Википедија

Procaviidae

Процавиидае (савремени дамани) јесу мала сисарска фамилија из реда дамана. Обухвата један изумрли и три савремена рода, са само четири савремене врсте. Насељавају Африку и Арабијско полуострво. Најстарији фосил, Heterohyrax auricampensis, потиче с почетка касног Миоцена.[2]

Процавиидае
Временски распон:
касни Миоцен — данас[1] 10–0 Ма
Dendrohyrax dorsalis
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Mammalia
Инфракласа:
Eutheria
Надред:
Afrotheria
Ред:
Hyracoidea

Huxley, 1869
родови

Dendrohyrax
† Gigantohyrax
Heterohyrax
Procavia

Дамани имају животни век од 9 до 14 година. Препознато је пет постојећих врста: камењарски хајракс (Procavia capensis) и жуто-пегави камењарски хајракс (Heterohyrax brucei), који живе на изданцима стена, укључујући литице у Етиопији[3] и изоловане гранитне изданке зване копије у јужној Африци;[4] западни шумски хајракс (Dendrohyrax dorsalis), јужни шумски хајракс (D. arboreus) и источни шумски хирак (D. validus).[5] Њихова распрострањеност је ограничена на Африку, осим за P. capensis, који се такође налази на Блиском истоку.

Карактеристике уреди

Хајракси задржавају или су поново развили бројне карактеристике примитивних сисара; посебно, имају слабо развијену унутрашњу регулацију температуре,[6] за шта компензују бихејвиоралном терморегулацијом, као што је згрчење и сунчање.

Савремени дамани су малих димензија и приближно достижу величину зеца. Дужина тијела се креће између 30 и 60 cm. Имају кратке екстремитете, на предњим ногама 4 прста са спљоштеним ноктима налик на копито, а на задњим 3 прста од којих је један с канџом. Од зуба, недостају им очњаци уместо којих постоји кратка дијастема. Зубна формула дамана је:

1.0.4.3
2.0.4.3
Хајракс манифестује своје карактеристично понашање жвакања и роктања, и његове кљове секутића

Иако нису преживари, хајракси имају сложене стомаке са више комора који омогућавају симбиотичким бактеријама да разбију чврсте биљне материјале, али њихова укупна способност варења влакана је нижа него код копитара.[7] Њихови мандибуларни покрети су слични жвакању румината,[8] мада хајракс није физички способан за регургитацију[9][10] као код копитара и мерицизма неких макропода. Овакво понашање се помиње у одломку у Библији који описује хајраксе као да „жвачу попут преживара“.[11] Ово понашање жвакања може бити облик агонистичког понашања када се животиња осећа угрожено.[12]

Хајракс не гради јазбине, као већина глодара, већ током свог живота радије тражи склониште у постојећим рупама велике разноликости по величини и конфигурацији.[13]

Хиракеси насељавају стеновити терен широм подсахарске Африке и Блиског истока. Њихова стопала имају гумене јастучиће са бројним знојним жлездама, које могу помоћи животињи да одржи стисак када се брзо креће уз стрме, камените површине. Хајракси имају набијене прсте са ноктима налик на копита; четири прста су на свакој предњој нози и три на свакој задњој нози.[14] Такође имају ефикасне бубреге који задржавају воду како би боље преживели у сушним срединама.

Женке хајракса рађају до четири младунаца након периода трудноће од 7-8 месеци, у зависности од врсте. Младунци се одбијају у доби од 1-5 месеци, а полну зрелост достижу са 16-17 месеци.

Хајракси живе у малим породичним групама, са једним мужјаком који агресивно брани територију од ривала. Тамо где је животни простор у изобиљу, мужјак може имати екслузивни приступ више група женки, од којих свака има свој домет. Преостали мужјаци живе усамљено, често на периферији подручја које контролишу већи мужјаци, и паре се само са млађим женкама.[15]

Хајракси имају високо наелектрисан миоглобин, за шта се претпоставља да одражава акватично порекло.[16]

Сличности са Proboscidea и Sirenia уреди

Хајракси деле неколико необичних карактеристика са редовима сисара Proboscidea (слонови и њихови изумрли сродници) и Sirenia (ламантини и дугонзи), што је довело до тога да су сви стављени у таксон Paenungulata. Мужјаци хајракса немају скротум и њихови тестиси остају увучени у трбушну дупљу поред бубрега,[17][18] као и код слонова, морских крава и дугонга.[19] Женке хајракса имају пар дојки у близини пазуха (аксиле), као и четири дојке у препонама (ингвинално подручје); слонови имају пар дојки у близини пазуха, а дугонзи и морске краве имају пар дојки, по једна близу сваког од предњих пераја.[20][21] Кљове хајракса развијају се из секутиц́а као и кљове слонова; већина кљова сисара се развија из очњака. Хајракси, попут слонова, имају спљоштене нокте на врховима прстију, а не закривљене, издужене канџе које се обично виђају код сисара.

Еволуција уреди

 
Пацхyхyраx цхампиони, велики фосилни хајракс из миоцена Русинге, Кенија (збирка Природњачког музеја).

Сви савремени хајракси су чланови породице Procaviidae (једина жива породица у оквиру Hyracoidea) и налазе се само у Африци и на Блиском истоку. У прошлости су, међутим, хајракси били разноврснији и распрострањенији. Ред се први пут појављује у фосилном запису на једном локалитету на Блиском истоку у облику Dimaitherium је од пре 37 милиона година.[22] Током дугих милиона година, хајракси, пробосциди и други афротеријски сисари били су примарни копнени биљоједи у Африци, баш као што су копитари били у Северној Америци.

Од средњег до касног еоцена постојало је много различитих врста,[23] од којих је највећа била једнака тежини малог коња, а најмања величине миша. Током миоцена, међутим, конкуренција новоразвијених бовида, који су били веома ефикасни испашници и претраживачи, раселила је хајриксе у маргиналне нише. Ипак, ред је остао широко распрострањен и разнолик све до краја плиоцена (пре око два милиона година) са представницима широм Африке, Европе и Азије.

Потомци џиновских „хајракоида” (уобичајени преци хајракса, слонова и сирена) еволуирали су на различите начине. Неки су постали мањи и еволуирали да постану модерна породица хајракса. Сматра се да су други прешли на живот у води (можда попут модерне капибаре), што је на крају довело до породице слонова, а можда и сирена. ДНК докази подржавају ову хипотезу, а мали модерни хајракси деле бројне карактеристике са слоновима, као што су нокти на ногама, одличан слух, осетљиви јастучићи на ногама, мале кљове, добро памћење, боље функције мозга у поређењу са другим сличним сисарима и облик неких њихових костију.[24]

Хајракси се понекад описују као најближи живи сродници слона,[25] иако је спорно да ли је то тако. Недавне морфолошке и молекуларне класификације откривају да су морске краве најближи живи рођаци слонова. Док су хајракси блиско повезани, они чине таксономску спољашњу групу слонова, морских крава и изумрлих редова Embrithopoda и Desmostylia.[26]

Изумрла породица меридиунгулата Archaeohyracidae, која се састоји од четири рода нотоунгулатних сисара који су познати од палеоцена до олигоцена Јужне Америке,[27] група је која није повезана са правим хајраксима.

Списак родова уреди

Филогенија раних хајракоида
Еутхериа
Афротхериа
Хyрацоидеа
 

Сеггеуриус

 
 
 

Мицрохyраx

 
 
Сагхатхериинае
 

Бунохyраx

 
 
 

Пацхyхyраx

 
 
 

Тхyрохyраx

 
 
 
 
 

Селенохyраx

 
 

Сагхатхериум

 
 
 
 

Титанохyраx

 
 

Антилохyраx

 
 
 
 

Мегалохyраx

 
 
 
 
 
Гениохyиинае

Гениохyус

 
 
 
 
 

Пробосцидеа (слонови)

 
 
 

Периссодацтyла

 
 

Пхенацодонтидае

 
 
Филогенија хајракоида је позната од раног еоцена до средње епохе олигоцена.[28]

Hyracoidea[29][30]

Станиште уреди

Од најранијег периода фамилија је распрострањена само у Африци, дуж Црвеног мора на Афричком и Азијском континенту – Арабијско полуострво.[1][31] Савремени дамани насељавају различита станишта. Неки живе на стијенама, други у крошњи дрвећа, а постоје они који насељавају степе. На стијенама се углавном завлаче у шупљине, док у степама често насељавају празне термитњаке. Хране се биљном храном, лишћем, зељастим биљем и сл., али једу и инсекте и њихове ларве.

Дамани су на различите начине прилагођени стаништима које несељавају. Зубима (кутњацима) мељу и ситне храну. Имају сложен желудац и симбиотске бактерије које им помажу при варењу. Бубрези имају способност да задржавају воду, што им омогућава да преживе сушне услове. На ногама имају гумене јастучиће са многобројним жлијездама, а то им помаже при кретању преко стијена.

Размножавање уреди

Живе у групама или породицама од неколико јединки, које предводи мужјак. Мужјак активно брани територију коју заједница насељава. Женка носи младе 7 до 8 мјесеци, а коти око 4 младунца, који су полно зрели након 16 – 17 мјесеци. Млађи мужјаци већином живе солитарно, ван подручја које контролише старији мужјак, а паре се само са млађим женкама.

Класификација уреди

Фамилија Процавиидае обухвата 4 савремене врсте:

Референце уреди

  1. ^ а б Пицкфорд, M. & Сенут, Б. 2018. Афрохyраx намибенсис (Хyрацоидеа, Маммалиа) фром тхе Еарлy Миоцене оф Елисабетхфелд анд Фискус, Сперргебиет, Намибиа. Цоммуницатионс оф тхе Геологицал Сурвеy оф Намибиа, 18, 93-112.
  2. ^ Расмуссен, D. Т., Пицкфорд, M., Меин, П., Сенут, Б., & Цонроy, Г. C. (1996). Еарлиест кноwн процавиид хyрацоид фром тхе Лате Миоцене оф Намибиа. Јоурнал оф Маммалогy, 77(3), 745-754.
  3. ^ Аертс, Раф (2019). Форест анд wоодланд вегетатион ин тхе хигхландс оф Догу'а Тембиен. Ин: Нyссен Ј., Јацоб, M., Франкл, А. (Едс.). Гео-треккинг ин Етхиопиа'с Тропицал Моунтаинс - Тхе Догу'а Тембиен Дистрицт. СпрингерНатуре. ИСБН 978-3-030-04954-6. Приступљено 18. 6. 2019. 
  4. ^ Мицхаел А. Марес (2017). Енцyцлопедиа оф Десертс. Университy оф Оклахома Пресс. стр. 288. ИСБН 978-0-8061-7229-3. 
  5. ^ „Еастерн Трее Хyраx”. ИУЦН ред лист. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре анд Натурал Ресоурцес. 3. 2. 2014. Приступљено 17. 12. 2018. 
  6. ^ Броwн, Келлy Јоанне (2003). „СЕАСОНАЛ ВАРИАТИОН ИН ТХЕ ТХЕРМАЛ БИОЛОГY ОФ ТХЕ РОЦК ХYРАX (ПРОЦА ВИА ЦАПЕНСИС)” (ПДФ). Сцхоол оф Ботанy анд Зоологy / Университy оф КwаЗулу-Натал. 
  7. ^ вон Енгелхардт, W; Wолтер, С; Лаwренз, Х; Хемслеy, Ј.А. (1978). „Продуцтион оф метхане ин тwо нон-руминант хербиворес”. Цомпаративе Биоцхемистрy анд Пхyсиологy А. 60 (3): 309—11. дои:10.1016/0300-9629(78)90254-2. 
  8. ^ Хендрицхс, Хуберт (1966). „Верглеицхенде Унтерсуцхунг дес Wиедеркауверхалтенс” [Цомпаративе инвестигатион оф цуд ретаинерс]. Биологисцхес Зентралблатт (диссертатион) (на језику: немачки). 84 (6): 671—751. ОЦЛЦ 251821046. „Алл артиодацтyл фамилиес анд абоут 80% оф тхе спп. wере инвестигатед. Цхеwинг регургитатед фоддер ис ан идле пастиме, ас wелл ас ан инстинцт ассоциатед wитх аппетите. Цхарацтеристиц мовементс wере аналyзед фор ундистурбед самплес оф анималс маинтаинед он пресервес. Гроуп-специфиц дифференцес аре репортед ин форм, рхyтхм, фреqуенцy, анд сиде оф цхеwинг мотион. Тхе унгулате тyпе ис цхарацтеризед ас а специализатион. Тхе оператион ис десцрибед фор тхе фирст тиме фор тхе ордер Хyрацоидеа. Он тхе басис оф 12 спп. оф тхе марсупиал субфамилy Мацроподинае руминатион ис инферред фор тхе wхоле цатегорy. Адвантагес оф тхе процесс аре дебатед” 
  9. ^ Бјöрнхаг, Г.; Бецкер, Г.; Буцххолз, C.; W. вон Енгелхардт, W. (1994). „Тхе гастроинтестинал трацт оф тхе роцк хyраx (Процавиа хабессиница). 1. Морпхологy анд мотилитy паттернс оф тхе трацт”. Цомпаративе Биоцхемистрy анд Пхyсиологy А. 109 (3): 649—53. ПМИД 8529006. дои:10.1016/0300-9629(94)90205-4. 
  10. ^ Сале, Ј. Б. (1966). „Даилy фоод цонсумптион анд моде оф ингестион ин тхе Хyраx”. Јоурнал оф тхе Еаст Африцан Натурал Хисторy Социетy. XXV (3): 219. 
  11. ^ „Левитицус 11:5”. Библе Гатеwаy. Зондерван. Приступљено 2016-04-08. 
  12. ^ Натан Слифкин (2004-03-11). „Цхаптер Сиx – Схафан тхе Хyраx” (ПДФ). Тхе Цамел, тхе Харе, анд тхе Хyраx. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 6. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2012. 
  13. ^ Сале, Ј. Б. (јануар 1970). „Унусуал Еxтернал Адаптатионс ин тхе Роцк Хyраx”. Зоологица Африцана. 5 (1): 101—113. ИССН 0044-5096. дои:10.1080/00445096.1970.11447384. 
  14. ^ „Хyраx”. Африцан Wилдлифе Фоундатион. 
  15. ^ Хоецк, Хендрик (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс . Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 462–5. ИСБН 978-0-87196-871-5. 
  16. ^ „Оне Протеин Схоwс Елепхантс анд Молес Хад Аqуатиц Анцесторс”. 13. 6. 2013. Архивирано из оригинала 17. 06. 2013. г. Приступљено 16. 05. 2022. 
  17. ^ Тревор Царнабy (1. 1. 2008). Беат абоут тхе Бусх: Маммалс. Јацана Медиа. стр. 293. ИСБН 978-1-77009-240-2. 
  18. ^ Септимус Сиссон (1914). Тхе анатомy оф тхе доместиц анималс. W.Б. Саундерс Цомпанy. стр. 577. 
  19. ^ Марсхалл Цавендисх Цорпоратион (1. 9. 2010). Маммал Анатомy: Ан Иллустратед Гуиде. Марсхалл Цавендисх. стр. 63. ИСБН 978-0-7614-7882-9. 
  20. ^ „Дугонг”. Аустралиан Говернмент / Греат Барриер Рееф Марине Парк Аутхоритy. 
  21. ^ Сцхрицхте, Давид. „Репродуцтион”. Саве тхе Манатее орг. 
  22. ^ Еугение Барроw; Ерик Р. Сеифферт; Елwyн L. Симонс (2010). „А примитиве хyрацоид (Маммалиа, Паенунгулата) фром тхе еарлy Приабониан (Лате Еоцене) оф Егyпт”. Јоурнал оф Сyстематиц Палаеонтологy. 8 (2): 213—244. С2ЦИД 84398730. дои:10.1080/14772010903450407. 
  23. ^ Протхеро, Доналд Р. (2006). Афтер тхе Диносаурс: Тхе Аге оф Маммалс. Блоомингтон, Индиана: Индиана Университy Пресс. стр. 132. ИСБН 978-0-253-34733-6. 
  24. ^ „Хyраx: Тхе Литтле Бротхер оф тхе Елепхант”. Wилдлифе он Оне. ББЦ ТВ. 
  25. ^ „Хираx сонг ис а мену фор матинг”. Тхе Ецономист. 15. 1. 2009. Приступљено 15. 1. 2009. 
  26. ^ Асхер, Р.Ј.; Новацек, M.Ј.; Геисхер, Ј.Х. (2003). „Релатионсхипс оф ендемиц Африцан маммалс анд тхеир фоссил релативес басед он морпхологицал анд молецулар евиденце”. Јоурнал оф Маммалиан Еволутион. 10: 131—194. С2ЦИД 39296485. дои:10.1023/А:1025504124129. 
  27. ^ МцКенна, Малцолм C., анд Белл, Сусан К. 1997. Цлассифицатион оф Маммалс Абове тхе Специес Левел. Цолумбиа Университy Пресс, Неw Yорк, 631 пп. ИСБН 0-231-11013-8
  28. ^ Гхеербрант, Е.; Донминг, D.; Тассy, П. (2005). „Паенунгулата (Сирениа, Пробосцидеа, Хyрацоидеа, анд Релативес)”. Ур.: Росе, Кеннетх D.; Арцхибалд, Ј. Давид. Тхе Рисе оф Плацентал Маммалс: Оригинс анд релатионсхипс оф тхе мајор еxтант цладес. Балтиморе: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. стр. 84—105. ИСБН 978-0801880223. 
  29. ^ Табуце, Р.; Сеифферт, Е. Р.; Гхеербрант, Е.; Аллоинг-Сéгуиер, L.; вон Коенигсwалд, W. (2017). „Тоотх Енамел Мицроструцтуре оф Ливинг анд Еxтинцт Хyрацоидс Ревеалс Униqуе Енамел Тyпес Амонг Маммалс”. Јоурнал оф Маммалиан Еволутион. 24 (1): 91—110. дои:10.1007/с10914-015-9317-6. 
  30. ^ Пицкфорд, M.; Сенут, Б. (2018). „Афрохyраx намибенсис (Хyрацоидеа, Маммалиа) фром тхе Еарлy Миоцене оф Елисабетхфелд анд Фискус, Сперргебиет, Намибиа” (ПДФ). Цоммуницатионс оф тхе Геологицал Сурвеy оф Намибиа. 18: 93—112. 
  31. ^ Расмуссен D.Т., Гутиéррез M. 2010. Хyрацоидеа. — Wерделин L., Сандерс W.Ј. (едс). Ценозоиц маммалс оф Африца. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс. П. 123–145.

Спољашwе везе уреди


Шаблон:Таxонбарлат

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Procaviidae&oldid=26533330”