Википедија

Парнас

Парнас (грчки: Παρνασσός, латински: Parnassus) је кречњачка планина у централној Грчкој која се уздиже изнад светилишта Делфи, северно од Коринтског залива.[2][3] Са Парнаса се пружа величанствен поглед на гајеве маслина и околнцу. По причама из грчке митологије, планина је била посвећена богу Аполону и корикијским нимфама, планина је и дом муза.[4] Ова планина је имала високо симболичко значење већ од неолита па тако и за Доране. Претпоставља се да име планине потиче од parnassas, посесивног придева лувијске речи parna са значењем кућа, или специфично храм, тако да име ефективно значи планина божје куће.[5]

Парнас
Лиакоура
Παρνασσός
Планина Парнас
Највиша тачка
Највиша тачка2457 [1]
Надморска висина1590 м
Координате38°32′09″ СГШ; 22°37′27″ ИГД / 38.535833° СГШ; 22.624167° ИГД / 38.535833; 22.624167 Координате: 38°32′09″ СГШ; 22°37′27″ ИГД / 38.535833° СГШ; 22.624167° ИГД / 38.535833; 22.624167
Географија
Парнас на карти Грчке
Парнас
Парнас
Локација планине Парнас у Грчкој
ДржавеГрчка
РегијеДелфи
МасивПинд

Име Парнас

уреди

Филолог Леонард Роберт Палмер[6][7][8][9] је сугерисао да је име Парнас изведено из лувијског језика,[10][11] једног од анатолских језика.[12][13] По његовом мишљењу, име потиче од парнассас, посесивног придева од лувијске речи парна што значи кућа, или специфично храм, тако да назив заправо значи планина божје куће.[5] Такво извођење, које је у складу са репутацијом планине као свете, где се манифестује моћ божанства, одувек је сматрано јаким, чак и од стране критичара теорије. Палмер наставља да постулира да су неки предгрчки људи били Анадолци, можда из ранијег таласа освајања, и да су њихову земљу и објекте заузели прото-Грци.

Доследност се, међутим, ту завршава. С обзиром на могућу превагу доказа, ова једна реч остаје изолат. Не постоје историјски или археолошки докази који би везали име за анадолијско присуство. Г. Милонас, разматрајући ову могућности, није нашао ништа што би повезало археолошке налазе око планине са било чим анадолским, и иако је откривена вероватна критска веза, не постоји ништа што би повезало Крићане са Лувијцима.[14] Линеар А, писмо Минојаца, како су Крићани називани, остаје још недешифровано. Укратко, етничка припадност овог предгрчког народа или народа након много деценија изучавања остаје још увек непозната, и још нема објашњења како и када је ова планина добила лувијско име.

Географија

уреди

Планина Парнас је део масива Пинд, која се протеже северно од Коринтског залива, преко Фокиде до Беотије. Парнас је један од највећих планинских региона у копненом делу Грчке и једна од највиших грчких планина. Висока је 2.457 метара[4] и њен највиши врх је Лиакоура. На североистоку она је повезана са Гионом, а на југу са Кирфом. Њено име је повезано са истоименим јунаком грчке митологије, сином Клеопомпуса (или Посејдона) и Клеодоре, који су изградили град на планини који био уништен у потопу Деукалиона. Етимолошка анализа, међутим, указује на прехеленско порекло имена, повезујући га са Пелазгима, и сматра се да потиче из анатолског језика Лувијаца.[5] Планина је на истоку разграничена долином Боеотијан Кефис, а на западу долином Амфиса. Геолошка посебност Парнаса су њене богате наслаге боксита, што је довело до њихове систематске експлоатације од краја 1930-тих, чиме је узрокована еколошка штета на делу планине.[15]

Митологија

уреди

Планина је добила име по Парнасу, сину нимфе Клеодоре и обичног смртника Клеопомпуса. Постојао је и град у којем је владао Парнас, али он је поплављен великим потопом. Преживели становници су побегли од поплаве на високе обронке планине и основали нови град Lykoreu (што на старогрчком значи = вучје завијање). Насупрот томе Орфеј се населио на планини,[16] ту га је видео бог Аполон и дао му златну лиру на којој га је научио да свира.

Планина Парнас је место на којој се збивају и неки мање значајни догађаји из грчке митологије.

  • У појединим верзијама грчке митолошке приче о великом потопу Деукалионова арка усидрила се је на врховима планине Парнас.
  • Орест се једно време крио на Парнасу.
  • Планина Парнас је била такође и дом бога Диониса.
  • Корикијска пећина, на падинама планине Парнас била је посвећена богу Пану и Музама.
  • Планина Парнас је по неким причама такође и дом митског крилатог коња Пегаза.
 
Парнас слика Антона Рафаела Менгса из 18. века[17]

Парнас у уметности

уреди

Име Парнас се до данас толико раширило у уметности, да је данас синоним за дом поезије, книжевности и знања.

Од 18. века завладала је права мода сликања мотива и митолошких призора на тему планине Парнас, попут сцене - Аполона окруженог музама, нека од најпознатијих дела са том темом су;

 
Цртеж Аполона и муза на планини Парнас од Пусена[18]

Као метафора

уреди
 
Парнас, око 1509-1511, рад Рафаела[19][20]
 
Слика планине Парнас из Погледа у Грчкој Едварда Додвела, 1821.

Однос планине према музама дао је подстицај за њену „мистификацију“ од стране поетско-уметничког покрета парнасизма, насталог у Француској у деценији од 1866. до 1876. године као реакција на романтизам. Парнасизам је карактерисао повратак неким класичарским елементима и веровање у доктрину „уметност ради уметности“, коју је први артикулисао Теофил Готије. Периодични часопис Модерни Парнас, који су издали Катул Мендес и Гзавије Рикар, садржао је директне референце на планину Парнас и њено митолошко обележје као станиште муза. Парнасисти, који нису премашивали групу од двадесет песника, извршили су релативно снажан утицај на културни живот Париза, посебно због своје упорности на савршенству риме и речника. Парнасизам је утицао на неколико француских песника, али је такође утицао на модерне грчке песнике, посебно на Костиса Паламаса и Грипариса.

Име по планини (Монт Парнассе) добила је четврт Париза на левој обали Сене, где су се окупљали уметници и песници и јавно рецитовали своје песме. Монпарнас је данас један од најпознатијих квартова града, а на његовом гробљу су сахрањене многе личности из уметности и културе.[15]

Парнас се раније јавио у Бици књига Џонатана Свифта (1697) као место идеолошког рата између древних и модерних.

Натионал Парк

уреди

Национални парк Парнас је основан 1938. године. Идеја парка је била очување природног станишта, за шта је било неопходно управљати расположивошћу његових природних ресурса. Међутим, парк није обухватао сав терен за који се сматра да је у опсегу. Највиши врхови су изостављени.

У року од неколико година парковски аспект земље постао је неактиван, јер је Грчка скренула пажњу ка окончању немачке окупације, а затим после Другог светског рата, решавању Грчког грађанског рата. Парнас је био у јединственој позицији да служи као центар отпора, као што је био за Грчки рат за независност. Борбе су се водиле у долинама које окружују подручје.

Када су се ратови окончали и регион поново постао активан парк, нова наука о екологији донела је промене у администрацији парка. Врсте су инвентарисане, идентификоване су ендемске и угрожене врсте и успостављен концепт заштићеног подручја. Национални парк Парнас постао је заштићено подручје за птице према „Директиви о птицама“. Након тога, стекао је и другу заштиту према другим законима како то захтева ЕУ. После 2000. постао је Орос Парнасос, „Планина Парнас“, заштићено подручје Природа 2000, ИД ГР2410002. Та два звања нису идентична. Национални парк заузима око 150 км2 (37.000 ацрес). Подручје Природа 2000 је око 344 км2 (85.000 ацрес), чиме је заштићен терен који није покривен парком.

Међу ендемским врстама флоре под заштитом су кефалонска јела и парнаски божур (Паеониа парнассица). У парку се могу наћи птице грабљивице, вукови, вепрови, јазавци и ласице.

Планина Парнас данас

уреди

По Парнасу има боксита који се експлоатише за производњу алуминијума. Ус то се падине планине данас користе и за два скијалишта; Келарија и Фтеролака, ова два скијалишта заједно формирају највећи скијашки центар у Грчкој. Мање скијалиште Геронтора (има само две вучнице) налази се преко пута планинског хрпта Келариха.[21] Изградња скијалишта почела је 1975. године, па је први део довршен 1976. када су у рад пуштене две вучнице на скијалишту Фтеролака. Ново скијалиште Келарија довршено је 1981, а од сезоне 1987-1988. жичара Хермес повезала је ова два скијалишта.

Данас Скијашки центар Парнас има 25 уређених стаза дужине око 30 км, са више вучница и жичара, које могу превести 5000 скијаша на сат.

Врхови Парнаса

уреди

Највише тачке планине Парнас су;

  • Лиакоура (Λιάκουρα) 2455 м
  • Тсаркос (Τσάρκος), 2415 м
  • Геронтоврахос (Γεροντόβραχος), 2395 м
  • Калојирос (Καλόγηρος), 2327 м
  • Мавра Литáрија (Μαύρα Λιθάρια), 2326 м
  • Воидомати (Βοϊδομάτι), 1947 м
  • Петритис (Πετρίτης), 1923 м
  • Пиргакија (Πυργάκια), 1718 м

Референце

уреди
  1. ^ "Еуропе Ултра-Проминенцес" Листед ас "Лиакоура". Пеаклист.орг. Приступљено 2012-02-19.
  2. ^ Тхалассограпхица, Институте оф Оцеанограпхиц анд Фисхериес Ресеарцх, вол. 11-15, паге 35, (1988)
  3. ^ „Амбрасеyс, Н.Н. & Јацксон, Ј.А. 1997. Сеисмицитy анд страин ин тхе Гулф оф Цоринтх (Грееце) синце 1694. Јоурнал оф еартхqуаке енгинееринг, 1, 433-474”. 
  4. ^ а б „Моунт Парнассус” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 16. 5. 2013. 
  5. ^ а б в Палмер, Леонард Р. (1965). Мyценаеанс анд Миноанс (2нд изд.). Неw Yорк: Алфред А. Кнопф. стр. 30. 
  6. ^ „Кинг'с Цоллеге Лондон - Пеопле”. www.кцл.ац.ук. Архивирано из оригинала 2011-05-06. г. 
  7. ^ Мyлонас, Георге Е. (1962). „Тхе Лувиан Инвасионс оф Грееце”. Хеспериа. Тхе Америцан Сцхоол оф Цлассицал Студиес ат Атхенс. 31 (3): 284—309. ЈСТОР 147122. дои:10.2307/147122. 
  8. ^ Палмер, L. Р. (1958). „Лувиан анд Линеар А”. Трансацтионс оф тхе Пхилологицал Социетy. 57: 75—100. дои:10.1111/ј.1467-968X.1958.тб01273.x. 
  9. ^ Финкелберг, Маргалит (2005). Греекс анд Пре-Греекс: Аегеан Прехисторy анд Греек Хероиц Традитион. Цамбридге. ИСБН 978-0521107990,  есп. 42–64. Ревиеwед ин Бецкман, Гарy (јануар 2009). „Греекс анд Пре-Греекс: Аегеан Прехисторy анд Греек Хероиц Традитион бy Маргалит Финкелберг”. Тхе Цлассицал Јоурнал. Тхе Цлассицал Ассоциатион оф тхе Миддле Wест анд Соутх. 104 (2): 175—177. ЈСТОР 27750230. дои:10.1353/тцј.2008.0055. 
  10. ^ Анна Бауер, 2014, Морпхосyнтаx оф тхе Ноун Пхрасе ин Хиероглyпхиц Луwиан, Леиден, Брилл НВ, пп. 9–10.
  11. ^ Мелцхерт, Х. Цраиг (2012). „Тхе Поситион оф Анатолиан” (ПДФ). 
  12. ^ Граy, Русселл D.; Аткинсон, Qуентин D. (2003). „Лангуаге-Трее Дивергенце Тимес Суппорт тхе Анатолиан Тхеорy оф Индо-Еуропеан Оригин” (ПДФ). Натуре (на језику: енглески). 426 (6965): 435—439. Бибцоде:2003Натур.426..435Г. ПМИД 14647380. С2ЦИД 42340. дои:10.1038/натуре02029. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2011-05-20. г. 
  13. ^ Боуцкаерт, Р.; Лемеy, П.; Дунн, M.; Греенхилл, С. Ј.; Алексеyенко, А. V.; Друммонд, А. Ј.; Граy, Р. D.; Суцхард, M. А.; Аткинсон, Q. D. (2012). „Маппинг тхе Оригинс анд Еxпансион оф тхе Индо-Еуропеан Лангуаге Фамилy”. Сциенце (на језику: енглески). 337 (6097): 957—960. Бибцоде:2012Сци...337..957Б. ПМЦ 4112997  . ПМИД 22923579. дои:10.1126/сциенце.1219669. 
  14. ^ Мyлонас, Георге Е. (1962). „Тхе Луwиан Инвасионс оф Грееце” (ПДФ). Хеспериа. 31 (3): 221—316. ЈСТОР 147122. дои:10.2307/147122. 
  15. ^ а б Рацот, А., 1967,"Лес Парнассиенс, интродуцтион анд цомментариес бy M. Пакенхам", пресентед бy Лоуис Форестиер, Ауx Леттрес модернес: цоллецтион авант-сиèцле
  16. ^ Тхе Греек Годс бy Хоопес Анд Евслин. ISBN 978-0-590-44110-0., 1995, паге 77
  17. ^ „Менгс, Антон Рапхаел. 1728-1779, Парнассус”. 
  18. ^ „Аполло анд тхе Мусес он Моунт Парнассус”. Тхе Ј. Паул Геттy Труст. 
  19. ^ Паолетти, Ј; Радке, Г (2005) [1997]. Арт ин Ренаиссанце Италy. Лондон: Лауренце Кинг Публисхинг. стр. 409. ИСБН 1-85669-439-9. 
  20. ^ Стингер, C (1998) [1985 (хардбацк)]. Тхе Ренаиссанце ин Роме. Блоомингтон, ИН: Индиана Блоомингтон Пресс. стр. 199. ИСБН 0-253-33491-8. 
  21. ^ „Тхе Парнассос Ски Центре”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2006. г. Приступљено 31. 01. 2019. 

Спољашње везе

уреди
 
Парнас на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Parnas&oldid=28523903”