих су неки први пут рађени у Србији. Од 2007. до 2010. године, био је асистент на Факултету за примењену екологију ФУТУРА Универзитета Сингидунум у Београду.

Од 2018. године члан је Удружења књижевника Србије.[1] Живи и ради у Београду.

Од 2002. године, хонорарни је сарадник Народног позоришта у Београду. Од тада, па до данас, учествовао је у многим драмским, оперским и балетским представама, као статиста. Имао је неколико мањих улога и у домаћим филмовима, ТВ серијама и рекламама.

Члан је ватерполо клуба „Београд - ветерани”. У току своје активне ватерполо каријере, наступао је за ВК „Валис Ваљево”, ВК „Јагодина”, ВК „Врачар” и ВК „Стари Град”. Са ВК „Врачар”, освојио је Српску ватерполо лигу, 2001. године. Са ВК “Београд - ветерани”, учествовао је на европском првенству за ватерполо ветеране, у Будимпешти, 2013. године. Учесник је прве званичне ватерполо утакмице, која је икада одиграна у Краљеву, између Краљева и Јагодине, 1998. године. Био је први капитен тек формираног ватерполо клуба „Стари Град”, 2005. године.

Водич је ПСК „Победа” из Београда, највећег планинарског клуба у Србији. Организује и води планинарске акције по Србији, Црној Гори, Румунији и Светој Гори (Грчка). На свом званичном сајту објављује детаљне описе свих планинарских дестинација на којима је био.[2]

Од 2015. године, организује ходочашћа на Свету Гору. До сада је Свету Гору походио више од 40 пута и одвео неколико стотина ходочасника из Србије и иностранства. Свету Гору је обишао пешице и више пута је организовао и успон на врх Свете Горе (Атос 2033м.н.в.).[3] Водио је групе и до најнеприступачнијих делова Свете Горе, до, тзв, светогорске пустиње. Важи за једног од бољих познавалаца Свете Горе, њене историје и њених стаза.[4]

Библиографија

уреди
  • „Солид – Истинита прича о догађајима у Ваљеву за време Другог светског рата” (2011),
  • „Пешке кроз Свету Гору” (2016),[5]
  • „Сусрети са светогорским старцима” (2018).[6]

Референце

уреди
  1. ^ „Чланови” (ПДФ). Удружење књижевника Србије. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 11. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  2. ^ „Острица (802 м/м) и Буковик (851 м/м)”. ПСК Победа. Приступљено 22. 12. 2020. 
  3. ^ „Промоција књиге ”Пешке кроз Свету Гору””. Портал Мицро мрежа. Приступљено 22. 12. 2020. [мртва веза]
  4. ^ „О СУСРЕТИМА СА СВЕТОГОРСКИМ СТАРЦИМА: Како се млади научник Ненад Андрић од егзактне науке окренуо ка православној вери!”. Курир. Приступљено 22. 12. 2020. 
  5. ^ „Између НОВЦА и МОРАЛА изабрао ово друго”. БИЗЛифе. Приступљено 22. 12. 2020. 
  6. ^ „Укључење из Београда: Ненад Андрић о свом сусрету са светогорским старцима”. Светигора. Приступљено 22. 12. 2020. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nenad_Andrić&oldid=29291877”