Оксикодон је опиоидни аналгетик који се синтетише из опијумског деривата тебаина. Он је развијен у Немачкој 1916, као један од неколико семи-синтетичких опиоида у покушају да се побољшају постојећи опиоиди: морфин, диацетилморфин, и кодеин.[1]

Оксикодон
IUPAC име
(5R,9R,13S,14S)-4,5α-епокси-14-хидрокси-3-метокси-17-метилморфинан-6-он
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • Б/D (дуготрајна употреба или у високим дозама током трудноће)
Опојна дрогаумерено–висока
Начин применеорално, ИМ, IV, интраназално, супкутано, трансдермално, ректално, епидурално[1]
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
БиорасположивостУп то 87%
Везивање протеина45%
МетаболизамХепатички: примарно CYP3A, секондарно CYP2D6[2]
Полувреме елиминације3–4.5 х
ИзлучивањеУрин (19% непромењен)
Идентификатори
CAS број76-42-6 ДаY
ATC кодN02AA05 (WHO)
N02AA55 (u kombinaciji)
PubChemCID 5284603
DrugBankDB00497
ChemSpider4447649 ДаY
UNIICD35PMG570 ДаY
KEGGD05312 ДаY
ChEMBLCHEMBL656 ДаY
Синонимидихидрохидроксикодеинон, 14-хидроксидихидрокодеинон, 6-деокси-7,8-дихидро-14-хидрокси-3-О-метил-6-оксоморфин[3]
Хемијски подаци
ФормулаC18H21NO4
Моларна маса315.364 g/mol
  • O=C4[C@@H]5Oc1c2c(ccc1OC)C[C@H]3N(CC[C@]25[C@@]3(O)CC4)C
  • InChI=1S/C18H21NO4/c1-19-8-7-17-14-10-3-4-12(22-2)15(14)23-16(17)11(20)5-6-18(17,21)13(19)9-10/h3-4,13,16,21H,5-9H2,1-2H3/t13-,16+,17+,18-/m1/s1 ДаY
  • Key:BRUQQQPBMZOVGD-XFKAJCMBSA-N ДаY

Оксикодон је орални лек који се генерално прописује за олакшавање умереног до јаког бола. Ниске дозе се такође прописују за привремено олакшавање дијареје. Он је на тржишту у облик производа са једним или више састојака. Неки уобичајени примери производа са више састојака су оксикодон са ацетаминофен/парацетамолом, или НСАИД као што је ибупрофен. Формулације су доступне као генерици, а и под разним бренд именима.

Хемија и номенклатура

уреди

Хемијско име оксикодона је изведено из кодеина. Њихове хемијске структуре су веома сличне. Разликују се само у томе да је

Он је исто тако сличан да хидрокодону. Разликују се само по томе да оксикодон има хидроксилну групу на угљенику-14.[4]

Оксикодон је познат под именима "дихидрохидроксикодеинон",[5][6][7] Еуцодал,[6][7] Еукодал,[1][8] "14-хидроксидихидрокодеинон",[3][6] и "Нукодан".[6][7]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Калсо, Е (2005). „Оxyцодоне”. Јоурнал оф Паин анд Сyмптом Манагемент. 29 (5С): С47—С56. ПМИД 15907646. дои:10.1016/ј.јпаинсyмман.2005.01.010. 
  2. ^ Лаловиц Б, Кхарасцх Е, Хоффер C, Рислер L, Лиу-Цхен ЛY, Схен ДД (2006). „Пхармацокинетицс анд пхармацодyнамицс оф орал оxyцодоне ин хеалтхy хуман субјецтс: роле оф цирцулатинг ацтиве метаболитес” (ПДФ). Цлин Пхармацол Тхер. 79 (5): 461—479. ПМИД 16678548. дои:10.1016/ј.цлпт.2006.01.009. Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 06. 2010. г. Приступљено 28. 3. 2009. 
  3. ^ а б О, Марyаделе Ј.'Неил (2006). Тхе Мерцк индеx (14 изд.). Wхитехоусе Статион, Њ: Мерцк & Цо. ИСБН 978-0-911910-00-1. 
  4. ^ „АХФС Друг Информатион. Оxyцодоне (28:08.08) – 382132”. Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. 2008. Архивирано из оригинала 04. 10. 2008. г. Приступљено 27. 3. 2009. 
  5. ^ О, Марyаделе Ј.'Неил, едитор ... (2006). Тхе Мерцк индеx (14 изд.). Wхитехоусе Статион, Њ: Мерцк & Цо. ИСБН 978-0-911910-00-1. 
  6. ^ а б в г НБ, Еддy (1973). Тхе Натионал Ресеарцх Цоунцил инволвемент ин тхе опиате проблем, 1928–1971. Wасхингтон: Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 
  7. ^ а б в Маy ЕЛ, Јацобсон АЕ (1989). „Тхе Цоммиттее он Проблемс оф Друг Депенденце: а легацy оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. А хисторицал аццоунт”. Друг Алцохол Депенд. 23 (3): 183—218. ПМИД 2666074. дои:10.1016/0376-8716(89)90083-5. 
  8. ^ Сунсхине А, Олсон НЗ, Цолон А, Ривера Ј, Каико РФ, Фитзмартин РД, Редер РФ, Голденхеим ПД (1996). „Аналгесиц еффицацy оф цонтроллед-релеасе оxyцодоне ин постоперативе паин”. Ј Цлин Пхармацол. 36 (7): 595—603. ПМИД 8844441. Архивирано из оригинала 27. 07. 2009. г. Приступљено 25. 3. 2009. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).