Томас Мор
Томас Мор (енгл. Thomas More; Лондон, 7. фебруар 1478 — Тауер Хил, Лондон, 6. јул 1535) био је енглески хуманиста, књижевник и државник.[7]
Томас Мор | |
---|---|
Датум рођења | 7. фебруар 1478. |
Место рођења | Лондон Краљевина Енглеска |
Датум смрти | 6. јул 1535. (57 год.) |
Место смрти | Тауер Хил, Лондон Краљевина Енглеска |
Стил | Хришћански хуманизам[1] ренесансни хуманизам |
Претходник | |
Потпис | |
Биографија уреди
Томас Мор је био син угледног лондонског адвоката и судије Џона Мора. По завршетку основног образовања постао је паж кантерберијског надбискупа Џона Мортона, где се упознао са опасностима и интригама политичког живота. То је снажно утицало на младог Томаса, па је и поред активног политичког деловања често размишљао о повлачењу у неки манастир. Под Мортоновим покровитељством и уз очево одобрење одлази на Оксфорд, где студира грчку и латинску књижевност. Убрзо, по очевој жељи, враћа се у Лондон да студира правне науке. Међутим, и поред великог залагања у изучавању права, Мор наставља да се бави књижевношћу, језиком, филозофијом и теологијом. Поред великог броја учених људи, упознаје и Еразма Ротердамског, с којим се брзо спријатељио и који му је посветио своје дело Похвала лудости.
После завршених студија права, Мор започиње успешну адвокатску каријеру, која траје око 15 година. I поред учешћа у јавном животу, и даље гаји жељу да се повуче у манастир. Испод одела увек је носио грубу кошуљу од кострети, како би трпео телесне патње.
Када је већ стекао углед као адвокат, добија позив од краља Хенрија VIII да буде јавни службеник на његовом двору. Мор је знао да је та служба пуна ризика и да је слабије плаћена него адвокатура, али је ипак прихватио. Између осталог, био је задужен да пише нападе на Мартина Лутера, оснивача протестантизма.
Када се Мор прихватио службе на двору, краљ Хенри VIII је још увек био у добрим односима са римским папом Лавом X, али је убрзо дошло до разлаза због папиног неприхватања да призна Хенријев развод од прве жене, Катарине Арагонске (због краљеве оптужбе да му није обезбедила мушког наследника). Врховни судија, кардинал Волси, није успео да убеди папу да призна развод, па је на његово место постављен Мор, који се приватно није слагао са краљевим потезима, али јавно није доводио у питање његове одлуке и суверенитет.
Као врховни судија, Мор се усредсредио на два основна задатка: 1.обликовање и унапређивање судског система, 2.откривање и санкционисање поступака које је сматрао опасним по државу и цркву. Његове реформе су биле толико темељне и свеобухватне да их многи пореде са Кромвеловим реформама из 1530-их година. На овој позицији Мор је провео 31 месец. Као слободоуман и савестан човек он је све више улазио у сукоб са краљем. Отворено се успротивио његовом и Кромвеловом покушају да преко парламента укину слободу цркве која јој је била загарантована у Магна Царта. Чак је поднео оставку када се краљ развео од Катарине и оженио Аном Болен, али је Хенри није прихватио.
Године 1534. Мор одбија да прихвати декрет по којем би свако Анино дете било пуноправни наследник престола, као и да призна Хенрију апсолутну световну и духовну власт у Енглеског. Ухапшен је и затворен у злогласни лондонски Тауер (Тхе Тоwер оф Лондон). Одбија све молбе породице и пријатеља да потпише декрет. Током заточења бави се писањем побожних текстова и тумачењем Светог писма. Погубљен је 6. јула 1535. године и сахрањен у краљевској капели Свети Петар у ланцима, а четири века касније, 19. маја 1935, Католичка црква га је прогласила свецем.
Писао је дела на енглеском и латинском језику, а најпознатије му је дело Утопија, у којем критикује друштвене прилике у Енглеској и супротставља им визију о идеалној заједници на замишљеном острву Утопији.
Библиографија уреди
- Море, Тхомас. Yале Едитион оф тхе Цомплете Wоркс оф Ст. Тхомас Море (Неw Хавен анд Лондон 1963–1997) линкс
- Ропер, Wиллиам. Тхе Лифе оф Сир Тхомас Море (1556) ед. бy Герард Б. Wегемер анд Степхен W. Смитх (Центер фор Тхомас Море Студиес, 2003)[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2012)
- Море, Тхомас. Утопиа (Нортон Цритицал Едитионс) ед. бy Георге M. Логан анд Роберт M. Адамс (3рд. ед. 2010)
- Море, Тхомас. Саинт Тхомас Море: Селецтед Wритингс ед. бy Јохн Ф. Тхорнтон (2003)
- Море, Тхомас. Тхе Ласт Леттерс оф Тхомас Море ед. бy Алваро де Силва (2001)
- Море, Тхомас (2004). Гералд Б. Wегемер; Степхен W. Смитх, ур. А Тхомас Море Соурце Боок. Цатхолиц Университy оф Америца Пресс.
Референце уреди
- ^ „Топиц 1.3: Тхе Нортхерн Ренаиссанце” (ПДФ).
- ^ „Плато'с Диалецтицал Политицс анд Тхомас Море'с Утопиа”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 09. 10. 2022.
- ^ „АУГУСТИНЕ'С АНД МОРЕ'С УСЕ ОФ ЦИЦЕРО” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 08. 2020. г. Приступљено 09. 10. 2022.
- ^ Ходгкинсон, Том. „Хоw Утопиа схапед тхе wорлд”. www.ббц.цом.
- ^ „Ис Тхомас Море'с 'Утопиа'”.
- ^ Ропер 2007, стр. 2.
- ^ „Тхомас Море | Биограпхy, Белиефс, Боокс, Утопиа, Деатх, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-02-03. Приступљено 2024-02-05.
Литература уреди
- Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
- Мала енциклопедија Просвета, треће издање, Београд, 1978.
- Ропер, Wиллиам (1986). Дас Лебен дес Тхомас Морус. L. Сцхнеидер Верлаг. ИСБН 978-3-7953-0635-9..
- Рицхард Мариус: Тхомас Морус. Еине Биограпхие, Бензигер Верлаг, Зüрицх. 1987. ISBN 978-3-545-34054-1..
- Петер Берглар: Дие Стунде дес Тхомас Морус. Еинер геген дие Мацхт, Фреибург 1978.
- Јосепх Бернхарт. Тхомас Морус, Конрад. 1979. ISBN 978-3-87437-156-8..
- Ханс Петер Хеинрицх: Тхомас Морус. Мит Селбстзеугниссен унд Билддокументен, Роwохлт, 3. Ауфл., Реинбек беи Хамбург. 1991. ISBN 978-3-499-50331-3..
- Диетмар Херз: Тхомас Морус зур Еинфüхрунг, Јуниус, Хамбург. 1999. ISBN 978-3-88506-301-8..
- Stephan Füssel (editors): Thomas Morus 1477/78-1535. Humanist – Staatsmann – Märtyrer. Katalog zur Ausstellung des Moreanum 1987 in der Stadtbibliothek Nürnberg, Fink (Pirckheimer-Jahrbuch, Band 3). . München. 1987. ISBN 978-3-7705-2432-7. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - Mertz, Thomas (2011). Thomas Morus begegnen. Sankt Ulrich Verlag. ISBN 978-3-86744-078-3..
- Ulrich Arnswald, Hans-Peter Schütt (editors): Thomas Morus’ Utopia und das Genre der Utopie in der Politischen Philosophie. KIT Scientific Publishing, Karlsruhe. 2011. ISBN 978-3-86644-403-4.. (Volltext Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2014)).
- Ацкроyд, Петер (1999). Тхе Лифе оф Тхомас Море . Нан А. Талесе. ИСБН 9780385477093.
- Бассет, Бернард, СЈ (1965). Борн фор Фриендсхип: Тхе Спирит оф Сир Тхомас Море. Лондон: Бурнс & Оатес.
- Берглар, Петер (2009). Тхомас Море: А Лонелy Воице агаинст тхе Поwер оф тхе Стате. Неw Yорк: Сцептер Публисхерс. ИСБН 978-1-59417-073-7. (Ноте: тхис ис а 2009 транслатион (фром тхе оригинал Герман, бy Хецтор де Цавилла) оф Берглар'с 1978 wорк Дие Стунде дес Тхомас Морус – Еинер геген дие Мацхт. Фреибург 1978; Адамас-Верлаг, Кöлн . Берглар, Петер (1998). Тхомас Море: А Лонелy Воице Агаинст тхе Поwер оф тхе Стате. Сцептер Публисхерс. ИСБН 3-925746-78-1.)
- Брадy, Цхарлес А. (1953). Стаге оф Фоолс: А Новел оф Сир Тхомас Море . Дуттон.
- Брéмонд, Хенри (1904) – Ле Биенхеуреуx Тхомас Море 1478–1535 (1904) ас Сир Тхомас Море (1913) транслатед бy Хенрy Цхилд;
- 1920 едитион публисхед бy Р. & Т. Wасхбоурне Лимитед, ОЦЛЦ 1224822, 749455885;
- Папербацк едитион бy Кессингер Публисхинг, ЛЛЦ (26 Маy 2006) wитх ISBN 978-1-4286-1904-3;
- published in French in Paris by Gabalda, 1920, OCLC 369064822
- (Note: Brémond is frequently cited in Berglar (2009))
- Bridgett, Thomas Edward (1891). Life and Writings of Sir Thomas More, Lord Chancellor of England and Martyr under Henry VIII.
- Chambers, RW (1935). Thomas More. Harcourt, Brace.
- Guy, John (1980). The Public Career of Sir Thomas More. Yale University Press. ISBN 978-0-300-02546-0.
- ——— (2000). Thomas More. Arnold. ISBN 978-0-340-73138-3.
- ——— (2009). A Daughter's Love: Thomas More and His Daughter Meg. Fourth Estate. ISBN 9780007192311.
- Hiscock, Andrew; Wilcox, Helen, ур. (2017). The Oxford Handbook of Early Modern English Literature and Religion. Oxford: University Press. ISBN 978-0-19-165342-1.
- House, Seymour B. (2008). „More, Thomas”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/19191. (Subscription or UK public library membership required.)
- Marius, Richard (1984). Thomas More: A Biography . Vintage Books. ISBN 9780394741468.
- ——— (1999). Thomas More: a biography. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-88525-7.
- More, Cresacre (1828). The Life of Sir Thomas More by His Great-Grandson. W. Pickering. стр. 344.
- Moynahan, Brian (2014). God's Bestseller: William Tyndale, Thomas More, and the Writing of the English Bible—A Story of Martyrdom and Betrayal. St. Martin's Publishing Group. ISBN 978-1-4668-6650-8.
- Mueller, Janel; Loewenstein, David, ур. (2002). The Cambridge History of Early Modern English Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63156-3.
- Phélippeau, Marie-Claire (2016). Thomas More. Gallimard.
- Reynolds, EE (1964). The Trialet of St Thomas More.
- ——— (1965). Thomas More and Erasmus . New York, Fordham University Press.
- Ridley, Jasper (1983). Statesman and Saint: Cardinal Wolsey, Sir Thomas More, and the Politics of Henry VIII . Viking Press. ISBN 0-670-48905-0.
- Roper, William (2003), Wegemer, Gerard B; Smith, Stephen W, ур., The Life of Sir Thomas More (1556) (PDF), Center for Thomas More Studies, Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2012. г., Приступљено 28. 07. 2012
- Roper, William (2007). The Life of St. Thomas More. Benediction Classics. ISBN 978-1-4092-2795-3.
- Stapleton, Thomas, The Life and Illustrious Martyrdom of Sir Thomas More (1588) (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2016. г., Приступљено 3. 1. 2016 .
- Wegemer, Gerard (1985). Thomas More: A Portrait of Courage. Scepter Publishers. ISBN 978-1-889334-12-7.
- Wegemer, Gerard (1996). Thomas More on Statesmanship. Catholic University of America Press. ISBN 978-0-8132-0836-7.
- Wordsworth, Christopher (1810). Ecclesiastical Biography, Or, Lives of Eminent Men Connected with the History of Religion in England. 2. London: Rivingtons.
- Gushurst-Moore, André (2004), „A Man for All Eras: Recent Books on Thomas More”, Political Science Reviewer, 33: 90—143.
- Guy, John (2000), „The Search for the Historical Thomas More”, History Review: 15+[мртва веза].
- Miles, Leland (1965). „Persecution and the Dialogue of Comfort: A Fresh Look at the Charges against Thomas More”. Journal of British Studies. 5 (1): 19—30. JSTOR 175180. S2CID 143128538. doi:10.1086/385507.
- More, Thomas (1947), Rogers, Elizabeth, ур., The Correspondence of Sir Thomas More, Princeton University Press.
- ——— (1963—1997), Yale Edition of the Complete Works of St. Thomas More, Yale University Press.
- ——— (2001), da Silva, Álvaro, ур., The Last Letters of Thomas More.
- ——— (2003), Thornton, John F, ур., Saint Thomas More: Selected Writings.
- ——— (2004), Wegemer, Gerald B; Smith, Stephen W, ур., A Thomas More Source Book, Catholic University of America Press.
- ——— (2010), Logan, George M; Adams, Robert M, ур., Utopia, Critical Editions (3rd изд.), Norton.
Spoljašnje veze уреди
- Утопија Томаса Мора, Историјска читанка
- The Center for Thomas More Studies at the University of Dallas
- Thomas More Chambers – The Chambers of Mr Geoffrey Cox QC, MP.
- Thomas More Studies database Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2012): цонтаинс северал оф Море'с Енглисх wоркс, инцлудинг диалогуес, еарлy поетрy анд леттерс, ас wелл ас јоурнал артицлес анд биограпхицал материал
- Сир Тхомас Море: А Ман фор Оне Сеасон, ессаy бy Јамес Wоод. Пресентс а цритицал виеw оф Море'с религиоус интолеранце
- Море анд Тхе Хисторy оф Рицхард III
- Тхомас Море анд хис Утопиа бy Карл Каутскy
- Тхомас Море анд Утопиас Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2020) – a learning resource from the British Library
- Integrity and Conscience in the Life and Thought of Thomas More by Professor Gerard Wegemer
- body and head of Thomas More at Find A Grave
- Patron Saints Index entry – Saint Thomas More biography, prayers, quotes, Catholic devotions to him.
- Trial of Sir Thomas More at the University of Missouri-Kansas City UMKC School of Law