Томас Мор

енглески хуманиста, књижевник и државник

Томас Мор (енгл. Thomas More; Лондон, 7. фебруар 1478Тауер Хил, Лондон, 6. јул 1535) био је енглески хуманиста, књижевник и државник.[7]

Томас Мор
Портрет Томаса Мора из 1527. који је урадио Ханс Холбајн Млађи
Датум рођења(1478-02-07)7. фебруар 1478.
Место рођењаЛондон
 Краљевина Енглеска
Датум смрти6. јул 1535.(1535-07-06) (57 год.)
Место смртиТауер Хил, Лондон
 Краљевина Енглеска
СтилХришћански хуманизам[1]
ренесансни хуманизам
Претходник
Потпис

Биографија уреди

Томас Мор је био син угледног лондонског адвоката и судије Џона Мора. По завршетку основног образовања постао је паж кантерберијског надбискупа Џона Мортона, где се упознао са опасностима и интригама политичког живота. То је снажно утицало на младог Томаса, па је и поред активног политичког деловања често размишљао о повлачењу у неки манастир. Под Мортоновим покровитељством и уз очево одобрење одлази на Оксфорд, где студира грчку и латинску књижевност. Убрзо, по очевој жељи, враћа се у Лондон да студира правне науке. Међутим, и поред великог залагања у изучавању права, Мор наставља да се бави књижевношћу, језиком, филозофијом и теологијом. Поред великог броја учених људи, упознаје и Еразма Ротердамског, с којим се брзо спријатељио и који му је посветио своје дело Похвала лудости.

После завршених студија права, Мор започиње успешну адвокатску каријеру, која траје око 15 година. I поред учешћа у јавном животу, и даље гаји жељу да се повуче у манастир. Испод одела увек је носио грубу кошуљу од кострети, како би трпео телесне патње.

Када је већ стекао углед као адвокат, добија позив од краља Хенрија VIII да буде јавни службеник на његовом двору. Мор је знао да је та служба пуна ризика и да је слабије плаћена него адвокатура, али је ипак прихватио. Између осталог, био је задужен да пише нападе на Мартина Лутера, оснивача протестантизма.

Када се Мор прихватио службе на двору, краљ Хенри VIII је још увек био у добрим односима са римским папом Лавом X, али је убрзо дошло до разлаза због папиног неприхватања да призна Хенријев развод од прве жене, Катарине Арагонске (због краљеве оптужбе да му није обезбедила мушког наследника). Врховни судија, кардинал Волси, није успео да убеди папу да призна развод, па је на његово место постављен Мор, који се приватно није слагао са краљевим потезима, али јавно није доводио у питање његове одлуке и суверенитет.

Као врховни судија, Мор се усредсредио на два основна задатка: 1.обликовање и унапређивање судског система, 2.откривање и санкционисање поступака које је сматрао опасним по државу и цркву. Његове реформе су биле толико темељне и свеобухватне да их многи пореде са Кромвеловим реформама из 1530-их година. На овој позицији Мор је провео 31 месец. Као слободоуман и савестан човек он је све више улазио у сукоб са краљем. Отворено се успротивио његовом и Кромвеловом покушају да преко парламента укину слободу цркве која јој је била загарантована у Магна Царта. Чак је поднео оставку када се краљ развео од Катарине и оженио Аном Болен, али је Хенри није прихватио.

Године 1534. Мор одбија да прихвати декрет по којем би свако Анино дете било пуноправни наследник престола, као и да призна Хенрију апсолутну световну и духовну власт у Енглеског. Ухапшен је и затворен у злогласни лондонски Тауер (Тхе Тоwер оф Лондон). Одбија све молбе породице и пријатеља да потпише декрет. Током заточења бави се писањем побожних текстова и тумачењем Светог писма. Погубљен је 6. јула 1535. године и сахрањен у краљевској капели Свети Петар у ланцима, а четири века касније, 19. маја 1935, Католичка црква га је прогласила свецем.

Писао је дела на енглеском и латинском језику, а најпознатије му је дело Утопија, у којем критикује друштвене прилике у Енглеској и супротставља им визију о идеалној заједници на замишљеном острву Утопији.

Библиографија уреди

  • Море, Тхомас. Yале Едитион оф тхе Цомплете Wоркс оф Ст. Тхомас Море (Неw Хавен анд Лондон 1963–1997) линкс
  • Ропер, Wиллиам. Тхе Лифе оф Сир Тхомас Море (1556) ед. бy Герард Б. Wегемер анд Степхен W. Смитх (Центер фор Тхомас Море Студиес, 2003)[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2012)
  • Море, Тхомас. Утопиа (Нортон Цритицал Едитионс) ед. бy Георге M. Логан анд Роберт M. Адамс (3рд. ед. 2010)
  • Море, Тхомас. Саинт Тхомас Море: Селецтед Wритингс ед. бy Јохн Ф. Тхорнтон (2003)
  • Море, Тхомас. Тхе Ласт Леттерс оф Тхомас Море ед. бy Алваро де Силва (2001)
  • Море, Тхомас (2004). Гералд Б. Wегемер; Степхен W. Смитх, ур. А Тхомас Море Соурце Боок. Цатхолиц Университy оф Америца Пресс. 

Референце уреди

  1. ^ „Топиц 1.3: Тхе Нортхерн Ренаиссанце” (ПДФ). 
  2. ^ „Плато'с Диалецтицал Политицс анд Тхомас Море'с Утопиа”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 09. 10. 2022. 
  3. ^ „АУГУСТИНЕ'С АНД МОРЕ'С УСЕ ОФ ЦИЦЕРО” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 08. 2020. г. Приступљено 09. 10. 2022. 
  4. ^ Ходгкинсон, Том. „Хоw Утопиа схапед тхе wорлд”. www.ббц.цом. 
  5. ^ „Ис Тхомас Море'с 'Утопиа'. 
  6. ^ Ропер 2007, стр. 2.
  7. ^ „Тхомас Море | Биограпхy, Белиефс, Боокс, Утопиа, Деатх, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-02-03. Приступљено 2024-02-05. 

Литература уреди

(Note: Brémond is frequently cited in Berglar (2009))

Spoljašnje veze уреди