Википедија

Solanaceae

Помоћнице (лат. Solanaceae), су економски важна породица цветница.[2] Њени представници су у опсегу од једногодишњег и вишегодишњег биља до лозе, лијана, епифита, грмља и дрвећа, а укључује и низ важних пољопривредних усева, лековитог биља, зачинских, коровских и украсних биљака. Многи чланови породице садрже моћне алкалоиде, а неке су врло токсичне, али се многим културама једу, у неким случајевима, као основна храна.[3] Породица припада реду Solanales, у астеридној групи дикотиледоних биљака (Магнолиопсида). Породица Solanaceae обухвата око 98 родова и око 2.700 врста, са великом разноликости станишта, морфологије и екологије.

Solanaceae
Цвет Brugmansia suaveolens
из ботаничке баште САД
Научна класификација
Царство:
Plantae
(нерангирано):
Angiospermae
(нерангирано):
Eudicotidae
(нерангирано):
Астериди
Ред:
Solanales
Породица:
Solanaceae

Потпородице[1]

Cestroideae
Goetzeoideae
Nicotianoideae
Petunioideae
Schizanthoideae
Schwenckioideae
Solanoideae

Име Solanaceae потиче из рода Solanum породице велебиља или помоћница. Етимологија латинске речи је нејасна. Латинско име ове породице је изведено из латинског језика Solanum, што значи "биљке из ноћне сене", (енгл. nightshade, „ноћна сенка”). Име може доћи од сличности одређених цветова са Сунцем и његовим зраковима. Бар једна Solanum врста је познат као “сунчана бобица”. Алтернативно, име би могло да потиче из латинског глагола solari, што значи "умирити", вероватно мислећи на умирујућа фармаколошка својства неких од психоактивних врста ове породице.

Представници породице су распрострањени широм света, на свим континентима осим Антарктика. Највећа разноликости врста налази се у Јужној и Централној Америци.[4][5].

Хемијска структура соланина

Помоћнице су биљке са два котиледона (дикотиледоне) из реда Solanales, од којих су неке (као нпр. кромпири) пореклом из Америке. Све, у већој или мањој мјери, садрже гликоалкалоид соланин, отров који се налази испод кожице плода или гомоља у виду зелене боје, али га има и у другим деловима биљака. Има га и у култивираним јестивим биљкама кромпиру, патлиџану и парадајзу, из којих се одстрањује гуљењем и термичком обрадом, као што су кување или печење.

Галерија слика уреди

  •  
    Acnistus australis
  •  
    Juanulloa parasitica
  •  
    Metternichia principis
  •  
    Hyoscyamus aureus
  •  
    Atropa baetica
  •  
    Mellissia begoniifolia

Родови уреди

Референце уреди

  1. ^ „Соланацеае Јусс., ном. цонс.”. Гермпласм Ресоурцес Информатион Нетwорк. Унитед Статес Департмент оф Агрицултуре. 2007-04-12. Архивирано из оригинала 06. 05. 2009. г. Приступљено 2009-04-16. 
  2. ^ Софраџија А., Шољан D., Хаџиселимовић Р. (1996): Биологија 1, Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-686-8.
  3. ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
  4. ^ Olmstead, R. G.; Sweere, J. A.; Spangler, R. E.; Bohs, L.; Palmer, J. D. (1999). „Phylogeny and provisional classification of the Solanaceae based on chloroplast DNA” (PDF). Ур.: Nee, M.; Symon, D. E.; Lester, R. N.; Jessop, J. P. Solanaceae IV: advances in biology and utilization. The Royal Botanic Gardens. стр. 111—37. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 09. 2019. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
  5. ^ Olmstead, R.G.; Bohs, L. (2007). „A Summary of molecular systematic research in Solanaceae: 1982-2006”. Acta Horticulturae. 745: 255—68. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 29. 10. 2016. 
 
Solanaceae на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Solanaceae&oldid=26785554”