Радислав Крстић (15. фебруар 1948, Власеница, ФНР Југославија) бивши је генерал Војске Републике Српске који је учествовао у рату у Босни и Херцеговини током распада Југославије.[1] Хашки трибунал осудио га је на 35 година затвора.[2][3]

Радислав Крстић
Радислав Крстић, ВРС
Лични подаци
Датум рођења(1948-02-15)15. фебруар 1948.(76 год.)
Место рођењаВласеница, ФНР Југославија
Војна каријера
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске

Биографија уреди

Рођен је 15. фебруара 1948. у Власеници. Основну и средњу школу је завршио у Хан Пијеску. Био је распоређен у сарајевски гарнизон Југословенске народне армије од 1972. до 1981, гдје је похађао војну школу. Распоређен је у Неготин 1983, близу границе Југославије с Бугарском и Румунијом. После три године је 1986. распоређен у Приштину ради обучавања официра и војника Приштинског корпуса. Након немира у аутономној покрајини Косову и Метохији, постао је начелник команде корпуса.

Када је избио рат у Босни и Херцеговини током распада Југославије, 1992. се вратио са породицом у Републику Српску и прикључио се Војсци Републике Српске. Водио је војне акције у области Власенице и Кладња. Када је стао на нагазну мину 1994. изгубио је ногу и од тада користи протезу.[тражи се извор] После неколико месеци се вратио у јединицу Војске Републике Српске на дужност и учествовао је у војној операцији Криваја ’95.

Пресуда уреди

Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије подигао је 2. новембра 1998, оптужницу против њега због његове улоге у масакру у Сребреници. СФОР га је ухапсио 2. децембра исте године, те је сутрадан пребачен у Хаг. Четири дана касније, појавио се пред судом и изјаснио о оптужници: изјавио је да није крив по свим тачкама оптужнице. Хашки трибунал је 2. августа 2001, донео пресуду према којој је Крстић 12. јула учествовао на седници коју је водио Ратко Младић на којој се одлучивало о судбини Бошњака у Сребреници. Младић је 13. јула Крстића прогласио командантом Дринског корпуса. Набавио је аутобусе за присилну депортацију Бошњака. Иако нема доказа да је био на лицу места када су се вршиле егзекуције, пресуђено је да је као командант морао да зна за план за масакр свих војно способних бошњачких мушкараца као и за учествовање корпуса у масовним убиствима, па ипак није никога казнио за те злочине. Истовремено, припремао је офанзиву на Жепу.

Судија је у пресуди у августу 2001. изјавио да је Крстић крив за „убиство хиљада бошњачких муслимана између 10. и 19. јула 1995, без обзира да ли су смакнућа била спорадична или планирана у облику масовних убистава”. Проглашен је кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон и осуђен је на 46 година затвора.[4][5][6][7] Била је то прва Хашка пресуда за геноцид за рат у Босни и Херцеговини и дотад највећа затворска казна додељена неком оптуженом. Крстић је био први Европљанин осуђен за геноцид од неког међународног суда након Нирнбершког процеса.[8] Након уложене жалбе 15. августа 2001, казна му је смањена на 35 година, а пресуда је преименована у „учествовање и помагање у геноциду”.

Напад уреди

Пребачен је у Уједињено Краљевство на служење казне.[9] У мају 2010. је задобио тешке телесне повреде када га је напала група затвореника муслимана и Албанаца. Напад на генерала Крстића је извршио криминалац Индрит Краснићи, тако што је покушао да закоље генерала Крстића и при томе га је убо ножем у врат и главу.[10]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „“Сребреница-Дрина Цорпс” (ИТ-98-33), Радислав Крстиц” (ПДФ). ИЦТY. 20. 12. 2004. 
  2. ^ Војводинy, Јавна медијска установа "Радио-телевизија Војводине". „Хашки осуђеник Радислав Крстић претучен у затвору”. Радио-телевизија Војводине. Приступљено 3. 7. 2021. 
  3. ^ ИЦТY оффициал сите: ЦАСЕ ИНФОРМАТИОН СХЕЕТ: РАДИСЛАВ КРСТИЋ
  4. ^ „Генерал гуилтy оф Босниа геноциде”. ББЦ Неwс. 2. 8. 2001. 
  5. ^ Симонс, Марлисе (20. 4. 2004). „Wорлд Бриефинг Еуропе: Тхе Хагуе: Цоурт Аффирмс Геноциде Ин Босниа”. Неw Yорк Тимес. 
  6. ^ „Серб генерал цонвицтед оф геноциде”. Гуардиан. 2. 8. 2001. 
  7. ^ „Босниа-Херзеговина: Генерал Радислав Крстиц фоунд гуилтy оф геноциде”. Амнестy Интернатионал. 2. 8. 2001. 
  8. ^ Нордланд, Род (13. 8. 2001). „Цримес Агаинст Хуманитy”. Неwсwеек. Приступљено 20. 4. 2010. 
  9. ^ „Wар цримес цасе wиденс 'геноциде'. ББЦ Неwс. 19. 4. 2004. 
  10. ^ Сулливан, Мике (8. 5. 2010). „Геноциде бруте Радислав Крстиц хас тхроат цут ин Брит јаил”. Сун. Архивирано из оригинала 19. 07. 2013. г. Приступљено 16. 07. 2010. 

Спољашње везе уреди