Никола Кољевић

Никола Кољевић (9. јун, 1936. Бања Лука, Краљевина Југославија25. јануар 1997. Београд, Република Србија, СРЈ) је био српски политичар, шекспиролог и теоретичар модерне књижевности.

Никола Кољевић
Никола Кољевић (Никола Кољевић).јпг
Никола Кољевић
Биографија
Пуно имеНикола Кољевић
Датум рођења9. јун 1936.
Место рођењаБања Лука
 Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 1997.(1997-01-25) (60 год.)
Место смртиБеоград
 СРЈ
Политичка
партија
Српска демократска странка (1990—1997)

БиографијаУреди

Рођен је 1936. године у Бањој Луци у угледној трговачкој породици.[1] Дипломирао је теорију књижевности на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао.[2] Био је универзитетски професор, преводилац и есејиста. Важио је за једног од најцјењенијих познавалаца Шекспира у бившој СФРЈ. Његова универзитетска каријера одвијала се на Филозофском факултету у Сарајеву. Почетак демократске транзиције у СР БиХ затекао га је у статусу редовног професора и угледног југословенског књижевног критичара и теоретичара. Као шекспиролог, компаративиста и театролог и признати интелектуалац уређивао је угледне књижевне часописе Путеви и Израз. Са неколико колега професора на сарајевском филозофском факултету радио је на формирању СДС-а. Ту групу су поред њега сачињавали професори Милорад Екмечић, Славко Леовац, Алекса Буха и Војислав Максимовић.

На првим слободним вишестраначким изборима 1990. године изабран је за српског члана Председништва СР Босне и Херцеговине. Са много ентузијазма се ангажовао на на припреми тзв. историјског споразума између Срба и Муслимана, којим је требало да БиХ остане у Југославији. У знак протеста против узурпације надлежности колективног органа од стране Алије Изетбеговића и муслиманско-хрватске мајоризације српских представника уаприлу 1992. године Кољевић је заједно са Биљаном Плавшић напустио Предсједништво СР БиХ. Заједно са Караџићем и Крајишником донео је одлуку о изласку српског руководства из Сарајева на Пале.

Народна скупштина РС га је изабрала за потпредсједника РС и на тој функцији је остао све до првих послијератних избора. Као врстан познавалац англосаксонске културе и језика, био је члан свих српских делегација на мировним преговорима организованим уз посредовање међународне заједнице. Динамичан и комуникативан, „професор” како су га називали саборци, био је човјек дијалога и компромиса, за које у ратном времену није било простора. Био је критичан према слабостима у тадашњој српској политици. Упоредо са политичким активностима, Кољевић је био ангажован на формирању Универзитета у Српском Сарајеву. Обављао је дужност проректора Универзитета у Источном Сарајеву.

Није прекидао свој ауторски рад ни за време рата. Крајем рата и у првој години мира објавио је двије књиге: „Отаџбинске теме” 1995. и „Од Платона до Дејтона” 1996. Постхумно су објављени његови ратни дневници, двотомно дјело богато аутентичним документима времена, које по оцјени стручне критике представља најзначајнији извор за истраживање рађања Републике Српске.

Након трагичног саморањавања (пуцао је себи у главу) 16. јануара 1997. године на Палама, од последица саморањавања Никола Кољевић је преминуо 25. јануара 1997. године у болници Београду. Имао је 61 годину.

Дана 14. новембра 2019. године откривена је биста Николе Кољевића у Бањалуци уз присуство политичког руководства Републике Српске.[3]

Библиографија Николе КољевићаУреди

  • „Теоријски основи нове критике”, 1967. монографска публикација
  • „О упоредном и споредном”, 1977. монографска публикација
  • „Иконоборци и иконобранитељи”, 1978. монографска публикација
  • „Шекспир, трагичар”, 1981. монографска публикација
  • „Песник иза песме ”, 1984. монографска публикација
  • „“Тајна“ позног Дучића: интерпретација”, 1985. зборник
  • „“Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског”, 1986. монографска публикација
  • „Класици српског песништва”, 1987. монографска публикација
  • „Отаџбинске теме”, 1995. монографска публикација
  • „Андрићево ремек-дело”, 1995. монографска публикација
  • „Од Платона до Дејтона”, (записи о држави нашим поводом), 1996. монографска публикација
  • „Стварање Републике Српске 1 и 2”, ратни дневници,
  • „Одабрана дјела Николе Кољевића”,

НаградеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Кољевић, Никола. Стварање Републике Српске : дневник 1993-1995. Књ. 2. Београд : Службени гласник, 2008. стр. 429—432. ИСБН 978-86-519-0045-0. 
  2. ^ Кољевић, Никола. „Нова критика : њени теоријски основи и резултати : докторска дисертација”. Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", Београд. Сарајево : [Н. Кољевић], 1963. Приступљено 28. 01. 2018. 
  3. ^ „Бањалука: Успомена на једног од стваралаца Српске”. РТРС. 14. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди